HAOS U AMERICI ZBOG ODLUKE VRHOVNOG SUDA! Ovaj slučaj potresa SAD već 50 godina, posledice mogu da budu NEZAMISLIVE

Vrhovni sud Amerike odbacio je u petak pravo na abortus zasnovano na slučaju Rou protiv Vejda, koji datira od pre skoro pola veka. Ova odluka izazvala je vrlo burne reakcije i širom Amerike su već izbili protesti.

Šta je slučaj Rou protiv Vejda?

Godine 1973, Norma Mekorvej je treći put zatrudnela. Želela je da prekine trudnoću ali je živela u Teksasu, gde to nije bilo dozvoljeno. Njen advokatski tim, Sara Vedington i Linda Kofi, podneo je tužbu protiv državnog tužioca Teksasa Henrija Vejda, tvrdeći da je teksaški zakon o abortusu kršenje Norminog prava zagarantovanog Ustavom.

Tužba je podneta pod pseudonimom "Džejn Ro", zbog čega se slučaj vodi kao Ro protiv Vejda. Vrhovni sud je sa sedam glasova za i dva protiv odlučio da trudnica 14. amandmanom Ustava ima fundamentalno pravo na privatnost koje joj omogućava i da sama odluči o tome da li će prekinuti trudnoću. Ali je sud ujedno naglasio da pravo na abortus nije univerzalno i apsolutno i da mora da stoji u ravnoteži sa vladinim interesima za zaštitu zdravlja žena i života nerođenih beba. Sud je ovaj problem rešio uvođenjem "rasporeda" trimestara trudnoće. Tokom prva tri meseca, država ne sme da se meša osim u zahtevu da abortus obavljaju stručna lica koja za to imaju dozvolu. Tokpom drugog trimestra, država "sme" da se umeša ali samo kako bi zaštitila život trudnice, ne i fetusa. I poslednjih nekoliko nedelja drugog i ceo treći trimestar su period u kojem zakon može da reguliše ili čak zabrani abortus, osim u slučajevima kada trudnoća ugrožava život ili zdravlje majke.

Odluka potvrđena i 20 godina kasnije

Rou protiv Vejda je jedna od najkontroverznijih odluka u istoriji SAD-a, i decenijama su aktivisti i političari pokušavali da je preokrenu. Ponovo je potvrđena u slučaju "Planned parenthood" protiv Kejsija, kada se više klinika za abortuse udružilo u tužbi protiv tadašnjeg guvernera Pensilvanije, Roberta P. Kejsija. I u tom slučaju, koji se dogodio početkom devedesetih, Vrhovni sud je ponovio stavove iz prethodnog, ali je odbacio pravilo o trimestrima. U Pensilvaniji je tada zakonom bilo predviđeno da žena koja želi da prekine trudnoću mora da donese informisanu odluku, odnosno da od lekara dobije informacije o tome kako će joj abortus ugroziti zdravlje. Bila je u obavezi i da potpiše izjavu da je o odluci obavestila muža. Zatim, maloletna lica morala su da imaju potpisanu saglasnost roditelja ili staratelja, a ustanove koje su obavljale abortuse morale su da podnose izveštaje i zadržavaju određene informacije o pacijentkinjama. Bio je sporan i deo zakona o medicinskim hitnim slučajevima, o kojima je odlučivao lekar - donosio je odluku o tome da li će trudnoća izazvati smrt ili gubitak važne telesne funkcije za trudnicu. Sud je odlučio da sva ova pravila krše ustavna prava trudnica. Vrhovni sud je ove nedelje odbacio obe ove odluke, ocenivši da Ustav ne sadrži garantovano pravo na abortus i da bi odluku o njegovoj regulaciji trebalo "vratiti u ruke naroda i njihovih izabranih predstavnika".

Šta će biti posledice odluke Vrhovnog suda o abortusu?

Nakon odluke Vrhovnog suda, širom Amerike su izbili protesti - veliki broj onih koji se protive, ali i onih koji podržavaju odluku, okupio se ispred zgrada sudova u gradovima. U Arizoni je policija morala da upotrebi suzavac da bi rasterala demonstrante, a protesti su najavljeni i za vikend. Pogledajte snimak protesta!

Mnogi strahuju da će ljudska prava biti ugrožena jer su tri slučaja koja je sudija Klarens Tomas naveo u odluci vezana za dostupnost kontracepcije, istopolne veze i istopolne brakove. Najviši sud najmoćnije države na svetu u petak je odbacio odluku koja na federalnom nivou omogućava ženama pravo na abortus, a konzervativni sudija Semjuel Alito u obrazloženju je napisao da je ta odluka "od početka bila pogrešna". Tim potezom će svaka država za sebe moći da odlučuje o tome da li je prekid trudnoće uopšte dozvoljen, do kada je dozvoljen i na koji način.

Mogućnost žena da prekinu trudnoću i trenutno varira od države do države unutar Amerike, a neke od njih koje imaju najrestriktivnija pravila zabranjuju ga posle 6. nedelje trudnoće, perioda kada mnoge žene još uvek nisu ni svesne da su trudne. Liberalnije države ga omogućavaju do šestog meseca pa i kasnije ako postoje validni medicinski razlozi, a restriktivne ga čine skoro nemogućim. Odlukom Vrhovnog suda, najmanje 22 države, uglavnom na jugu i srednjem zapadu zemlje, biće u prilici da odmah primene amandmane, zakone i pravila koja će im omogućiti da abortus učine ilegalnim.

Šta će biti sa ostalim državama? Postaće, piše "Insajder", utočišta za žene koje žele da prekinu trudnoću. Neke od njih, među kojima su Kalifornija, Havaji, Konektikat, Nju Džerzi, Njujork, Vašington, Vermont i Oregon, proširiće kapacitete za ovakve medicinske intervencije jer se očekuje da će žene iz drugih država dolaziti da bi dobile ono što u rodnom gradu ne mogu jer više nije po zakonu. Isti portal prenosi i da prekid trudnoće širom Amerike može da se obavi na više načina, među kojima je i uzimanje pilule koja stiže poštom. Cena varira od nekoliko stotina dolara za pilulu, pa i do 10.000 dolara za operaciju.

Od ukupno devet sudija, petoro konzervativnih je bilo za, jedan je podržao odluku ali ne i obrazloženje. Troje liberalnih sudija, Stiven Brejer, Sonja Sotomajor i Elena Kejgan, nisu se složili sa odlukom koja je i bez njih usvojena većinom - petoro konzervativnih sudija bilo je dovoljno da se ona usvoji. Liberalne sudije su iznele argument da bi sledeća mogla da budu i druga prava.

"Niko ne bi smeo da misli da je većina Vrhovnog suda gotova sa poslom. Pravo koje je ovaj slučaj doneo ne stoji samo, naprotiv, sud ga je decenijama povezivao sa drugim pravima i slobodama kao što su integritet ljudskog tela, porodični odnosi i rađanje", naveli su oni, ali se sudija Alito nije složio.

"Odluka suda da povuče pravo na abortus ne znači da su ugrožena i druga prava. Razlika je u činjenici da je pravo na abortus bilo vezano za interes života fetusa", napisao je sudija.

Svi ovi slučajevi zasnovani su na klauzuli amandmana koja garantuje svakom Amerikancu fer i objektivni sudski proces pre nego što mu bilo ko oduzme neotuđivo pravo.

Slučaj Grizvold protiv države Konektikat iz 1965. pred Vrhovnim sudom je doveo do odluke da ljudi imaju pravo na privatnost koje ih štiti od restrikcija kontracepcije uvedenih na državnom nivou. Ako taj slučaj bude bio poništen, države bi teoretski imale moć i pravo da određene vidove kontracepcije učine protivzakonitim. Lorens protiv Teksasa iz 2003. godine utvrdio je da je klauzula prekršena ukoliko se intimni čin dvoje ljudi istog pola smatra prekršajem ili krivičnim delom. I poslednji slučaj iz 2015, Obergefel protiv Hodžsa, odnosio se na primenu klauzule koja omogućava istopolnim parovima da se venčaju na isti način na koji to čine parovi čiji su članovi različitog pola.

(MONDO)