Čovek čiji identitet nije poznat, negirao je da je radio kao SS čuvar u logoru Saksenhauzen i da je pomagao i podržavao ubistvo hiljada zatvorenika. Na suđenju koje je počelo u oktobru, čovek je rekao da je u tom periodu radio kao radnik na farmi u blizini Pasevalka u severoistočnoj Nemačkoj.

Međutim, sud je smatrao dokazanim da je radio u logoru na periferiji Berlina između 1942. i 1945. godine kao član paravojnog krila Nacističke partije, prenosi nemačka novinska agencija "DPA".

Sud je došao do zaključka da ste, suprotno onome što tvrdite, radili u koncentracionom logoru kao stražar oko tri godine. Svojom aktivnošću ste dobrovoljno podržali ovo masovno istrebljenje“, rekao je predsedavajući sudija Udo Lehterman.

Čovek je bio sposoban da mu se sudi samo u ograničenoj meri i mogao je da učestvuje u suđenju samo oko dva i po sata svakog dana. Suđenje je nekoliko puta prekidano iz zdravstvenih razloga i boravka u bolnici.

Koncentracioni logor Saksenhauzen

Saksenhauzen koncetracioni logor je osnovan 1936. godine severno od Berlina kao prvi novi logor nakon što je Adolf Hitler dao SS potpunu kontrolu nad sistemom nacističkih koncentracionih logora. Bilo je prvobitno predviđeno da bude uzorni objekat i kamp za obuku za mrežu koju su nacisti izgradili širom Nemačke, Austrije i okupiranih teritorija.

Više od 200.000 ljudi tamo je bilo držano između 1936. i 1945. godine. Desetine hiljada zatvorenika umrlo je od gladi, bolesti, prinudnog rada i drugih uzroka, kao i kroz medicinske eksperimente i sistematske operacije istrebljenja od strane SS-a, uključujući streljanja, vešanja i gasne komore.

Tačni brojevi ubijenih nisu nikada zvanično utvrđeni, brojke variraju od 40.-50.000 do, kako eksperti veruju, do 100.000. Sovjeti su oslobodili Saksenhauzen u aprilu 1945. godine. Presuda od utorka se oslanja na nedavni pravni presedan u Nemačkoj koji je utvrdio da svako ko je pomogao funkcionisanje nacističkog logora može biti krivično gonjen zbog saučesništva u ubistvima počinjenim tamo.

(MONDO)