Vasili Grigorijevič Zajcev (23. mart 1915. - 15. decembar 1991. godine) bio je tokom Drugog svetskog rata sovjetski snajperista koji je za vreme čuvene Staljingradske bitke, u periodu od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine, ubio čak 225 neprijateljskih vojnika.
Vasili Grigorijevič Zajcev (23. mart 1915. - 15. decembar 1991. godine) bio je tokom Drugog svetskog rata sovjetski snajperista koji je za vreme čuvene Staljingradske bitke, u periodu od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine, ubio čak 225 neprijateljskih vojnika i oficira. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja (ubilo ili ranilo) više od 3.000 neprijateljskih vojnika. Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. godine kada je doživeo povredu oba oka. Hitnom intervencijom profesora i doktora Filatova su otklonjene posledice povrede te se brzo vratio na front. Nakon rata, Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu. Kao rezultat neverovatnog "rada" Zajceva, njegova taktika i način rada se i danas izučavaju na vojnim akademijama širom Rusije, a navodno se koristi i u nekim evropskim zemljama.
Rani život Zajceva i početak vojne karijere
Vasili Grigorijevič Zajcev rođen je 23. marta 1915. godine u selu Jeleninskoje koje se nalazi na Uralu. Odrastao je u seoskoj porodici u kojoj je i naučio veštinu streljaštva. Obučavao ga je njegov otac loveći divljač na Uralu. Prvog vuka ubio je sa svega dvanaest godina koristeći pušku "Mosin Nagan", model 1891.
Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a srednju školu u Čeljabinsku. Završio je građevinski fakultet u gradu Magnitogorsku 1930. godine, a vojsku je služio od 1937. godine u Tihookeanskoj floti gde je radio kao pisar u artiljerijskom odeljenju. Nakon završenih studija na Vojno-poslovnoj školi, postavljen je za šefa finansijskog sektora Tihookeanske flote sa činom podoficira. Na toj funkciji je i dočekao početak nemačke invazije na Rusiju, u junu 1941. godine.
Nekoliko puta se prijavljivao u pešadiju ali je svaki put bio odbijen. Kada su Nemci stigli do Staljingrada tokom leta 1942. godine, on je tada podneo novi zahtev i konačno je primljen u 1047. pešadijski puk 284. pešadijske divizije 62. sovjetske armije koja je bila pod komandnom palicom generala Žukova.
Bitka za Staljingrad - "Za nas, vojnike i komandire 62. sovjetske armije, nema mesta za nas iza Volge. Stojimo mirno i stojaćemo zauvek, do smrti!"
Borba za Staljingrad počela je u septembru 1942. godine. Pošto se u početku nalazio na dužnosti kurira i veziste na istočnoj obali Volge, malo je falilo da uopšte i ne učestvuje u borbi za Staljingrad. Kada je sa 13. gardijskom divizijom generala Aleksandra Rodimceva krenuo da prelazi Volgu, uzeo je dvogled i u daljini uočio nekoliko nemačkih mitraljeza. Eliminisao ih je, a sve je na Zajcevu sreću posmatrao jedan politički komesar koji je lobirao za njega da mu se što pre dodeli snajperska puška zbog iskazanog umeća i preciznosti. Gardijska divizija generala Rodimceva otišla je da brani brdo "Mamajev Kurgan" koje se nalazi iznad Volgograda, a Zajcev je poslat u Staljingrad. Do 10. novembra, ubio je 32 neprijateljska vojnika zbog čega je odlikovan Ordenom hrabrosti.
Interesantna priča stoji iza zvanične potvrde o broju njegovih likvidacija. On je svakom neprijateljskom vojniku uzimao pločicu sa podacima i time je dokazao svaki svoj pogodak. Za samo dva meseca ratovanja u Staljingradskoj bici, ubio je preko 200 nemačkih vojnika, dok je prema nezvaničnim informacijama ubio preko 300 nemačkih vojnika i oficira. U proseku to iznosi dva ubistva dnevno! U januaru 1943. godine, slučajno je aktivirao protiv-pešadijsku minu i zadobio je teške povrede oba oka koja su mu bila preko potrebna zbog nišanjenja. Čuveni profesor i doktor Vladimir Filatov je uspeo nakon teške, komplikovane i duge operacije da otkloni sve posledice ranjavanja i da povrati Zajcevu vid. On se ubrzo vratio u jedinicu ali ne i na front.
Svoju vojnu karijeru nastavio je kao instruktor na vojnoj akademiji na smeru za snajperiste. Odlikovan je medaljom Heroja Sovjetskog saveza. Lično je obučio 28 snajperista i napisao je knjigu sa instrukcijama koja se i dan danas koristi u oružanim snagama Rusije. Po nekim procenama, njegovi učenici eliminisali su više od 3.000 nemačkih vojnika u Staljingradu.
"Derbi" sa nemačkim majorom Ervinom Konigom: Istina ili propaganda?
Postoji mnogo "urbanih legendi" o rivalstvu dva velika snajperista iz perioda Staljingradske bitke tokom 1942. godine. Major Ervin Konig je bio na čelu nemačke snajperske škole. Postoji i druga škola mišljenja koja tvrdi da se dotični nemački oficir nije zvao Ervin Konig već Hajnc Torvald. Zajcev je u toku jeseni 1942. godine čuo od nemačkih zarobljenih vojnika priču o "super snajperisti" koji je ubio mnogo vojnika Sovjetskog saveza. Zajcev je vodio svoj dnevnik u kojem je nekoliko stranica posvetio ovom slučaju.
"Znao sam rukopis nemačkih snajperista. Lako razlikujem veterane od početnika, kukavice od hrabrih vojnika. Što se tiče vođe nemačke snajperske škole, to je bila prava enigma za mene. Svaki dan sam posmatrao neprijatelje i nisam mogao da uočim gde se nalazi podmukli ‘fašista‘. Ali postoji jedna zanimljiva priča. Moj prijatelj i saborac, Morozov, je imao onesposobljen optički nišan od strane neprijatelja. Bio je jako iskusan snajperista. On se suočio sa takozvanim super snajperistom. Da bismo izvukli na čistac tog super snajperistu, dva vojnika su ‘plesala‘ i služili su kao mamac. Bili su skriveni iza zida i povremeno su izlazili van zaklona. Nemački snajperista je pogodio u šlem jednog vojnika, a meni je to dalo dovoljno vremena da vidim odakle puca. Momentalno sam ga nanišanio i poslao mu metak između očiju", naveo je Zajcev u svom ratnom dnevniku.
Međutim, postoje tvrdnje od strane poznatog engleskog istoričara, Entonija Bivora, da je rusko Ministarstvo odbrane izmislilo celu ovu priču i da je ova priča, u dogovoru sa samim Zajcevom, poslužila kao propaganda čiji cilj je bio obaranje morala nemačke vojske.
Zajcev je takođe učestvovao u bitkama u regionu Donbas kao i u bitkama za Odesu i Dnjestar.
Snajperska taktika koju je koristio Zajcev
Omiljena taktika Zajceva bila je takozvana "šestica." Ta taktika se i danas koristi u ruskoj vojsci i, prema navodima vojnih analitičara, primećena je u ruskoj vojnoj intervenciji u Čečeniji. Ova taktika zahteva kooperaciju tri snajperska tima od po dva čoveka, ukupno šest ljudi. Svaki tim treba da se tako pozicionira kako bi se njihove linije pucanja preklapale radi pokrivanja većeg dela terena. U sklopu Zajcevog dnevnika nalazio se i odeljak koji je bio namenjen za taktiku i upustva. Objavio ga je magazin "Military Times".
- Nema kampovanja - Snajperista je nomad. Moraš da iskočiš odande odakle se najmanje očekuje. Nikada se ne treba zadržavati na istoj poziciji.
- Budi pedantan u skupljanju informacija - Gde, kada, i pod kojim okolnostima su naši vojnici stradali od ruke neprijateljskog snajperiste? Treba detaljno ispitati teren i saznati na koji način rade neprijateljski snajperisti.
- Sarađuj sa "običnim" vojnicima - Pešadinci mogu da ti pruže najbolje i najnovije informacije. Oni su svesni svega oko njih.
- Uvek koristi rov za izviđanje - Nikada ne pretpostavljaj da si siguran ako se eksponiraš da bi skupio informacije. Uvek moraš da razmišljaš i da se ponašaš kao da si u velikoj opasnosti. Uspešan snajperista ‘meri sedam puta a seče jednom.‘
- Kada se eksponiraš, onda to uradi samo onoliko koliko moraš - Uvek budi kamufliran što više. Lezi kao kamen i pažljivo osmatraj sve oko sebe. Trudi se da budeš totalno nevidljiv, čak i izvežbanom oku.
- Kreiraj diverzije - Ovo je rat nerava, koncentracije i izdržljivosti.
- Koristi lutke/makete - Lutka/maketa služi da skrene pažnju neprijatelju i da ti "kupi" vreme u uočavanju pozicije neprijateljskog snajperiste.
- Ne pucaj dok nisi apsolutno siguran u pogodak - Ako pucaš a nisi siguran u pogodak, odaješ svoju poziciju.
- Nestrpljivost je smrt - Sve zavisi od inteligencije, strpljenja, informacija i pažljive pripreme. Onaj ko obraća pažnju na detalje, taj sačuva svoju glavu kao i glavu svojih saboraca.
Vasili Grigorijevič Zajcev preminuo je 15. decembra 1991. godine u 76. godini života. Nosilac je velikog broja sovjetskih medalja među kojima su: Heroj Sovjetskog saveza, Orden Lenjina (četiri puta), Orden Crvene zastave (dva puta), Orden Značke časti, Medalja za hrabrost, Medalja "Za odbranu Staljingrada". Ovo su samo neke od glavnih odlikovanja koja je dobio Zajcev.
Pre smrti, zamolio je nadležne da ga sahrane u Staljingradu ali je ipak sahranjen u Kijevu. Godine 2005, povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na brdo "Mamajev Kurgan." Ova molba je ispunjena 31. januara 2006. godine kada su iskopani njegovi ostaci koji su preneti, i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na "Mamajevom Kurganu." Njegov kovčeg smešten je odmah pored spomenika gde je napisan njegov poznati citat: ”Nema mesta za nas iza Volge”.
(MONDO)
