Iran je dodao zahteve u vezi rasprave oko njegovog nuklearnog programa tokom poslednje runde pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Specijalni američki izaslanik za Iran, Robert Meli, rekao je da je Iran postigao "alarmantni" napredak u obogaćivanju uranijuma. Naveo je postoji predloženi vremenski okvir do kojeg bi Iran mogao da se vrati poštovanju nuklearnog sporazuma, a da bi Vašington mogao da ublaži sankcije Teheranu, prenosi "Reuters".
Pregovori Teherana i Vašingtona su završeni u Dohi u Kataru prošle nedelje bez napretka i konkretnog dogovora. Cilj tih pregovora je bio da se pronađe mehanizam kako da se spase iranski nuklearni program iz 2015. godine. Meli je naveo da su iranski pregovarači dodali nove zahteve.
“Ali, naravno, zabrinuti smo, kao i naši partneri, zbog napretka koji su postigli u oblasti obogaćivanja. Iran ima dovoljno visoko obogaćenog uranijuma da napravi bombu i mogao bi to da uradi za nekoliko nedelja, kazao je Meli.
Novi zahtevi Irana
“Oni su, uključujući i Dohu, dodali zahteve da mislim da svako ko ih vidi da zaključi da nema nikakve veze sa nuklearnim sporazumom, stvarima koje su želeli u prošlosti”, rekao je Meli u intervjuu za Nacionalni javni radio.
Među zahtevima su i neki za koje su Sjedinjene Države i Evropljani rekli da ne mogu biti deo pregovora.
“Diskusija koja zaista treba da se desi sada nije toliko između nas i Irana, iako smo voljni da to imamo. To je između Irana i njega samog. Oni moraju da donesu zaključak da li su sada spremni da se vrate poštovanju sporazuma”, dodao je Meli.
Prema nuklearnom sporazumu, Teheran je obuzdao svoj program obogaćivanja uranijuma, potencijalni put do nuklearnog oružja, iako Iran kaže da traži samo civilnu atomsku energiju.
"Sada je Teheran mnogo bliže tome da ima dovoljno fisionog materijala za nuklearnu bombu", rekao je Meli.
Iran i nuklearni program
Iran je započeo nuklearni program tokom pedesetih godina prošlog veka i oduvek insistirao da je njegov program nuklearne energije miroljubiv. Postoje sumnje da je korišćen kao paravan za razvijanje nuklearnog naoružanja što je podstaklo Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, Sjedinjene države i Evropsku uniju da 2010. godine uvedu sankcije Iranu. To je dovelo do sporazuma između Irana i velikih sila 2015. godine na osnovu kog je Iran pristao da smanji nuklearni program u zamenu za trgovinski sporazum, ali predsednik Donald Tramp se povukao iz sporazuma u maju 2018. godine.
Evropske države su kritikovale Iran da se ne pridržava sporazuma. Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je govorio dok je bio predsednik da Iranu neće biti dozvoljeno da ima nuklearno naoružanje dok traje njegov predsednički mandat. Odnosi su dodatno zaoštreni ubistvom iranskog generala Kasima Sulejmanija u Bagdadu i Iran je istakao da se više neće pridržavati ograničenja koje nameće sporazum. To je dovelo do sporazuma između Irana i velikih sila 2015. godine na osnovu kog je Iran pristao da smanji nuklearni program u zamenu za trgovinski sporazum, ali predsednik Donald Tramp se povukao iz sporazuma u maju 2018. godine.
(MONDO)
