Američki filozof objasnio kako Amerika koristi rat u Ukrajini da bi podigla cenu fosilnih goriva i izbegla najavljeni prelazak na održivu energiju koja bi spasila prezagađenu planetu. Po njemu, to je uvod u nuklearnu katastrofu koja će uništiti našu civilizaciju.
Noam Čomski, američki lingvista i filozof, zagovornik svetskog mira, čije knjige i ideje su jako popularne u Srbiji, ali i na celom Balkanu, u poslednje vreme je postao jedan od najtraženijih sagovornika. Klipovi sa njegovim intervjuima i predavanjima koje obavlja preko Skajpa, jer ima već 93 godine, pa mu je teško da napušta svoj dom, atrakcija su na Jutjubu, mada ima dosta onih koji su obeleženi naznakom "potencijalno neprikladan sadržaj". Deluje kao da je Čomski, pogotovo od početka rata u Ukrajini, postao jedan od retkih svetskih intelektualaca i mislilaca koji se nije svrstao ni na jednu stranu, već propagira logiku zdravog razuma i insistira na pronalaženju mirnog rešenja, kao jedinog protivotrova za eskalaciju sukoba i njegovo proširenje na globalni nivo, što bi dovelo do uništenja kompletne civilizacije.
Čomski je nedavno govorio na jednom skupu, opet preko Skajpa, koji se bavio solarnom energijom, gde je izrekao neke veoma uznemirujuće stavove i mišljenja, šokiravši prisutne. Ako su njegove predikcije tačne, pred nama je mračno razdoblje koje može dovesti do kompletnog uništenja civilizacije, a okidač za sve je, po njemu, upravo sukob u Ukrajini.
Kampanja da se uništi život na zemlji
"Nalazimo se u jedinstvenom trenutku ljudske istorije. Mere koje sad moramo da preduzmemo će definisati naš put u budućnost. Ako je uopšte bude. Ušta sve više sumnjam. Postoji mali prozor kroz koji moramo da implementiramo određene mere kako bi izbegli kataklizmu. Glavna kriza se trenutno odigrava u Vašingtonu, centru najmoćnije sile na svetu. Ono što se dešava u Vašingtonu, utiče na celu planetu, iz razloga toliko očiglednih da ne moram ni da ih objašnjavam. U Vašingtonu se dešava nešto veoma rizično. Kao što je moglo da se pročita, doduše između redova, u jednom nedavnom tekstu u Njujork tajmsu, reč je o dugoročnoj, organizovanoj kampanji da se uništi život na zemlji. Ovo je opasan komentar za koji se neću izvinjavati zato što je potpuno tačan. Kampanja je usmerena na svetski energetski sistem. Reč je o kompleksnom sistemu u koji su uključeni proizvođači fosilnih goriva, banke i ostale finansijske institucije, pravne institucije i drugi delovi establišmenta", objasnio je Čomski, a zatim priču proširio prebacivši je na globalni nivo.
"Tu je i internacionalni ogranak Vašingtona koji se zove NATO. Malo je poznato da je nakon Drugog svetskog rata ova alijansa preuzela misiju nadzora svetskih naftovoda i ruta za transport nafte i gasa. Ovo se specijalno odnosi na kontrolu tankera, ali i ostale vidove transporta koji su krucijalni za svetski energetski sistem. Vašington će iskoristiti Putinovu kriminalnu invaziju na Ukrajinu kako bi podigao cene energenata u celom svetu i tako cela priča, koja je toliko glasno najavljivana, o nultoj emisiji uglja, gasa i nafte, kako bi se smanjilo zagađenje planete i zaustavilo globalno zagrevanje, pada u vodu. Euforija u kancelarijama direktora naftnih kompanija može da se meri samo sa onom u kancelarijama prodavaca oružja. Rat u Ukrajini i strah od nestašice energenata, koji je putem kontrolisanih medija proširen svetom, poslužiće kao izgovor da se nastavi sa zagađivanjem planete, što će samo ubrzati neminovni kraj čovečanstva kakvog smo do sada poznavali. Nastaviće se sipanje otrova u atmosferu uz blagoslov najveće svetske sile, koja je trebala da to onemogući", tvrdi Čomski.
Hirošima je bila početak kraja civilizacije
Kao jedan od najbitnijih datuma za modernu civilizaciju on navodi 8. avgust 1945. godine kada je bačena atomska bomba na Hirošimu. Po njemu, to je bio trenutak kada smo počeli da odbrojavamo vreme do samouništenja, koje se sad meri u sekundama.
"U razumnom svetu reakcije bi bile drugačije. Videli bi mogućnost da brže razradimo planove za prelazak na održivu ili zelenu energije, što bi pomoglo da spasimo buduće generacije od užasne sudbine. Ovde moram da podsetim da je trenutak koji je promenio sve bio 8. avgust 1945. godine, kada je bačena nuklearna bomba na Hirošimu. Tada smo naučili dve najbitnije istorijske lekcije. Prva je: uvideli smo ljudski kapacitet za uništenje svega. To se još nije desilo, ali desiće se uskoro. Druga lekcija je da je veoma malo ljudi bilo briga za sve, jer je tog dana puštena vest da je ovim završen strašni rat i da svi mogu da se vrate svojim životima i poslovima. Međutim, tada je napravljena velika provalija između tehničke mogućnosti da se sve uništi i moralnog kapaciteta da se kontroliše taj impuls. Na nama je da mobilišemo svu racionalnu energiju koju poseduje ljudska vrsta da bi se ta provalija smanjila i da bi ljudska vrsta izbegla jezivu sudbinu", smatra Čomski.
Tramp ubrzao propast sveta
Kazao je i da se famozni "sat katastrofe" ozbiljno približava ponoći, a vreme do kraja ozbiljno se ubrzalo, po njemu, dolakom Trampa u Belu kuću.
"Sat katastrofe koji je 8. avgusta 1945. pokazivao da je deset minuta do ponoći civilizacije, a potom je godinama pomeran napred, tako da je one godine kada je Tramp postao predsednik došao do dva minuta do ponoći, sada vreme do ponoći meri u sekundama. Zato se nalazimo u najkritičnijem trenutku ljudske istorije – ili ćemo nastaviti dalje ka neslavnom kraju i samouništenju, ili ćemo pronaći razum i obezbediti uslove da se naša civilizacija nastavi", zaključio je Čomski.
(MONDO)
