Jedna odluka pokazala na šta je spreman Vladimir Putin i koje je njegovo novo oružje.
Rusija je zapretila da će koristiti naftu iz susednog Kazahstana kao oružje protiv evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Sudski nalog koji je izdat ovog meseca da se na 30 dana zatvori izvozni terminal na Crnom moru jasno je upozorenje Evropi o moći Rusije.
U utorak je ruski sudija u Novorosijsku na obali Crnog mora naložio Kaspijskom cevovodnom konzorcijumu da obustavi isporuke na mesec dana. Zatražena je obustava poslovanja kao kazna za niz "prekršaja" u okviru CPC-ovog Plana odgovora na izlivanje nafte, koje je kompaniji dato do kraja novembra da otkloni.
Iako se postrojenje nalazi u Rusiji, oko 90% sirove nafte koja kroz njega prolazi dolazi iz Kazahstana. To ga čini idealnim oružjem u arsenalu predsednika Vladimira Putina za nanošenje ekonomskog bola njegovim protivnicima. Zaustavljanje CPC će ukloniti čak 1,5 miliona barela dnevno preko potrebne sirove nafte sa globalnog tržišta nafte. Naravno, Putin nije eksplicitno rekao da je to njegov cilj. Korišćenje regionalnih sudova za zaustavljanje tokova nafte nudi Kremlju da može da opere ruke od toga. Ali ceo proces sledi poznati obrazac.
Inicijalnu istragu o izlivanju nafte na izvoznom terminalu naredio je zamenik ruskog premijera što je izazvalo sumnju da iza toga stoji politička motivacija. Rusija ima istoriju kada je u pitanju korišćenje sudova u političke svrhe. Pogledajte samo proganjanje TNK-BP-a i njegovih stranih rukovodilaca 2008. godine, pre konačnog preuzimanja naftnog preduzeća od strane PJSC-a Rosnjeft koji podržava država. Iskustvo BP Plc sa gasnim poljem Kovikta u Sibiru, ili niz prepreka stavljenih na put LNG projekta Sahalin 2 koji je kulminirao tako što je Gazprom PJSC preuzeo većinski udeo 2006.
Izvozni terminal CPC pretrpeo je niz nesrećnih događaja otkako su ruske trupe napale Ukrajinu. Krajem marta, terminal je bio delimično zatvoren na mesec dana nakon što je oluja navodno oštetila dve od tri plutače za utovar. Zatim su sredinom juna ponovo obustavljeni utovari sa dva privezišta radi istraživanja okolnog akvatorija, što je dovelo do otkrića većeg broja mina iz Drugog svetskog rata. Čak dve trećine izvoza CPC Blenda obično završi u Evropi, sa značajnim količinama koje se usmeravaju u centralnu Evropu cevovodima iz italijanske luke Trst. Uticaj na mediteransko tržište sirove nafte, posebno, gde je snabdevanje već najteže u poslednjih nekoliko godina, bio bi ozbiljan.
Kombinovani mesečni izvoz iz Azerbejdžana, Kazahstana, Libije, Severnog mora i Zapadne Afrike - svih glavnih snabdevača Evrope - pao je u junu za više od milion barela dnevno, prema podacima o praćenju tankera koje je prikupio Blumberg. Izvoz iz Libije opao je za skoro polovinu u odnosu na prošlogodišnji prosek i izgleda da dodatno opada ovog meseca, dok nemiri ponovo zahvataju zemlju. Pretnja obustavom isporuka CPC-a visiće na tržištu nafte najmanje do ponedeljka, kada bi sud u Krasnodarskom regionu, gde se nalazi terminal, trebalo da sasluša žalbu kompanije na presudu. To budi nadu da se poremećaj može izbeći, ali nema garancije da će žalba CPC-a biti uspešna. U međuvremenu, pretnja je ostavila trgovce da se bore za alternative. Čak i ako zabrana bude poništena, Rusija je poslala jasno upozorenje Evropi da može poremetiti tokove sirove nafte gotovo po svojoj volji i da je spremna da u tom procesu nanese ekstremnu ekonomsku štetu svojim susedima.
(MONDO)
