Kanadska vlada je odobrila povratak i popravku ruskih turbina, ali iz Gasproma tvrde da nemaju dokaze da će im turbine biti vraćene.
Iz ruskog energetskog giganta Gasprom saopštili su u sredu da ne mogu da garantuju bezbedan rad "kritičnog objekta" koji je deo gasovoda Severni tok 1 zbog sumnje da će im vratiti turbinu iz Kanade gde se trenutno nalazi na popravci, prenosi "Rojters"
Kanada je prethodno, na insistiranje nemačkog kancelara Olafa Šolca, pristala da ukine deo sankcija i dopusti kompaniji "Simens" da radi na popravci ruskih turbina kako bi se protok gasa kroz Evropu vratio u normalu. Otava je tokom vikenda saopštila da će vratiti popravljenu turbinu za kompresorsku stanicu Portovaja Severnog toka 1, ali je takođe rekla da će proširiti sankcije protiv ruskog energetskog sektora.
"Gasprom ne poseduje nijedan dokument na kojem se navodi da je 'Simensu' dozvoljeno da vrati gasnoturbinski motor iz Kanade gde se trenutno nalazi na popravci za Portovaju. Pod ovim okolnostima nije moguće izvući objektivan zaključak o daljem razvoju situacije na obezbeđivanju bezbednog rada Portovaje, koja je kritičan objekat za gasovod Severni tok", navodi se u saopštenju Gasproma.
— Gazprom (@GazpromEN)July 13, 2022
Prošlog meseca Rusija je smanjila protok na 40 odsto ukupnog kapaciteta gasovoda, navodeći kao razlog odloženo vraćanje opreme koju servisira nemački "Simens" u Kanadi. Iako je iz Otave stiglo "zeleno svetlo" za popravku turbine koja se već nalazi tamo, kao i primanje drugih ruskih turbina na popravke u naredne dve godine, Kanada je zadržala pravo da povuče ovu dozvolu u svakom momentu. Takođe je najavila da će proširiti sankcije protiv ruskog energetskog sektora na industrijsku proizvodnju.
Očekuje se da će Severni tok 1 sa godišnjim kapacitetom većim od 55 milijardi kubnih metara ostati neaktivan do 21. jula tokom deset dana godišnjeg održavanja. Evropa se plaši da bi Rusija mogla da produži planirano održavanje kako bi dodatno ograničila snabdevanje gasom u Evropi, dovodeći planove za punjenje skladišta za zimu u deficit i pojačavajući gasnu krizu koja je izazvala hitne mere vlada i bolno visoke račune za potrošače.
(Mondo)
