Nakon što je u februaru počeo rat u Ukrajini, dobrovoljačke čečenske snage pridružile su se Rusiji u borbama, međutim, postalo je poznato da su se određeni bataljoni ipak odlučilida podršku daju Kijevu - podstaknuvši tako razdor između Čečena i Rusije, odnosno Vladimira Putina.

"Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se suoči sa još jednim ratnim frontom, ovog puta na sopstvenom terenu, dok jedan čečenski bataljon priprema drugu ofanzivu na Moskvu", rekao je portparol dobrovoljačkih borbenih snaga u Ukrajini.

"Znamo položaje neprijatelja na kojima se nalaze ruske vojne baze. Podelili smo Čečensku Republiku Ičeriju na tri fronta i 16 sektora", rekao je portparol bataljona Šeik Mansur, Islam Belokijev, u video poruci koju je ove nedelje dobio "Fox News Digital", najavljujući plan da se ponovo bori za nezavisnost Čečenije. 

Čečenski otpor ruskoj vlasti datira vekovima unazad, a pozivi na nezavisnost počeli su pre više od 30 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Široka autonomija je dodeljena mirovnim sporazumom koji je potpisao tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin nakon što je brutalni rat razorio republiku od 1994. godine do 1996. godine.

Možda će vas zanimatiSvetRAMZANOV OTAC MRZEO RUSE, A ONDA IZDAO ČEČENIJU ZBOG PUTINA: Kako je Kadirov postao borbeno koplje predsednika Rusije
Putin, Ramzan i Ahmad Kadirvo.jpg

Međutim, prezir prema Putinu i decenija rata izbili su nakon što je on poništio sporazum i pokrenuo smrtonosnu vojnu kampanju 1999. nakon što ga je Jeljcin imenovao za premijera. U ozloglašenom govoru koji je bio uvod u njegov predsednički uspon, Putin je rekao: "Proganjaćemo teroriste svuda. Ako ih uhvatimo u toaletu, zbrisaćemo ih u potkrovlju".

Procenjuje se da je u obe kampanje ubijeno oko 160.000 ljudi, mada tačne brojke nikada nisu zvanično objavljene. Najmanje dva dobrovoljna čečenska bataljona, uključujući vojnike veterane iz prvog i drugog čečenskog rata, podigla su oružje protiv Rusije u Ukrajini, uključujući bataljon Šeik Mansur i bataljon Džohar Dudajev.

Obe grupe su glasno osudile lidera Čečenske Republike Ramzana Kadirova, kog je Putin imenovao na tu funkciju 2007. godine i koji je brutalno podržao njegove ratne napore protiv Kijeva.

Portparol bataljona Šeik Mansur rekao je da je ova situacija podelila Čečeniju na tri sektora i tvrdi da je počela da radi sa lokalnim stanovništvom "kako bi otkrila kretanje neprijateljskih trupa, vrstu transporta, vrstu naoružanja, broj trupa i količinu naoružanja".

Stručnjak za Rusiju i bivši obaveštajac za rusku doktrinu i strategiju za Odbrambenu obaveštajnu agenciju (DIA), Rebeka Kofler, rekla je da bi to moglo da posluži kao strategija za odvraćanje Putinovih ratnih napora u Ukrajini.

"Mogućnost da iskoriste Putinove snage vezane u Ukrajini kako bi potvrdile svoju nezavisnost je veoma verovatna", objasnila je ona. Nejasno je da li čečenske dobrovoljačke snage prave strategiju sa Kijevom stvaranjem drugog fronta, ali Kofler je primetio da čak iako drugi front nije u potpunosti pokrenut u Čečeniji, to bi i dalje moglo da optereti Putinove snage.

"To bi barem nateralo Putina i Ruse da poveruju da će morati da skrenu pažnju i skrenu pogled sa Ukrajine, kako bi Ukrajinci mogli da krenu u kontraofanzivu. To je veoma pametno", rekla je ona.

MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.

(MONDO)