Mnogi ljudi koji rade u nauci o klimi jedno govore javno a sasvim drugačije privatno. U poverenju, svi su mnogo više uplašeni za budućnost sa kojom se suočavamo, ali to neće priznati u javnosti.
Objavljivanje najnovije knjige Bila Mekgvajera , “Hothouse Earth”, je pogodilo pravi tajming. Pojavljujući se u prodavnicama ove nedelje, biće dostupna kupcima koji su upravo izdržali rekordno visoke temperature širom Ujedinjenog Kraljevstva i sada se suočavaju sa višenedeljnim sušama.
A ovo je samo početak, insistira Mekgvajer, koji je profesor emeritus geofizičkih i klimatskih opasnosti na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Kao što jasno ističe u svom beskompromisnom prikazu nadolazeće klimatske katastrofe, mi smo predugo ignorisali eksplicitna upozorenja da je rastuće emisije ugljendioksida opasno zagrevaju Zemlju. Sada ćemo platiti cenu za naše samozadovoljstvo u vidu oluja, poplava, suša i toplotnih talasa koji će lako nadmašiti trenutne ekstreme.
Ključna stvar, tvrdi on, je da sada nema šanse da izbegnemo opasan, sveprožimajući klimatski slom. Prešli smo tačku bez povratka i možemo očekivati budućnost u kojoj su smrtonosni toplotni talasi i temperature veće od 50C uobičajene u tropima; gde će leta na umerenim geografskim širinama uvek biti vruća i gde su naši okeani predodređeni da postanu topli i kiseli.
“Dete rođeno 2020. suočiće se sa daleko neprijateljskijim svetom nego što su to je to bile u vreme njegovog dede i babe“, insistira Mekgvajer, a prenosi Gardijan.
U tom pogledu, vulkanolog, koji je takođe bio član Radne grupe za prirodne opasnosti pri vladi Velike Britanije, zauzima ekstremnu poziciju. Većina drugih stručnjaka za klimu i dalje tvrdi da nam je preostalo vremena, iako ne mnogo, da postignemo značajna smanjenja emisije gasova staklene bašte, kažu oni.
Takve tvrdnje odbacuje Mekgvajer.
“Poznajem mnogo ljudi koji rade u nauci o klimi koji govore jedno javno, a sasvim drugačije privatno. U poverenju, svi su mnogo više uplašeni za budućnost sa kojom se suočavamo, ali to neće priznati u javnosti. Ovo zovem klimatskim smirivanjem i verujem da samo pogoršava stvari. Svet mora da zna koliko će loše stvari postati pre nego što se možemo nadati da ćemo početi da se bavimo krizom”
On je završio pisanje “Hothouse Earth” krajem 2021. Nekoliko meseci nakon što je završio svoj rukopis, i kako se objavljivanje naziralo, otkrio je da su mnogi od rekorda koji se nalaze u knjizi već oboreni.
“To je problem sa pisanjem knjige o klimatskom slomu“, kaže on. „U vreme kada je objavljena, već je zastarela. Tako se stvari brzo kreću. Ko bi pomislio da će selo na ivici Londona biti skoro zbrisano požarima 2022. godine. Ako je ovoj zemlji potreban poziv za buđenje, onda je to sigurno to.”
Šumski požari neviđenog intenziteta i žestine zahvatili su Evropu, Severnu Ameriku i Australiju ove godine, dok su rekordne padavine na srednjem zapadu dovele do razornih poplava u američkom nacionalnom parku Jelouston.
“I dok idemo dalje u 2022. godinu, to je već drugačiji svet“, dodaje on. „Uskoro će svima od nas to biti neprepoznatljivo.”
Ove promene naglašavaju jedan od najzapanjujućih aspekata klimatskog sloma: brzina kojom globalna prosečna temperatura raste pretvara se u ekstremno vreme.
“Pogledajte samo šta se već dešava sa svetom koji se zagrejao samo za nešto više od jednog stepena“, kaže MekGvajer. „Ispostavilo se da se klima menja na gore mnogo brže nego što je predviđeno ranim klimatskim modelima. To je nešto što se nikada nije očekivalo.”
Od početka industrijske revolucije, kada je čovečanstvo počelo da pumpa ugljen-dioksid u atmosferu, globalne temperature su porasle za nešto više od 1C. Na klimatskom sastanku Cop26 u Glazgovu prošle godine dogovoreno je da treba učiniti sve da se pokuša ograničiti taj porast na 1,5C, iako je za postizanje takvog cilja izračunato da će globalne emisije ugljenika morati da se smanje za 45 % do 2030.
“U stvarnom svetu, to se neće desiti“, kaže on. „Umesto toga, mi smo na putu ka povećanju emisija od skoro 14% do tog datuma – što će nas gotovo sigurno dovesti do toga da ćemo razbiti zaštitnu ogradu od 1,5 C za manje od jedne decenije.”
Iz ove perspektive jasno je da možemo učiniti malo da izbegnemo nadolazeći klimatski slom. Umesto toga, moramo da se prilagodimo svetu staklenika koji je pred nama i da počnemo da preduzimamo konkretne mere kako bismo pokušali da zaustavimo još više pogoršanje mračne situacije, kaže Mekgvajer. Svakako, kako sada stoji, Britanija – iako je u relativno dobroj poziciji da se suprotstavi najgorim posledicama nadolazećeg klimatskog sloma – suočava se sa velikim glavoboljama. Toplotni talasi će postati češći, biti topliji i trajati duže. Ogroman broj modernih, sićušnih, loše izolovanih kuća u Velikoj Britaniji postaće toplotne zamke, odgovorne za hiljade smrtnih slučajeva svakog leta do 2050.
“Uprkos ponovljenim upozorenjima, stotine hiljada ovih neprikladnih domova nastavljaju da se grade svake godine“, dodaje on.
Dani koji su pred nama biće mračniji, ali ne i katastrofalni. Možda nećemo biti u mogućnosti da zaobiđemo klimatski slom, ali možemo da odustanemo od daljih epizoda koje bi izgledale kao klimatska kataklizma dovoljno loša da ugrozi sam opstanak ljudske civilizacije.
(MONDO)
