Dopisnik BBC-a iz Pekinga Stiven Mekdonel objavio je zanimljivu analizu eskalacije sukoba Kine i SAD zbog posete Nensi Pelosi Tajvanu.

Problem sa eskalacijom je što se teško povući. Sada kada je predsednica Predstavničkog doma SAD uspela da poseti Tajvan, što je učinilo najvišim američkim zvaničnikom koji je to učinio u poslednjih 25 godina, neće li i drugi hteti da to urade u budućnosti?

Sada kada je Kina najavila velike vežbe bojeve municije tako blizu Tajvana, zašto to ne ponoviti? Svaki put kada kineski borbeni avioni lete blizu Tajvana u sve većem broju, postavlja se novi standard "normalnosti“. Ako sledeći put kineski avioni ne lete tako blizu, kakvu poruku Peking šalje?

Ne tako davno, kineski plan za Tajvan uključivao je angažman. Mladi iz Kine putovali su po celom Tajvanu, ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom. Preduzeća sa Tajvana otvorila su filijale širom Kine. Kineski zvaničnici koji traže rat potajno su oduševljeni Pelosijevom posetom. Ali pristup Kine Tajvanu pod predsednikom Si Đinpingom postao je mnogo zlokobniji. Mnogo je veći pritisak na Tajpej, navodi dopisnik BBC-a.

Oni sa militarističkim tendencijama u višim ešalonima Komunističke partije Kine sigurno su tajno pozdravili posetu Nensi Pelosi Tajvanu. Naime, omogućio im je zaoštravanje odnosa i vojne igre oko Tajvana u pripremi za, kako oni vide, neminovan dolazak dana kada će Kina nasilno zauzeti ostrvo.

Najveći izazov regionalnoj stabilnosti je činjenica da je javna pozicija svih ključnih aktera na Tajvanu smešna. To je skoro kao ogromna igra u kojoj se svi pretvaraju, ali je sve teže i teže održati taj izgled.

I Kina i SAD se pretvaraju

Kina se pretvara da je Tajvan i dalje deo njene teritorije, iako ostrvo ubira sopstvene poreze, glasa za svoju vladu, izdaje svoje pasoše i ima svoju vojsku. Amerika se pretvara da ne tretira Tajvan kao nezavisnu zemlju, iako mu prodaje napredno oružje i povremeno šalje svoje visoke zvaničnike u, kako se čini, zvanične posete.

Sve je očiglednije da nije potrebno mnogo da se ova površna emisija, osmišljena da garantuje status kvo, potpuno raspadne. Opasnost za svet leži u činjenici da u Pekingu ima onih koji bi želeli da se to dogodi, navodi dopisnik Bi-Bi-Sija.

Komunistička partija Kine decenijama je širila sličnu retoriku o Tajvanu kroz strogo kontrolisane medije, ali ideja o ratu sa ciljem osvajanja ostrva nikada nije bila realna. To više nije slučaj, ističe Mekdonel.

Svakim danom smo sve bliži ratu i sve dalje od mira

Među sagovornicima dopisnika Bi-Bi-Sija postoji uverenje da Si tokom svog mandata želi da okupira Tajvan, što bi mu donelo status besmrtnika, odnosno lidera koji je uspeo da ujedini otadžbinu.

Hong Kong, grad koji je decenijama predstavljao problem za Kinu, već je stavljen pod kontrolu Pekinga i to ranije nego što su mnogi očekivali. Za nekoliko meseci, Si bi trebalo da uđe u istorijski treći mandat. To bi moglo umanjiti pritisak, kaže McDonell.

Naime, sada kada može da ostane na vlasti koliko god želi, za razliku od ranijih lidera poput Mao Cedunga koji je bio ograničen na samo dva mandata, Si verovatno neće osetiti pritisak da što pre napadne Tajvan. Ali činjenica je da smo svakim danom sve bliže tom danu, a sve dalje od mira, zaključuje se u analizi.

(MONDO)