Po praškom sporazumu START 2 nuklearne supersile će u toku sedam godina svesti broj nuklearnih glava na po 1.550 a nosača glava na 700.
Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpisali su u četvrtak u praškom zamku Hradčani novi START sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja.
Praškim sporazumom dve nuklearne supersile obavezuju se da će smanjiti broj nuklearnih glava za dve trećine u odnosu na limite starog START-a iz 1991. godine, a za 30 odsto u odnosu na poslednji sličan sporazum, STORT koji su u Moskvi 2002. godine potpisali tadašnji predsednici Vladimir Putin i Džordž Buš.
Sporazum obavezuje da u toku narednih sedam godina ostave po 1.550 nuklearnih glava i 700 nosača glava, dakle rakete, avione i podmornice. Svaka zemlja će sama određivati strukturu svog arsenala.
Obama je Evropljanima i svetu pred oko 30.000 Pražana taj sporazum obećao na istom mestu pre godinu dana, 5. aprila, kada je došao u češku prestonicu na samit sa Evropskom unijom.
Vizija sveta bez nuklearnog oružja koju je predstavio Obama podrazumeva, kako je tada kazao, da će se zemlje koje ga imaju razoružavati, zemlje koje ga nemaju neće nastoji da ga dobiju a svako na svetu i zemlje u razvoju imaće pravo da koristi nuklearnu energiju u mirovne svrhe.
Iako prve analize sporazuma koji će biti objavljen u punoj verziji do kraja aprila i predložen parlamentima obe zemlje da ga ratifikuju, upozoravaju da se ne radi o "revoluciji u razoružanju", Obama ga vidi kao krupan korak ka svojoj "praškoj" viziji.
Dmitrij Medvedev je sinoć po dolasku u Prag ocenio da je taj sporazum važan i za Evropu jer će svakako narednih godina oblikovati globalni proces razoružavanja.
SAD i Rusija strateškim arsenalima koje im novi sporazum ostavlja, mogu i dalje da unište jedna drugu čak 13 puta.
Prema pratećim jednostranim deklaracijama, SAD i dalje nameravaju da razvijaju i planiraju sa NATO svoju protivraketnu odbranu, a Rusija zadržava sebi pravo da od Praškog sporazuma odstupi ukoliko proceni da ti planovi već ugrožavaju ruske nuklearne snage.
(Beta)
Praškim sporazumom dve nuklearne supersile obavezuju se da će smanjiti broj nuklearnih glava za dve trećine u odnosu na limite starog START-a iz 1991. godine, a za 30 odsto u odnosu na poslednji sličan sporazum, STORT koji su u Moskvi 2002. godine potpisali tadašnji predsednici Vladimir Putin i Džordž Buš.
Sporazum obavezuje da u toku narednih sedam godina ostave po 1.550 nuklearnih glava i 700 nosača glava, dakle rakete, avione i podmornice. Svaka zemlja će sama određivati strukturu svog arsenala.
Obama je Evropljanima i svetu pred oko 30.000 Pražana taj sporazum obećao na istom mestu pre godinu dana, 5. aprila, kada je došao u češku prestonicu na samit sa Evropskom unijom.
Vizija sveta bez nuklearnog oružja koju je predstavio Obama podrazumeva, kako je tada kazao, da će se zemlje koje ga imaju razoružavati, zemlje koje ga nemaju neće nastoji da ga dobiju a svako na svetu i zemlje u razvoju imaće pravo da koristi nuklearnu energiju u mirovne svrhe.
Iako prve analize sporazuma koji će biti objavljen u punoj verziji do kraja aprila i predložen parlamentima obe zemlje da ga ratifikuju, upozoravaju da se ne radi o "revoluciji u razoružanju", Obama ga vidi kao krupan korak ka svojoj "praškoj" viziji.
Dmitrij Medvedev je sinoć po dolasku u Prag ocenio da je taj sporazum važan i za Evropu jer će svakako narednih godina oblikovati globalni proces razoružavanja.
SAD i Rusija strateškim arsenalima koje im novi sporazum ostavlja, mogu i dalje da unište jedna drugu čak 13 puta.
Prema pratećim jednostranim deklaracijama, SAD i dalje nameravaju da razvijaju i planiraju sa NATO svoju protivraketnu odbranu, a Rusija zadržava sebi pravo da od Praškog sporazuma odstupi ukoliko proceni da ti planovi već ugrožavaju ruske nuklearne snage.
(Beta)
