Stotine Poljaka demonstrira zbog odluke da stradali predsednik Leh Kačinjski počiva sa poljskim kraljevima. Umalo sukob sa kontrademonstrantima.
U više gradova Poljske na ulice su večeras izašle stotine uglavnom mladih Poljaka da izraze protivljenje zbog toga što će tragično preminuli predsednik Leh Kačinjski i njegova supruga Marija biti sahranjeni u drevnom kraljevskom zamku Vavel u Krakovu, pored nacionalnih heroja i kraljeva.
U Krakovu ispod "papskog" prozora već drugo veče okupili su se protivnici sahrane u kraljevskom zamku, ovog puta oko 800 ljudi sa transparentima "Vavel samo za kraljeve" ili sa imenom varšavskog groblja koje je po mišljenju demonstranata pravo mesto za predsednika "Povonzki".
Pristalice sahrane predsedničkog para pored slavnih poljskih kraljeva u kripti gde leži i slavni pobednik nad Turcima kod Beča 1683. godine Jan III Sobjeski, došli su u isto vreme na isto mesto na kontraprotest.
Nekoliko stotina pristalica Kačinjskog donelo je njegove slike, nacionalne zastave, a pevaju himnu i nose transparent sa napisom "Pustite da počiva u miru" i "Hvala, kardinale", poruku upućenu krakovskom metropolitu Stanjislavu Đivišu, koji je dozvolio da se Leh i Marija Kačinjski na želju porodice sahrane ispod vavelske katedrale.
Policija je dve grupe demonstranata, koji su se upustili u verbalne čarke, morala da razdvoji kordonom, javljaju poljski mediji.
Oko 200 protivnika sahrane na Vavelu okupilo se večeras i u centru Varšave, a skandirali su poruke sa jednog od trasnparenata "Varšava za predsednike, Vavel za kraljeve" ili "Vavel nije prćija kardinala Điviša".
U Poznanju se na demonstracijama pojavilo oko 100 ljudi sa transparentom "Tragična smrt ne pravi od čoveka junaka", dok su na ulice da protestuju protiv mesta sahrane izašle grupice od nekoliko desetina ljudi i u Katovicama, Lođu, Gdanjsku i Vroclavu.
Njihovo uverenje da predsednika treba sahraniti sa svim počastima ali da Vavel treba da ostane sveto mesto gde su sahranjeni samo kraljevi ili velikani poljske istorije kao Tadeuš Košćuško i pesnik Adam Mickijevič, deli i slavni poljski režiser Andžej Vajda.
On je uputio otvoreno pismo sa pozivom Poljskoj katoličkoj crkvi i vlastima da odluku ponište i odustanu od Vavela.
"Leh Kačinjski bio je dobar i skroman čovek, ali nema nikakvih razloga zbog kojih bi trebalo da počiva među kraljevima Poljske", napisao je Vajda.
"Ulaznica na Vavel je patriotizam", tvrde oni koji odabrano mesto sahrane za Kačinjskog brane, iako tu nije sahranjen nijedan jedini poljski predsednik.
Ovo nije prvi put da sahrana na Vavelu izaziva strasti, svađe i podele među Poljacima, pošto je sličan raskol nastao kada je tu 1935. godine sahranjen maršal Juzef Pilsudski, državnik najzaslužniji za obnovu nezavisnosti Poljske 1918. godine i njeno očuvanje između dva rata.
Tada je, međutim, krakovski metropolit odbijao da da dozvolu, pošto mu je lično Pilsudski obećao 1927. godine da više niko neće biti sahranjivan pored kraljeva. On je potom pristao da maršal bude u kripti vavelska katedrale sahranjen samo privremeno, ali to privremeno traje do današnjih dana.
(Beta)
U Krakovu ispod "papskog" prozora već drugo veče okupili su se protivnici sahrane u kraljevskom zamku, ovog puta oko 800 ljudi sa transparentima "Vavel samo za kraljeve" ili sa imenom varšavskog groblja koje je po mišljenju demonstranata pravo mesto za predsednika "Povonzki".
Pristalice sahrane predsedničkog para pored slavnih poljskih kraljeva u kripti gde leži i slavni pobednik nad Turcima kod Beča 1683. godine Jan III Sobjeski, došli su u isto vreme na isto mesto na kontraprotest.
Nekoliko stotina pristalica Kačinjskog donelo je njegove slike, nacionalne zastave, a pevaju himnu i nose transparent sa napisom "Pustite da počiva u miru" i "Hvala, kardinale", poruku upućenu krakovskom metropolitu Stanjislavu Đivišu, koji je dozvolio da se Leh i Marija Kačinjski na želju porodice sahrane ispod vavelske katedrale.
Policija je dve grupe demonstranata, koji su se upustili u verbalne čarke, morala da razdvoji kordonom, javljaju poljski mediji.
Oko 200 protivnika sahrane na Vavelu okupilo se večeras i u centru Varšave, a skandirali su poruke sa jednog od trasnparenata "Varšava za predsednike, Vavel za kraljeve" ili "Vavel nije prćija kardinala Điviša".
U Poznanju se na demonstracijama pojavilo oko 100 ljudi sa transparentom "Tragična smrt ne pravi od čoveka junaka", dok su na ulice da protestuju protiv mesta sahrane izašle grupice od nekoliko desetina ljudi i u Katovicama, Lođu, Gdanjsku i Vroclavu.
Njihovo uverenje da predsednika treba sahraniti sa svim počastima ali da Vavel treba da ostane sveto mesto gde su sahranjeni samo kraljevi ili velikani poljske istorije kao Tadeuš Košćuško i pesnik Adam Mickijevič, deli i slavni poljski režiser Andžej Vajda.
On je uputio otvoreno pismo sa pozivom Poljskoj katoličkoj crkvi i vlastima da odluku ponište i odustanu od Vavela.
"Leh Kačinjski bio je dobar i skroman čovek, ali nema nikakvih razloga zbog kojih bi trebalo da počiva među kraljevima Poljske", napisao je Vajda.
"Ulaznica na Vavel je patriotizam", tvrde oni koji odabrano mesto sahrane za Kačinjskog brane, iako tu nije sahranjen nijedan jedini poljski predsednik.
Ovo nije prvi put da sahrana na Vavelu izaziva strasti, svađe i podele među Poljacima, pošto je sličan raskol nastao kada je tu 1935. godine sahranjen maršal Juzef Pilsudski, državnik najzaslužniji za obnovu nezavisnosti Poljske 1918. godine i njeno očuvanje između dva rata.
Tada je, međutim, krakovski metropolit odbijao da da dozvolu, pošto mu je lično Pilsudski obećao 1927. godine da više niko neće biti sahranjivan pored kraljeva. On je potom pristao da maršal bude u kripti vavelska katedrale sahranjen samo privremeno, ali to privremeno traje do današnjih dana.
(Beta)
