Prema ocenama analitičara, očekuje se zahlađenje bliskih odnosa Rusije i Kine, jer dominantnoj Kini više ništa ne treba od Rusije, nemaju šta da im ponude.
Putinov potez proglašenja mobilizacije mogao bi da znači da rusko-kineski odnosi, čak ni posle sastanka dva predsednika u Uzbekistanu, nisu na dovoljno visokom nivou da bi se skinuo pritisak sa rata u Ukrajini, ocenjuju analitičari. Naročito upada u oči saopštenje Pekinga koji poziva na dijalog i konsultacije, što se tumači kao signal da bi Kina mogla da se dodatno distancira od Rusije, čime bi Putin izgubio važan oslonac na istoku.
Nakon obraćanja Vladimira Putina, Amerika i njeni saveznicu su reagovali onako kako je i očekivano - osudama onoga što su ocenili kao veoma oštru retoriku, a naročito osudama Putinove objave delimične mobilizacije i priznavanja referenduma na okupiranim ukrajinskim teritorijama. Reakcije su došle i sa druge strane sveta - Kine, koja od početka rata u Ukrajini pažljivo bira reči kako ne bi stala ni na jednu stranu, i ovoga puta je ostala na istom kursu.
"Pozivamo sve uključene strane da dođu do dogovora o prekidu vatre kroz dijalog i konsultacije. Želimo da nađu način kojima bi se rešili legitimni bezbednosni problemi svih uključenih strana, i to što je ranije moguće", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin posle Putinovog obraćanja javnosti.
"Oduvek govorimo da bi trebalo poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja sveta, i da bi se trebalo voditi principima i svrhama Povelje UN. Legitimne bezbednosne zabrinutosti svih zemalja trebalo bi shvatiti ozbiljno, i neophodno je da se podrže svi napori koji vode ka mirnom rešavanju krize", dodao je Venbin.
Kina odbacuje pozive zapadnih zemalja da osudi ruski napad na Ukrajinu, a odbila je i da se pridruži međunarodnim sankcijama koje su uvedene protiv Moskve zbog invazije. S obzirom na te ekonomske sankcije, Rusija je prinuđena da se osloni na Peking u velikoj meri kako bi održala svoju ekonomiju, a prema dokumentima kineske carine izvoz iz Rusije u Kinu je porastao čak 50 odsto u periodu od januara do avgusta, kada se uporedi sa podacima od prošle godine.
Međutim, ostaje upitno koliko se zapravo Kina oslanja na Rusiju kao geopolitičkog partnera, a stvara se polako i dilema da li bi to bio dobar potez, s obzirom na retoriku Pekinga u kojoj se "zalaže za mir", smatraju analitičari.
"Ne mislim da će Kina ići sa tim do kraja, i da će načiniti od Rusije veoma bliskog strateškog partnera. Osim vojne moći, Rusija nema mnogo toga da joj ponudi. Njena ekonomija jednaka je nekima od bolje razvijenih kineskih provincija, kao što je, recimo, Gvangdong", rekao je za Glas Amerike Ou Ej Sun, viši saradnik sa Singapurskog instituta za međunarodne poslove.
Prijateljstvo bez granica?
Prilikom susreta između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Sija Đinpinga u Kini, dvojica lidera proglasili su "neograničeno prijateljstvo" između te dve zemlje. To je, međutim, bilo pre ruske invazije na Ukrajinu. Njih dvojica ponovo su se, prvi put od početka rata na istoku Evrope, sreli prošle nedelje u Uzbekistanu, na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, a jedna od tema o kojoj su razgovarali bio je i stav Kine prema onome što se dešava u Ukrajini.
Dok je Putin zahvalio Pekingu na uzdržanom stavu u vezi sa ratom u Ukrajini i spomenuo da Rusija "čvrsto podržava politiku jedne Kine" koju vodi Peking, Si Đinping je prilikom sastanka dvojice lidera istakao da je Kina spremna, u saradnji sa Rusijom, "da pokaže odgovornost svetskih lidera tako što će doneti stabilnost i pozitivnu energiju u svet pun haosa usled globalnih promena bez presedana".
Rusija je, inače, nedavno održala i vojne vežbe "Vostok 2022" na kojima je učestvovala i Kina kao najveći partner. Dan nakon njihovog sastanka, profesor Metju Saseks sa Grifit univerziteta u Australiji komentarisao je da "Kina drži dominantnu poziciju u odnosu sa Rusijom, pa zato Si nije više spreman da se Moskva ponaša kako joj se prohte".
"To je postalo nejednako partnerstvo, i Kina ima dominantnu poziciju. Razlog za to je što Rusiji treba Kina više nego što Kini treba Rusija. Dok Kina konstantno kupuje jeftine energente od Rusije, Peking konstantno odbija da šalje oružje Moskvi, a to bi moglo da bude zato što Peking ima neke realne zabirnutosti u vezi sa time kuda sukob ide", rekao je Saseks za CNBC.
Ove dve zemlje će, verovatno, nastaviti da sarađuju do neke granice, upravo zato što je Kini neophodan partner koji bi joj pružio kontrateg protiv onoga što smatra "zapadnom hegemonijom", dodaje Saseks. Neki analitičari, takođe, smatraju da je Kina sada mnogo važniji partner za azijske zemlje od Rusije.
"Ruski fokus na Ukrajinu je napravio vakuum moći u centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku. Taj vakuum su popunili Turska i Kina. Na osnovu onoga što smo čuli na samitu u Uzbekistanu, ŠOS će se dalje širiti na Bliski Istok, što će posebno dobro doći Kini zbog njenih dobrih veza sa tamošnjim zemljama usled inicijative 'Pojas i put'", ocenjuje za sajt "Diplomat" kineski novinar Mu Čušan.
Mu dodaje i da upravo Putinovo proglašenje delimične mobilizacije i najava priznanja referenduma, znače da rusko-kineski odnosi čak ni posle sastanka u Uzbekistanu nisu na dovoljno visokom nivou kako bi mogao da se skine pritisak rata u Ukrajini.
Slika u kineskim medijima
Da veze između Rusije i Kine ipak postoje, naročito kada su usmerene na zajedničkog suparnika - zapad, pokazuje i tekst koji je dan pre Putinovog govora objavio ineski list u državnom vlasništvu, "Čajna Dejli". Tema teksta bio je rat u Ukrajini, a naslov: "Evropska unija najviše gubi od sukoba koji su podstakle SAD".
Glavne tačke ove "analize" odnose se na to kako će posledice rata u Ukrajini najjače da osete zemlje EU, a naročito de fakto lideri bloka Francuska i Nemačka, i to ponajviše u sektorima ekonomije, socijalne i geopolitike. Kako se navodi, taj sukob su "zakuvale SAD, a sada će građani EU platiti najveću cenu"
Dodaje se i to da su "u nekim zemljama EU održani protesti protiv vojne podrške Ukrajini gde su demonstranti zahtevali da se vlade okrenu potrebama svojih građana, što i nije čudo s obzirom na to da su najranjivije grupe pogođene najgorom inflacijom u poslednjih nekoliko godina". Ovom opaskom, kineski list misli na proteste u Belgiji i Češkoj, gde su neki od demonstarnata držali parole prema kojima bi trebalo pričati sa Putinom o nabavci gasa.
U tekstu se dalje navodi da će zemlje EU, ako se sankcije nastav (a i za to krive SAD), najteže podneti nestašicu energenata i inflaciju, kao i da iza rata u Ukrajini stoje "propali pokušaju da EU postane politička sila, ali to ne može jer joj je nemoguće da se odvoji od uticaja Vašingtona".
(MONDO/Euro news)
