Odnosi Kine i Rusije napreduju svakim danom i nalaze se "na pravom putu".
Kina je želi da oblikuje međunarodni poredak zajedno sa Rusijom u "pravednijem i racionalnijem pravcu“, rekao je visoki kineski diplomata dok se lideri dve zemlje pripremaju za sastanak ove nedelje. Bivši saveznici iz hladnog rata sa burnim odnosima, Kina i Rusija su se zbližile poslednjih godina u okviru onoga što oni nazivaju "odnos bez ograničenja“ koji deluje kao protivteža globalnoj dominaciji Sjedinjenih Država.
"Pod strateškim vođstvom predsednika Si Đinpinga i predsednika Vladimira Putina, odnosi između dve zemlje su uvek napredovali na pravom putu“, rekao je u ponedeljak šef spoljnih poslova Komunističke partije Jang Đeči ruskom ambasadoru u Kini Andreju Denisovu, prema čitanju ministarstva spoljnih poslova.
Jang je rekao da je Kina "spremna da radi sa Rusijom na kontinuiranoj primeni duha strateške saradnje na visokom nivou između dve zemlje, zaštiti zajedničkih interesa obe strane i promovisanju razvoja međunarodnog poretka u pravedniji i racionalniji pravac', navodi ministarstvo. Denisov je u odgovoru pohvalio "plodne rezultate" bilateralnih odnosa.
Rusija je nastojala da ojača veze sa azijskim zemljama, posebno sa Kinom, otkako je pogođena neviđenim zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Pojačavajući tenzije između Kine i Zapada, Peking nije osudio intervencije Moskve u Ukrajini i pružio je diplomatsko pokriće razbijanjem zapadnih sankcija i prodaje oružja Kijevu.
Ruska vojska je prošle nedelje najavila opsežne vojne vežbe na istoku zemlje u kojima će učestvovati snage iz Kine, što je još jedan dokaz sve bližih veza između Moskve i Pekinga usred tenzija sa Zapadom zbog vojne akcije u Ukrajini. Sija i Putinova ideja o 'pravednom svetskom poretku' slamala je neslaganje i demokratiju i na Tajvanu i u Hong Kongu.
Najmanje 47 demokratskih aktivista, starosti od 23 do 64 godine, optuženo je za zaveru radi vršenja subverzije u skladu sa Zakonom o nacionalnoj bezbednosti koji je nametnuo Peking i uhapšeno prošle godine zbog učešća u nezvaničnim primarnim izborima 2020. za koje su vlasti rekli da su zavera da parališu Hongkong vlada. Izbori su pokazali snažnu podršku kandidatima spremnim da se suprotstave lokalnoj vlasti koju podržava Peking.
Hong Kong je 1997. godine predat pod britansku vlast Kine uz obećanje da će zadržati sopstveni pravni, ekonomski i društveni sistem 50 godina. Kina takođe tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju, koja će biti stavljena pod njenu kontrolu silom ako bude potrebno. Peking je takođe ojačao svoje odnose sa Rusijom i smatra se da prećutno podržava napad Moskve na Ukrajinu.
Kina kaže da planira da pripoji Tajvan u okviru formata "jedna zemlja, dva sistema“ koji se primenjuje u Hong Kongu, za koji kritičari kažu da je potkopan sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti koji potvrđuje kontrolu Pekinga nad govorom i političkim učešćem.
Koncept je temeljno odbačen u tajvanskim istraživanjima javnog mnjenja u kojima su ispitanici u velikoj većini favorizovali status kvo de fakto nezavisnosti. Uporedo sa izvođenjem vežbi, Kina je prekinula kontakte sa Sjedinjenim Državama o vitalnim pitanjima, uključujući vojna pitanja i ključnu klimatsku saradnju, što je izazvalo zabrinutost zbog agresivnijeg pristupa Pekinga.
Takođe je pozvao američkog ambasadora u Kini Nikolasa Bernsa da se zvanično žali. Kasnije je rekao da je Kina preterano reagovala kako bi proizvela krizu. Putin i Si će se ove nedelje sastati u Uzbekistanu, na marginama samita zemalja regiona.
Dvojica lidera sastaće se na samitu Šangajske organizacije za saradnju, održanom u uzbekistanskom gradu Samarkandu 15-16. septembra. Putin i Si su se poslednji put sastali u Pekingu u februaru, nedeljama pre nego što je Kremlj poslao trupe u Ukrajinu.
(MONDO)
