Taktika odmazde u slučaju napada nuklearnim oružjem od strane Vladimira Putina se uveliko razrađuje.
Retorika između zapadnih prestonica i Kremlja se radikalno pojačala, a sada je na stolu i upozorenje na “katastrofalne posledice“ nuklearnih napada. Informaciju o tome kako je navodno Zapad 'privatnim kanalima' upozorio Rusiju na upotrebu nuklearnog oružja u Ukrajini sukcesivno su prenosili najugledniji svetski mediji (Financial Times, Washington Post, Bloomberg, New York Times...) i to je očigledno da su informacije o privatnim kanalima komunikacije sa nekim u Rusiji tačne.
Zbog osetljivosti situacije, za sada nije rečeno koji su visoki zvaničnici koristili privatne kontakte u Rusiji za dostavljanje upozorenja, a nije saopšteno ni sa kim su tačno kontaktirali. Neobično je da se upozorenja o odmazdi nakon nuklearnog napada daju privatno, bez formalnih diplomatskih procedura. Nejasno je da li je uopšte logično ostaviti nešto tako važno kao potencijalni nuklearni sukob da se reši privatnim kanalima komunikacije. To ne znači da nije bilo zvanične reakcije najveće svetske nuklearne sile, SAD, na ruske nuklearne pretnje, piše Jutarnji list.
Savetnik Bele kuće Džejk Salivan je u intervjuu za tri TV kuće, prema tumačenju Njujork Tajmsa, namerno ostavio nejasnim kakve bi bile “katastrofalne posledice” po Rusiju u slučaju da u Ukrajini upotrebi taktičko nuklearno oružje – vojne, ekonomske ili diplomatske. Međutim, stiče se utisak da se ekonomske i diplomatske akcije protiv Rusije teško mogu drastično povećati, pa se može pretpostaviti da bi odmazda u slučaju ruskog nuklearnog napada trebalo, između ostalog, da bude vojna, ali konvencionalna. Nakon brifinga sa zapadnim zvaničnicima, nekoliko medija (uključujući NYT) zaključuje, naime, da odmazda u slučaju ruskog taktičkog nuklearnog napada “gotovo sigurno ne bi bila nuklearna“.
Zvaničnici koji su obavestili medije tvrde da obaveštajne službe nisu otkrile nikakav pokret ili sumnjivu aktivnost u vezi sa ruskim arsenalom od 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava kratkog i srednjeg dometa. Ipak, ocenjuju da Putinove nuklearne pretnje iz njegovog nedavnog televizijskog obraćanja “nisu blef”.
U maju je američki predsednik Džo Bajden napisao esej za NYT u kojem je rekao da bi „svaka upotreba nuklearnog oružja u ovom sukobu bila potpuno neprihvatljiva... i da bi imala ozbiljne posledice“. Američki obaveštajci, pišu zapadni mediji, i dalje smatraju da su šanse ruske upotrebe nuklearnog oružja male, ali ističu da su znatno veće nego u februaru ili martu, i to zato što je Putin izgubio poverenje u kopnene trupe.
Nije tajna da je nakon najnovijih Putinovih nuklearnih pretnji, Pentagon tiho pokrenuo vežbe i simulacije u kojima analiziraju najbolji mogući odgovor na širok spektar ruskih provokacija. Upotreba reči provokacija u ovom kontekstu deluje neobično, ali treba objasniti kako Pentagon analizira veoma širok spektar ruskih nuklearnih akcija. Moguće je, na primer, da Putinov režim detonira nuklearnu bombu iznad Crnog mora, što bi verovatno bilo tretirano kao nuklearni test Severne Koreje. Kao ekstremna mogućnost razmatra se i opcija da Rusija upotrebiti nuklearno oružje protiv stanovništva, što bi bilo prvi put da neka zemlja to uradi još od napada SAD na Hirošimu i Nagasaki 1945.
Zanimljivo je da i sada preko medija neimenovani američki zvaničnici poručuju da ne mogu da zamisle nuklearnu odmazdu ni posle hipotetičke ruske nuklearne detonacije. Umesto toga, navodno bi se išlo na odmazdu konvencionalnim oružjem protiv baze ili jedinice koja bi izvršila nuklearni napad, a razmišljaju i o tome da Ukrajincima daju oružje koje bi im omogućilo da krenu u kontranapad. Većina zvaničnika veruje da bi upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini zahtevala snažan vojni odgovor, ali ne i nuklearni.
U svakom scenariju se podrazumeva nastavak snažne međunarodne akcije protiv Putina kao političara koji je posle 77 godina odlučio da upotrebi nuklearno oružje.
Pored Salivana, o direktnim privatnim kontaktima sa ruskim zvaničnicima govorio je i državni sekretar Entoni Džej Blinken u nastupu na Si-Bi-Esu, gde je rekao da su direktni razgovori sa ruskim predstavnicima vođeni jer je „...veoma važno da Moskva čuje od nas i im damo do znanja kako bi posledice bile strašne. I mi smo im to vrlo jasno rekli”. Saliven je, pak, najavio jačanje sankcija Rusiji bez obzira na Putinove pretnje.
Nejasno je da li su u privatnim razgovorima sa ruskim predstavnicima učestvovali samo Amerikanci, ili možda i predstavnici evropskih zemalja. Fajnenšel tajms piše: “Dva druga zapadna zvaničnika su rekla da nuklearni udar na Ukrajinu teško da bi izazvao nuklearnu odmazdu, ali bi pokrenuo vojni odgovor zapadnih zemalja da kazne Rusiju.”
Podsetimo, Putin je optužio Zapad za “nuklearnu ucenu“ i da zvanična ruska nuklearna doktrina opravdava upotrebu nuklearnog oružja u slučaju pretnje teritorijalnom integritetu. Poznato je da Putinov režim “teritorijalni integritet“ definiše veoma široko i obuhvata teritoriju osvojenu brutalnom agresijom u stranoj zemlji. Kako god bilo, prvi put u modernoj istoriji imamo veoma neobičnu situaciju da neimenovani zvaničnici putem privatnih kanala komunikacije upozoravaju neimenovane ruske zvaničnike da će uzvratiti ako se upotrebi nuklearno oružje, ali konvencionalnom vojnom akcijom. Ostaje pitanje da li je moguće zaustaviti nekoga ko želi da upotrebi taktičko nuklearno oružje konvencionalnim vojnim odgovorom?
Zapadni obaveštajni izvori procenjuju, na primer, da bi Putin najverovatnije mogao da upotrebi nuklearnu napravu niskog učinka da odvrati Zapad od pružanja pomoći Ukrajini. Ovo postavlja pitanje zašto bi zapadne trupe bile angažovane tek nakon što Putin shvati tu pretnju, a ne pre toga.
(MONDO)
