PORAZ KOJI PUTIN SEBI NIJE SMEO DA DOZVOLI! Moćna kraljevina je bukvalno ukrotila Rusiju koristeći OVO SPECIJALNO ORUŽJE

Saudijska Arabija nije ustuknula i čvrsto se borila za svoje interese. To joj se na kraju isplatilo.

Izvor: Profimedia

Zaista, u početku je Sovjetski Savez pokušao da pretvori Saudijsku Arabiju u koloniju. Tokom 1920-ih, suprotno njihovom imidžu tvrdokornih ideologa, moskovski izaslanici su bili zauzeti guranjem sovjetske robe na saudijsko tržište i bili su posebno ponosni što su Saudijci pristali da kupuju rafinisanu naftu od njih, a ne od Britanaca. Saudijci su postali toliko zavisni od sovjetskog kerozina kao izvora osvetljenja da je jednom, kada su sovjetski brodovi kasnili, saudijska prestonica pala u mrak. Ovu izvoznu akciju promovisao je generalni savetnik u Džedi, Karim Khakimov. Sovjetski musliman tatarskog porekla. Zahvaljujući njegovim naporima, 1932. godine sin kralja Abdulaziza, princ Fejsal, otputovao je u Sovjetsku Republiku Azerbejdžan. Ono što su Sovjeti želeli je da pokažu Fejsalu naftna polja u Bakuu kako bi mogao iz prve ruke da svedoči dostignućima sovjetske tehnologije. Fejsal je bio zaista impresioniran i preporučio je svom ocu da kupi sovjetsku opremu za bušenje. Ali kralj Abdulaziz nije hteo da zagrize taj mamac. Godinu dana kasnije, kraljevstvo je firmi “Standard Oil of California” dalo prvu ekskluzivnu koncesiju za naftu, a prve veće saudijske rezerve otkrivene su kasnije tokom decenije.

Staljin je to loše prihvatio. Godine 1937. uhapsio je Karima Khakimova, koji je toliko učinio za razvoj sovjetsko-saudijskih odnosa, a godinu dana kasnije je i pogubljen. Godine 1938. frustrirani Staljin je zatvorio sovjetsku misiju u Džedi.

Borba traje još iz vremena SSSR

Kada su Saudijci odlučili da se rastanu sa Sovjetskim Savezom i uđu u savez sa Vašingtonom, Moskva i Rijad su jedno drugo videli kao komercijalne rivale. Tokom 1950-ih i 1960-ih, Saudijska Arabija je morala da odgovori na sve veći obim sovjetskog izvoza nafte u Evropu. Ovo je pretilo da spusti cene energenata, koje su već bile prilično niske. Kao rezultat toga, Saudijska Arabija je postala jedan od osnivača OPEK-a, međunarodnog kartela proizvođača nafte, ali Sovjeti se nisu pridružili. Tokom regionalnih bliskoistočnih ratova 1967. i 1973. godine, Sovjeti su potkopali napore OPEK-a da odredi cene. Dok su arapske zemlje proizvođači u okviru OPEK-a nastojale da smanje proizvodnju nafte i podignu cene kao kaznu za podršku Izraelu u ovim sukobima, Moskva je u oba navrata slobodno prodavala naftu i gas zapadnoj Evropi, uživajući u tom procesu u visokim cenama koje su donele odluke OPEK-a.

Odnosi između dve zemlje postali su toliko napeti da je u drugoj polovini 1970-ih Saudijska Arabija finansirala neprijatelje Moskve u Jemenu, Somaliji i Avganistanu. Saudijci su verovali da je sovjetsko umešanost u ove zemlje goli pokušaj preuzimanja komande nad pomorskim tačkama ključnim za trgovinu naftom. Sovjetski prodor na Afrički rog i Jemen, Rijad je video kao nagon Moskve da kontroliše moreuz koji vodi ka Crvenom moru, dok je sovjetska invazija na Avganistan 1979. shvaćena kao marš ka Ormuskom moreuzu. Shodno tome, tokom žestoke geopolitičke borbe oko kontrole moreuza Bab al-Mandab između sovjetskih i saudijskih zastupnika, Saudijska Arabija je uložila 24 milijarde dolara za kupovinu francuskog oružja za armije Somalije i Severnog Jemena, koje su se borile protiv Etiopije i Južnog Jemena koje je podržavao Sovjetski Savez. Od 1979. godine, Rijad je potrošio 6,7 milijardi dolara za podršku oružanom otporu protiv sovjetske okupacije Avganistana, piše Prospect.

Preopterećenje sovjetske imperije kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih bilo je neodrživo skupo, a veliki gubici u Avganistanu narušili su moral kod kuće. Međutim, ništa od toga nije bilo toliko štetno za sovjetsku stabilnost kao još jedna saudijska intervencija na globalnom tržištu nafte. Do sredine 1980-ih, sovjetska ekonomija je doživljavala ozbiljne poteškoće. Iz tog razloga, profiti od izvoza nafte bili su spas Kremlja. Ipak, 1986. godine, Rijad je, frustriran stalnim varanjem kvota od strane drugih članica OPEK-a, odlučio da pumpa što više nafte kako bi preplavio tržište i spustio cene nafte. Ovo je trebalo da disciplinuje članice OPEK-a, ali je takođe naštetilo sovjetskom trgovinskom bilansu. Po prvi, ali ne i poslednji put, Moskva je odgovorila priznanjem saudijske dominacije na energetskom tržištu. Tokom posete saudijskog ministra za naftu u januaru 1987. Moskvi, sovjetski lider Mihail Gorbačov je izjavio da je njegova zemlja spremna da pomogne u stabilizaciji cena nafte i da će u tom cilju poštovati odluke OPEK-a o kvotama smanjenjem 7 odsto sovjetske proizvodnje nafte.

Moskva potkopavala saudijsku naftu

Ipak, mogućnost postojanog Sovjetskog Saveza koji je delovao kao lojalan član OPEK-a bila je smanjena kada se raspao na komade 1991. Skoro deceniju, proizvodnja nafte u Rusiji bila je u previranju i stabilizovala se tek krajem 1990-ih — kada se Rusija ponovo pojavila kao komercijalni konkurent Saudijskoj Arabiji. Uprkos obećanju datom 1999. da će poštovati odluke OPEK-a, Moskva se vratila svojoj omiljenoj igri potkopavanja saudijske nafte. Do približavanja je došlo tek nakon drugačije ruske invazije, ovog puta na Krim 2014. godine, što je navelo zapadne nacije da uvedu sankcije režimu Vladimira Putina. Iste godine, u SAD je naftaška revolucija dovela do pada cene tog energenta za skoro polovinu. Ovaj dvostruki udarac doveo je do smanjenja ruske privrede za 3 procenta sledeće godine. Još jednom oslabljena, Moskvi je bila potrebna pomoć Rijada.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman doputovao je 2015. u Moskvu u državnu posetu tokom koje je potpisao nekoliko sporazuma o saradnji u oblastima nafte i nuklearne energije. Godinu dana kasnije, 2016, Saudijska Arabija je pozvala Rusiju da se pridruži grupi od 24 zemlje koje proizvode naftu — uključujući članice OPEK-a. Ova nova grupacija, koja je postala poznata kao OPEK+, dogovorila je smanjenje proizvodnje koje je podiglo cene nafte i omogućilo ruskoj ekonomiji da se oporavi. Od tog trenutka pa nadalje, Rusija je nastojala da stvori konzervativni savez sa Saudijskom Arabijom koji se oslanjao na zajedničke interese dve zemlje kao autoritarnih režima i izvoznika energenata. Ovaj afinitet postao je vidljiv 2018. tokom sastanka G20 u Buenos Ajresu. Sećate se svi onog “daj mi pet” pozdrava između Putina i Salmana i to ubrzo nakon što je ovaj optužen da je naručio ubistvo novinara Džamala Kašogija. Drugi svetski lideri izbegavali su bin Salmana, ali ruski diktator, kome nije strano zastrašivanje medija, odlučio je da ga prigrli. Sa svoje strane, saudijski naslednik je napravio odnose sa Moskvom kao kućni projekat, bez sumnje računajući da bi savez sa Rusijom ojačao OPEK.

Saudijska Arabija - Rusija 4:0

Dok se činilo da je čuveni rat cena nafte 2020. između ovih zemalja prekinuo prijateljstvo u razvoju, Saudijci su na kraju pobedili. Moskva je prvo odbila da se povinuje zahtevu Saudijske Arabije da smanji proizvodnju, ali je potom, nakon što je cena nakratko pala ispod nule, kapitulirala. Putin je želeo da odnosi sa Saudijskom Arabijom postanu savez ravnopravnih, ali to više nije slučaj. Razlog je njegova odluka da izvrši invaziju na Ukrajinu, čime je Rusija postala diplomatska i ekonomska parija. Sada ima malo voljnih kupaca, što znači da više ne može da oblikuje cene nafte. Šokantne i uzastopne pobede Ukrajine na bojnom polju uništile su prethodnu reputaciju Rusije kao ogromne vojne sile, što znači da više ne može da interveniše na Bliskom istoku kao što je to činio Sovjetski Savez.

Zaista, Saudijci trenutno lukavo iskorišćavaju rusku slabost: jeftino kupuju mazut za domaću upotrebu od Rusije kako bi mogli da izvoze više svoje sirove nafte, koja se prodaje na svetskom tržištu po mnogo višim cenama. Takođe su iskoristili trenutnu krizu za kupovinu akcija tri velike ruske energetske kompanije – Lukoila, Rosnjefta i Gazproma – za 600 miliona dolara, čime su dobili moć nad najvažnijim ekonomskim sektorom Rusije.

Gledajući unazad na ovaj vekovni odnos, Saudijska Arabija je do sada postigla sve svoje spoljnopolitičke ciljeve:

1. Uspela je da izbegne zavisnost od Sovjetskog Saveza
2. Odigrala je ulogu u slabljenju sovjetskog uticaja na Bliskom istoku
3. Umanjila sposobnost Rusije da deluje kao konkurent na tržištu nafte
4. Primorala Moskvu da se pridržava odluka OPEK-a.

Kao rezultat toga, Saudijska Arabija je uspela da podigne tržišni udeo OPEK-a za 6 odsto i da pojača kontrolu nad cenama energenata. Sada, vodeći konsolidovani blok proizvođača nafte, Saudijska Arabija može da ignoriše američki pritisak da ne podiže cene i iskoristi prednosti trenutne nevolje Zapadne Evrope.

Bin Salman će možda jednog dana platiti cenu za Saudijsku Arabiju koja je gurala nos prema SAD, dotadašnjem njihovom najvažnijem savezniku, alii za sada mu stvari idu od ruke.

(MONDO)