"NAPRAVLJENA JE VELIKA GREŠKA!" Ekspert detaljno analizirao EKSPLOZIJU na Krimskom mostu, opisao kako se sve dogodilo!

Finska nacionalna televizija Yle objavila je zanimljiv intervju sa stručnjakom za uklanjanje eksploziva i veštakom za eksplozive, penzionisanim majorom Mikom Tirijem iz finskih odbrambenih snaga, o eksploziji Krimskog mosta. Tajri je doneo neke intrigantne zaključke i procene proučavajući informacije i fotografije i video snimke eksplozije, od kojih je jedan da je kamion, u kome je navodno bio eksploziv, prerano dignut u vazduh i da je, ako je Ukrajina zaista iza eksplozije, cilj Kijeva ovom akcijom možda nije postignut.

Čini se, kaže, da je do eksplozije došlo na gornjoj površini mosta, pa je između eksploziva i površine bilo malo vazduha. Eksplozija na Krimskom mostu može se uporediti sa bacanjem kamena u jezero – udarni talasi eksplozije su se od mesta udara kretali u svim pravcima, što se jasno vidi po urušavanju trotoara na nekoliko mesta.

Prema njegovom mišljenju, kamion je možda pratio voz koji se kretao iz pravca Rusije ka Krimu, a voz je možda prevozio gorivo. U eksploziji se zapalilo nekoliko vagona, ističe on. Stoga je moguće, kako ocenjuje Tajri, da je meta napada bio voz, odnosno da je kamion trebalo da eksplodira pored voza i to na mestu gde se odvija brodski saobraćaj ispod mosta.

Da je do eksplozije došlo na spoju različitih transportnih sredstava, kaže Tajri, udar bi izazvao značajne poremećaje u železničkom, brodskom i drumskom saobraćaju. Međutim, kako se eksplozija dogodila pre mesta otpreme, samo je poremetila železnički i drumski saobraćaj.

Jedan od razloga za moguću preuranjenu eksploziju mogao je biti u proceni brzine pogona za gorivo. Kako objašnjava, možda se voz preko mosta kretao brže nego što se očekivalo i kamion ne bi uspeo da ga uhvati na vreme, pa je kamion možda prerano dignut u vazduh. "Ako iza eksplozije stoji Ukrajina, verovatno nisu baš uspeli u svom prvobitnom planu“, kaže Tajri. Pitanje je svakako kako je došlo do eksplozije. Finski stručnjak kaže da je dizanje kamiona u vazduh moglo da se izvrši na više načina, a jedan od najverovatnijih je daljinsko aktiviranje eksploziva. Kamioni, objašnjava on, imaju sisteme za praćenje koji detektuju lokaciju vozila pomoću satelita. Drugim rečima, bilo je moguće pratiti i vrlo precizno locirati gde se eksploziv kreće.

Ako je eksploziju pokrenuo daljinski upravljač, vozač kamiona možda nije ni znao kakav teret prevozi. Međutim, prema Tajriju, moguće je i da je vozač znao za to i da je tzv. vozač samoubica. U tom slučaju je mogao sam da odluči kada je pravo vreme za aktiviranje eksploziva. Međutim, postoje i druga objašnjenja za određivanje momenta detonacije. Na primer, kamion je možda pratio automobil, u kome je određen najbolji trenutak za aktiviranje eksploziva. Međutim, rizik da putnik ili putnici u automobilu budu uhvaćeni bio je prevelik, pa Tajri kaže da je verovatnije da je aktiviran, na primer, telefonom.

Sam eksploziv, smatra on, verovatno je bio veoma kvalitetan, ali samo na osnovu fotografija i video snimaka, kaže da je teško proceniti pravi kvalitet, ali i količinu eksploziva. Prema gruboj proceni, rekao je on, moglo bi da se upotrebi jedna do dve tone eksplozivnog materijala. Sama eksplozija je, prema Tajriju, bila prilično neobična – nije bila vatrena lopta i požari izazvani nastalim gasovima, ali su se posle eksplozije u vazduhu mogle videti plamene 'baklje', što bi moglo da ukaže na prisustvo zapaljivih metala kao npr. aluminijum, magnezijum ili pirotehnička mešavina termita za pojačavanje eksplozije.

U tom slučaju, zapaljeni metal bi se tokom eksplozije proširio na mnogo veću površinu od same vatrene lopte, što može da objasni kako se voz, koji je bio udaljen nekoliko desetina metara, zapalio od eksplozije. Iako se u javnosti spekulisalo da li je uzrok eksplozije mogao biti nešto drugo osim eksploziva u kamionu – na primer, eksploziv je mogao da bude postavljen u konstrukciju mosta ili ispod kolovoza – Tajri veruje da je kamion sa eksplozivom je i dalje najverovatniji uzrok jer, kako je rekao, foto i video dokazi ne podržavaju druge javno iznete teorije.

Da je eksploziv postavljen u konstrukciju mosta, objašnjava on, u eksploziji bi se podigao vodeni stub, ali u ovom slučaju toga nije bilo, osim što morska površina nije bila potpuno mirna, ali ovo, on kaže, uobičajeno je kada se eksplozije dešavaju iznad površine vode. S druge strane, da je eksploziv bio postavljen ispod kolovoza mosta, tragovi eksplozije ne bi stigli do ograde na susednoj kolovoznoj traci. Takođe, "baklje" bi se širile nagore, a ne nadole i bočno, kao što se dogodilo u ovoj eksploziji, zaključio je Mika Tajri na kraju svoje analize.

(MONDO)