Američki analitičar Robert Keli smatra da bi tzv. nuklearni presedan u slučaju ruskog napada na Ukrajinu ovim oružjem doveo do procvata nuklearnih ratova u celom svetu.
Eventualna upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije u sukobu u Ukrajini dovela bi do tekstonskih geopolitičkih poremećaja širom sveta, smatra američki profesor međunarodnih odnosa Robert Keli, koji pored zaoštaravanja sukoba između Moskve i NATO pakta vidi problem i u tome što bi rušenje "nuklearnog tabua" osnažilo i druge, kako ih zove, "odmetničke zemlje", da i same koriste svoj nuklearni arsenal u trenucima kad im konvencionalno ratovanje ne daje željene rezultate.
"Otkad je Vladimir Putin nagovestio da bi mogao da upotrebi nuklearno oružje u sukobu u Ukrajini, počele su spekulacije vezane za reakcije Zapada. Mnogi smatraju da Putin ipak neće posegnuti za ovakvim rešenjem, mada ukrajinski predsednik Zelenski smatra da ova mogućnost nije isključena. Ukoliko se desi, ovakav napad bi imao ozbiljne implikacije širom sveta, a posebno bi uticao na zemlje koje nisu velike vojne sile, ali imaju ili razvijaju svoj nuklearni arsenal. Ako bi Rusija normalizovala upotrebu nuklearnog oružja na bojnom polju, ove države, koje pate od nedovoljne moći kad je u pitanju konvencionalno ratovanje, verovatno bi iskoristile nuklearno oružje kako bi na taj način premostile vojnu nadmoć protivnika", smatra Keli.
Putin nema gde da koristi nuklearno oružje
On kaže da još uvek nije jasno na koji način bi Putin mogao da udari na Ukrajini nuklearnim oružjem. Po njemu, gotovo da nema načina da se ovo desi, a da Rusija sama ne bude ugrožena.
"Koja meta u Ukrajini je dovoljno važna i velika da se izloži ovakvom riziku? Da bi uticali na sam tok sukoba, Rusi bi morali da nuklearnom raketom pogode metu blizu linije fronta, što bi ugrozilo i same ruske snage. Masivan, strateški udar na neki ukrajinski grad doveo bi do toga da Ukrajina bude korak od kapitulacije, ali bi to izazvalo ogromne rekacije širom sveta, verovatno i protivudar snaga NATO-a. Dakle, upotreba nuklearnog naoružanja slabijeg intenziteta ne bi sprečila Ukrajince i Zelenskog da nastave da se bore, samo nukelarni genocid bi nešto bitnije promenio, ali Rusija bi zbog toga bila žestoko kažnjena, tako da praktično ne bi imala velike koristi od ovakvog napada. Kina, Indija i neutralne države trećeg sveta bi se distancirale od Rusije. NATO bi gotovo sigurno ušao u borbu, potencijalno u direktni kopneni sukob sa Rusijom, ako bi Putin pogodio neki veći grad nuklearnim oružjem i ubio stotine hiljada ljudi. Rusija bi bila izbačena iz većeg dela globalne ekonomije, a njeni građani bi bili parije širom sveta. Njena izolacija bi trajala deceniju ili više", smatra Keli, koji veruje da bi Putinovo eventualno rušenje "nukelarnog tabua" koristilo nekim drugim državama, koje se ne ubrajaju u velikie svetske sile i često se geopolitičkom terminologijom nazivaju "odmetnute države".
Velikim silama ne treba nuklearni sukob
"Jake države ne bi imale koristi od rušenja tabua. Moćnim državama poput SAD, Kine, najvećih evropskih zemalja, Japana i tako dalje, nije potrebno nuklearno oružje za mnoge svrhe. Služi im samo za jednu svrhu - da odvrate druge države od upotrebe nuklearnog oružja protiv njih (Nemačka i Japan žive pod nuklearnim kišobranom SAD, "pozajmljujući" sredstva odvraćanja od Amerikanaca.) Nema druge svrhe posedovati ovo oružje. Velike sile su, po definiciji, već moćne u konvencionalnom vojnom smislu. Mogu dobro da se bore tradicionalnim sredstvima i nadaju se pobedi. Takođe su dovoljno jake da mogu da prežive i poraze - kao što je američki poraz u Vijetnamu i Iraku - i da nastave dalje. Konvencionalni sukobi su retko egzistencijalna pretnja za velike sile. Dakle, oni su zadovoljni `nuklearnim tabuom`, jer on zaobilazi sve vrste zastrašujućih eskalacija i podupire njihovu konvencionalnu dominaciju u svetskoj politici. Nasuprot tome, zemlje koje bi imale najviše koristi od ruskog nuklearnog udara su one slabije koje ipak imaju ili će uskoro imati nuklearno oružje - konkretno Severna Koreja, Pakistan i Iran. Sve ove zemlje su u zapećku kad je u pitanju takmičenje sa konvencionalno superiornijim protivnicima."
Keli potom analizira potencijalna žarišta nuklearnih sukoba koji bi mogli da uslede ukoliko Putin napravi presedan, apostrofirajući sukob između dve Koreje, koji bi, po njemu, mogao da bude najrazorniji ako dođe do razmene nuklearnih raketa.
Severna Koreja ne bi dva puta razmislila
"Južna Koreja ekonomski i vojno nadmašuje Severnu Koreju, uz pomoć američkog savezništva.Pakistan predstavlja ogromnog izazivača Indiji, ali je Indija daleko moćnija u konvencionalnom vojnom sukobu. Iran, kao šiitska država u pretežno sunitskom regionu, suočava se sa ogromnom kontrakoalicijom, plus neprijateljstvom Izraela i SAD. S obzirom na ove intenzivne bezbednosne dileme, Severna Koreja i Pakistan su izgradili nuklearno oružje, a Iran je blizu. Ova moćna oružja pomažu u izjednačavanju konvencionalnih nejednakosti, plus odvraćaju od prvog udara druge strane. Nuklearno oružje bi im moglo pomoći da pobede u sukobu na bojnom polju ako bi se nuklearno oružje moglo koristiti kao tradicionalno oružje. Ako bi Severna Koreja mogla da napadne nuklearnim snagama vojne formacije južnokorejske vojske, mogla bi da dobije Drugi korejski rat pre nego što Amerikanci stignu u pomoć u velikom broju", objašnjava Keli, koji kaže i da Putin ne razmišlja o eventulanim posledicama njegove odluke da koristi nuklearno oružje, ali da bi one, kao što je izložio, stvorile opasan presedan nakon kojeg bi, po svemu sudeći, nuklearno oružje moglo da postane sastavni deo vojnih sukoba u budućnosti, posebno kad su u pitanju slabije nuklearne sile.
(MONDO)
