Stručnjaci ističu da je Vladimir Putin osmislio novu taktiku kako da sedne na pregovarački sto sa Ukrajinom.
Nova ruska strategija u Ukrajini mogla bi se nazvati "terorisanjem civila do prekida vatre", navodi analitičar Indeksa Mario Galić. Cilj masovnih napada na gradove je da se dokaže superiornost ruske vojne moći i da se Ukrajinci ubede da je svaki otpor uzaludan i da treba da budu srećni što će ostati bez samo 22 odsto nacionalne teritorije.
Prava istina je da se ruska vojska jedva drži na nogama. Mobilizacija je stvorila više problema nego koristi. Iz zemlje je pobeglo tri puta više Rusa nego što je do sada mobilisano. Porodice mobilisanih na društvenim mrežama se organizuju u grupe koje prikupljaju pomoć u hrani, lekovima, odeći i svemu ostalom što bi moglo da pomogne njihovim rođacima da prežive u Ukrajini.
Oni koji su već poslani u Ukrajinu na istim društvenim mrežama objavljuju poruke o jadnoj poziciji u kojoj se nalaze. Za sada uglavnom kažu da su na ratište upućeni bukvalno bez ikakve dodatne obuke, ali i bez najosnovnije opreme.
Masovne predaje mobilisanih Rusa su pitanje vremena
S obzirom da je mobilizacija vršena isključivo radi popune osiromašenih jedinica, mnogi mobilisani vojnici su završili na položajima za koje uopšte nisu bili obučeni. Daleko najveći broj je jednostavno gurnut u rovove na liniji fronta. Stoga ne čudi što je sve više vesti o predajama mobilisanih Rusa, bilo pojedinačno ili u većim grupama.
Kada se po prvi put suočimo sa velikom ukrajinskom ofanzivom, skoro sigurno će uslediti ili masovna predaja ili, što je verovatnije, masovna dezertiranja. Kako je mobilizacija postala veliki politički problem Putin je 14. oktobra bio prinuđen da lično smiri javnost najavom da će se mobilizacija okončati za dve nedelje. Mada je veliko pitanje da li će do tada biti ostvaren plan od 300 hiljada mobilisanih.
Ukrajinci imaju mnogo opcija, Rusi ostaju bez njih
Jasno je da ni sa svih 300.000 mobilisanih ruskih snaga u Ukrajini neće biti ništa jači i spremniji za odbranu. Sasvim je izvesno da bi, ako vremenske prilike dozvole, ukrajinska vojska tokom jeseni i zime ušla duboko u oblast Luganska i oslobodila grad Herson. Iskrcavanje preko Dnjepra je složena operacija, ali Ukrajinci mogu da usmere i buduću ofanzivu ka Zaporožju. Ukrajinci imaju mnogo opcija. Za razliku od njih, Rusima ponestaje opcija.
U stvari, jedina dobra opcija za Ruse je da prestanu da se bore. Problem je što druga strana nije spremna da pregovara. Zato su Vladimir Putin i generali odlučili da ublaže tvrdi stav Ukrajine udarima po civilnim ciljevima. Direktan povod za masovne napade na ukrajinske gradove bilo je teško oštećenje Krimskog mosta, ali to je bila samo neplanirana okolnost.
Masovni napad neplaniran
Činjenica je da se ovako masovni napad ne može ni planirati, a kamoli organizovati za nekoliko dana. Stoga ne čudi što su ukrajinski vojni obaveštajci tvrdili da je organizovanje napada na više od 80 gradova i naselja sa više od sto krstarećih raketa i dronova kamikaza planirano nedeljama pre napada na Krimski most.
Napadi na infrastrukturu, pre svega za proizvodnju i prenos električne energije, računaju se kao drastičan kolaps životnih uslova Ukrajinaca, do tačke u kojoj oni odustaju od daljeg otpora. Stoga nije slučajno što sa intenziviranjem štrajkova Putin sve češće pominje pregovore. Naravno, ona vrsta pregovora koja bi priznala situaciju na terenu, odnosno rusku aneksiju 22 odsto ukrajinske teritorije.
Jedina mana takvog Putinovog pristupa je to što ruskoj vojsci ponestaje balističkih i krstarećih projektila za gađanje civilnih ciljeva. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov objavio je prošle nedelje na Tviteru da ruska vojska ima samo 124 balističke rakete Iskander i manje od 490 modernih krstarećih raketa.
Iako na prvi pogled ovo deluje više nego dovoljno za nove masovne udare, početak isporuka savremenih PZO sistema poput IRIS-T SLM i NASAMS značajno će smanjiti borbenu efikasnost ruskih krstarećih raketa.
Moskva se obratila Iranu za pomoć
Zbog toga se Moskva ponovo obratila Teheranu za pomoć. Iranske dronove kamikaze Shahed-136 pokazali su se kao veoma efikasni. Doduše, Ukrajinci tvrde da su uspeli da ih obore 60 odsto, iako to ne zvuči previše ubedljivo. Pogotovo s obzirom na to koliku su štetu do sada napravili. Što i nije iznenađujuće, jer ih Rusi koriste u masovnim napadima i to će činiti sve dok sa Zapada ne stignu PZO sistemi sposobni da ih sruše.
Svesni da će ukrajinska odbrana od krstarećih raketa i dronova kamikaza biti pojačana, Rusi su, prema tvrdnjama američkih obaveštajnih službi, odlučili da od Irana nabave balističke rakete Fateh-110 i Zolfagar. Ako ih Rusi dobiju u značajnom broju, to će biti novi izazov za ukrajinske PZO sisteme.
Zapadni izvori navode da balistička raketa Fateh-110 ima domet od 200 do 300 km i može da nosi bojevu glavu težine do 500 kg. Prema njihovim rečima, balistička raketa Zolfagar može da nosi bojevu glavu iste mase na daljinu od čak 700 km. Jedini PZO sistem koji Ukrajinci trenutno imaju, a koji može da obara takve balističke rakete je S-300. Problem je što posle više od sedam meseci rata Ukrajinci ostaju bez projektila za njega.
Istovremeno, na Zapadu postoji vrlo malo raketnih sistema PZO koji mogu da obaraju balističke rakete tipa Fateh-110 i Zolfaghar. Daleko najpoznatiji je američki Patriot. Amerikanci takođe imaju mnogo bolji sistem odbrane područja na velikim visinama (THAAD). Ipak, teško da će neko od njih uskoro doći u Ukrajinu. Čak i da su Amerikanci odlučili da isporuče, recimo, Patriote (THAAD sigurno neće jer ih sami nemaju dovoljno), obuka posade za tako složen sistem traje više od godinu dana.
Rusija je navodno naručila 2.400 dronova kamikaza Šahed-136 iz Irana. Ako naruči stotine balističkih projektila Fateh-110 i Zolfaghar, moći će nekažnjeno da napada ukrajinske gradove tokom cele jeseni i zime.
(MONDO)
