Analitičari kažu da se ruski predsednik Vladimir Putin nada hladnoj zimi ili dužem periodu velikih hladnoća nakon što je obustavio izvoz gasa u Evropu zbog evropske podrške Ukrajini. Još jedna hladna zima kao 2010/2011. ili duži arktički ledeni talas poput “Zveri sa istoka“ koji je pogodio zapadnu Evropu iz Sibira 2018. mogao bi da izazove probleme koji mogu da oslabe evropsku odlučnost u pomaganju Ukrajini.

“Energetsko oružje ima jedan metak u cevi, a on ga je upravo ispalio. Evropljani će ove zime doživeti najgore“, rekao je Eliot A. Koen, ratni istoričar i stručnjak za bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins.

U mnogim zemljama se apeluje na domaćinstva da smanje temperaturu na termostatima, a preduzeća da smanje potrošnju energije u okviru plana EU da smanje potrošnju gasa ove zime za 15 odsto u odnosu na prosek. Evropske zemlje poslednjih meseci ubrzano pune strateške rezerve kupujući gas po rekordnim cenama, između ostalih, iz Alžira, Katara, Norveške i SAD. Evropski skladišni kapaciteti su sada skoro popunjeni, do skoro 90 odsto kapaciteta, što je velika sigurnost za potrošače i preduzeća koja se oslanjaju na gas za grejanje svojih domova, kancelarija i fabrika.

“Evropa je u dobroj poziciji da preživi zimu pod normalnim vremenskim uslovima“, rekla je za AFP Alireza Nahvi, naučnik iz konsultantske kuće za energetiku Wood Mackenzie.

Rizik od hladnih talasa

S obzirom na to koliko je toga na kocki, sezonske vremenske prognoze postale su veoma važne, a trgovci i kreatori politike posebnu pažnju obraćaju na izveštaje Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze koji finansira EU. Njihova služba za klimatske promene “Kopernik” priprema tromesečne prognoze koje procenjuju verovatnoću različitih vremenskih obrazaca širom kontinenta, koristeći superkompjuter koji obrađuje podatke nacionalnih meteoroloških službi.

Bili smo zaista zauzeti poslednjih nekoliko nedelja. Ove godine postoji jasno geopolitičko interesovanje za ovo pitanje“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikove službe za klimatske promene, uoči objavljivanja njihove prognoze za novembar-januar.

Iako je još rano davati pouzdane prognoze za zimu, prve indicije su da će uglavnom biti toplo, ali uz rizik od ranih hladnih talasa u novembru i decembru.

"Kada počne zima, pravac vetra je bitan. Ako budemo imali jak istočni vetar i sneg iznad Evrope od sredine novembra do decembra, to će sigurno uticati na potražnju gasa, cene i geopolitiku", objasnio je Buontempo.

S druge strane, posle rekordno toplog leta u Evropi, Atlantski okean je topliji nego inače, zbog čega bi temperature trebalo da budu veće kada vetrovi duvaju na zapad.

“Ostajem pri tome da će, verovatno, generalno biti toplija zima, ali je veća verovatnoća da će na početku biti hladnijih perioda“, dodao je on.

Ahilova peta

Međunarodna agencija za energetiku testira sposobnost Evrope da preživi ovu zimu bez ruskog gasa.

Uz prosečne temperature i pod uslovom da ove godine potražnja za gasom bude oko devet odsto niža od proseka, veruje se da će kontinent preživeti zimu bez većih smetnji.

Ako uopšte ne budemo imali ruski gas, a zima će biti oko 10 odsto hladnija od proseka, to će izvršiti pritisak na evropski gasni sistem“, upozorio je analitičar Gergeli Molnar.

Drugi važan faktor biće nivoi zaliha. Iako su skladišta sada popunjena oko 90 odsto, sav taj gas ne može da se iskoristi. Kako se zalihe smanjuju, pritisak opada, što znači da je poslednjih 30 procenata teško koristiti. Kasni hladni talas u februaru ili martu, kada će pritisak biti nizak, agencija je u nedavnom izveštaju opisala kao 'Ahilovu petu evropske bezbednosti gasa'. Molnar je takođe naglasio da je vreme sve važnije za obnovljive izvore energije, koji čine sve veći udeo u evropskom energetskom miksu.

“Epizoda koju treba pamtiti je 'Zver sa istoka' koja je zaista pokazala koliko gasni sistem može biti ranjiv na jak talas hladnoće", rekao je on.

(MONDO)