PUTINOV ARMAGEDON - Uništavao je nemilosrdno Ukrajinu ali sada je primoran da pokuša JEDAN OD NAJTEŽIH VOJNIH MANEVARA

Ruskom generalu Sergeju Surovikinu nisu nepoznata masovna ubistva i širenje terora. Politico podseća da je Surovikin svojevremeno u Čečeniji obećao da će „ubiti tri čečenska borca za svakog poginulog ruskog vojnika”. Oficira, veterana obrijane glave, rvačke građe i ljutitog izraza lica, gorko se sećaju i u severnoj Siriji jer je veliki deo grada Alepa pretvorio u ruševine. Ovaj 56-godišnji general vazduhoplovstva takođe je nadgledao nemilosrdno gađanje klinika, bolnica i civilne infrastrukture u Idlibu koji su pod kontrolom sirijskih pobunjenika 2019. godine u pokušaju da slomi otpor i pošalje izbeglice koje beže u Evropu preko susedne Turske. Kampanja koja je trajala 11 meseci „pokazala je bezosjećajno zanemarivanje života oko tri miliona civila u toj oblasti“, primetio je Human Rights Watch u oštro intoniranom izveštaju.

Zapadni vojni zvaničnici i analitičari primećuju da već postoje znaci više taktičke koherentnosti nego što je to bilo za vreme njegovog prethodnika, generala Aleksandra Dvornjikova.

“Njegova ratna taktika potpuno krši pravila ratovanja, ali se, nažalost, pokazala efikasnom u Siriji“, rekao je za Politiko neimenovani visoki britanski vojni obaveštajac. „Kao ratni strateg, on ima rezultate na bojnom polju, ma koliko zao bio“, dodao je on.

Surovikin se fokusirao na gađanje ukrajinske energetske infrastrukture uz veliki talas napada prošle nedelje. Napadi tokom vikenda doveli su do nestanka struje u većem delu zemlje, ostavljajući više od milion domaćinstava bez struje, rekao je u subotu zamenik šefa ukrajinskog predsedništva Kiril Timošenko.

“Ovo su podli napadi na kritične objekte“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u jednom od svojih večernjih video obraćanja. “Svet može i mora da zaustavi ovaj teror. Područje ovog poslednjeg masovnog napada je ogromno. Naravno, nemamo tehničke mogućnosti da oborimo sto posto ruskih projektila i napadnemo sve dronove. Siguran sam da ćemo to postići postepeno, uz pomoć naših partnera. Već obaramo većinu krstarećih raketa i većinu dronova“, dodao je ukrajinski predsednik.

Jeftini napadi na Ukrajinu

Međutim, presretanje većine onoga što Rusi ispaljuju na energetsku infrastrukturu Ukrajine nije dovoljno da zaustavi probleme koje Surovikin pokušava da izazove svojim napadima. Obim štete pričinjene ukrajinskom elektroenergetskom sistemu tokom vikenda premašio je onaj u prvom talasu udara na energetsku infrastrukturu 10. oktobra, navodi se u telegramu Ukrenerga, državnog mrežnog operatera. Otprilike trećina termoelektrana u zemlji uništena je od početka napada, potvrdile su ukrajinske vlasti. Za Rusiju je cena vazdušnog udara mala, pošto se oslanjaju na iranske dronove Šahed-136, zapravo leteće bombe koje se nazivaju „kamikaze dronovi“ jer se uništavaju pri udaru u metu. Bespilotne letelice, koje imaju domet leta od 2.500 kilometara, lebde iznad mete dok ne dobiju naređenje za napad. Sa rasponom krila od 2,5 metara, teško ih je identifikovati na radaru, a njihova proizvodnja košta oko 20.000 evra. Poređenja radi, cena proizvodnje jedne krstareće rakete košta i do dva miliona evra.

"Uvek sam mislio da su Rusi šuplja sila"

Bela kuća je prošle nedelje saopštila da su iranski stručnjaci za bespilotne letelice, instruktori i tehničko osoblje raspoređeni na terenu u Rusiji i anektiranom Krimu kako bi pomogli u pokretanju napada na Ukrajinu. „Teheran je sada direktno angažovan na terenu i, kroz snabdevanje oružjem, utiče na civile i civilnu infrastrukturu u Ukrajini“, rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Traženje pomoći od Irana takođe pokazuje slabost Rusije, istakao je Kirbi.

“Činjenica da koriste iranske dronove sugeriše da im zaista ponestaje raketa. Mislim da njihove sposobnosti nisu tako dobre kao što tvrde. Uvek sam mislio da su Rusi pomalo šuplja sila. Činjenica da oni idu kod Iranaca po tehnologiju bespilotnih letelica, to je prilično tužna izjava o nekada hvaljenom ruskom vojno-industrijskom ili sovjetskom vojno-industrijskom kompleksu“, rekao je Kirbi za Politico.

Dok bespilotne letelice pomažu u nanošenju značajne štete, njihova laka eksplozivna nosivost od 36 kilograma predstavlja novi problem za Ruse. Bespilotne letelice nisu dovoljno moćne da izazovu dovoljno štete da onesposobe velike elektrane, pa umesto toga ciljaju na manje podstanice. Na kraju, zapadni i ukrajinski stručnjaci će takođe pronaći načine da ometaju GPS sistem od kojeg dronovi zavise kako bi ih pomerili sa cilja. Stoga zapadni zvaničnici procenjuju da bi iransko ratovanje dronovima moglo imati kratak životni vek. Jedan od najvećih problema za Ruse je nedostatak rukovodstva malih jedinica i kompetentnog nadzora na bojnom polju. S druge strane, Ukrajinci su od 2014. godine uključeni u američku vojnu doktrinu i obuku, koja se fokusira na izgradnju profesionalnog korpusa i narednika koji gledaju širu sliku i dobijaju delegirana ovlašćenja da donose odluke na bojnom polju dok vode svoje jedinice, kaže Džon Baranko, analitičar Atlantskog saveta koji je nadgledao početne operacije američkog marinskog korpusa u Avganistanu nakon terorističkih napada 11. septembra.

Neuspeh Rusa da izgrade takav kadar muči ih u Ukrajini, i to nije nedostatak koji Surovikin ima vremena da ispravi. U stvari, situacija će se verovatno pogoršati jer Kremlj sada baca u borbu neadekvatno obučene regrute iz Putinovog naloga za delimičnu mobilizaciju.

Jedan od najtežih vojnih manevara

Ruski regruti prolaze samo nekoliko dana obuke, a ubrzo nakon slanja na front umiru. Regruti se uglavnom šalju u Herson, lučki grad na jugu, koji postaje ključni front u ovoj fazi rata. Ruske vlasti naredile su svim stanovnicima da odu pre ozbiljnog napredovanja ukrajinskih trupa. Grad Herson je jedina prestonica ukrajinske oblasti koju je Rusija uspela da zauzme od početka invazije. To je bila ključna nagrada za uspostavljanje kopnenog mosta između Krima i južne Ukrajine, kao i otvaranje puta za potencijalni napad na glavnu crnomorsku luku Odesu.Međutim, ukrajinska kontraofanziva koja je počela u leto sada se fokusira na grad Herson. Ruski taktički položaj na tom području je veoma ranjiv, a padobranske jedinice su ukopane na zapadnoj obali reke Dnjepar, gde su veoma ranjive.

“Sa tačke gledišta geometrije bojnog polja, to je užasna pozicija za Ruse“, rekao je za Politiko Džek Votling, stručnjak za kopneno ratovanje na britanskom institutu za združene kraljevske snage.

Votling, koji je sprovodio operativnu analizu sa ukrajinskim generalštabom, kaže da su Rusi na zapadnoj obali među njihovim najsposobnijim snagama, ali da se ne mogu pouzdano snabdevati „u meri neophodnoj da bi bili konkurentni“. On ocenjuje da zbog ovoga neće moći da ide u kontranapad. „Ukrajinci imaju inicijativu i mogu da diktiraju tempo. Sa čisto vojne tačke gledišta, Rusima bi bilo mnogo bolje da se povuku iz grada Hersona i koncentrišu se na zadržavanje reke sa istočne obale, a zatim da glavninu svojih snaga stave na osovinu Zaporožja, ali su iz političkih razloga su bili spori u tome i čini se da su spremni da se bore da odlože akcije“, rekao je Votling.

Politiko piše da je Votlingova procena u skladu sa onim što je ukrajinski Generalštab izvestio tokom vikenda. Pokret ruskih trupa odvijao se u oblasti Hersona, a neke jedinice su se spremale za gradsku borbu, dok su se druge povlačile. Ukratko, Surovikin je primoran da pokuša jedan od najtežih vojnih manevara: uredno povlačenje radi preraspoređivanja snaga, uključujući loše obučene regrute i jedinice kojima nedostaje kohezija. Kada su iskusnije ruske trupe pokušale isti potez u blizini Harkova na severoistoku Ukrajine prošlog meseca, pretrpele su poraz. Samo nasilje neće spasiti ruske regrute od motivisanih i okretnih ukrajinskih snaga. Sada je jedino važno da li će Surovikin imati taktičke veštine da upravlja tim opasnim povlačenjem.

(MONDO)