Promena snaga u američkom Kongresu će najverovatnije značiti i promeni snaga na frontu.
Dolaze američki izbori, a sa njima i prilika da se Vladimiru Putinu konačno nasmeši sreća. Ako republikanci osvoje većinu u Kongresu, Ukrajina će izgubiti američku vojnu pomoć. Ruski predsednik bi bar mogao da zaustavi slom svojih snaga na okupiranoj teritoriji. Ako se vojna pomoć SAD ne nadomesti od strane drugih saveznika, republikansko zabijanje noža u leđa bi na kraju moglo da isporuči Ukrajinu Putinu.
Šta bi moglo da se desi posle pobede republikanaca, najavio je njihov lider Kevin Makarti.
“Mislim da će se ljudi naći u recesiji i da neće potpisati blanko ček Ukrajini. To jednostavno neće uspeti. Ukrajina je važna, ali u isto vreme ne može biti jedina i ne može da dobije blanko ček“, rekao je čovek koji se nada da će biti predsednik Predstavničkog doma Kongresa.
Proruski stav republikanaca nije proizašao iz neke polarizacije američkog društva na temu Ukrajine: ogromna većina javnosti podržava Ukrajinu i odobrava vojnu pomoć vladi predsednika Volodimira Zelenskog. Zapravo, ta podrška je solidna i u javnosti i u vlasti. Administracija Džoa Bajdena nije pristupila Putinovom ratu protiv Ukrajine kao još jednom ratu u svetu, već ga je tretirala kao jedinstveni „događaj koji definiše poredak” – događaj koji će odrediti međunarodni poredak, piše Đivo Đurović, dopisnik iz Njujorka a prenosi hrvatski Telegram.
Rusija mora biti poražena u Ukrajini
Osnovna logika kaže da je ničim izazvan osvajački rat u Evropi nedopustiv jer bi mogao da otvori kapije pakla i kontinent uroni u katastrofu goru od onih iz prve polovine 20. veka. Pored toga, nuklearna ucena — zauzimanje teritorije pod pretnjom nuklearnog oružja — bila bi još opasniji presedan jer bi gurnula svet u nuklearno širenje.
Nijedna regionalna sila, ili sila koja želi to da bude, ne bi propustila signal da bi atomska bomba mogla da otključa put da se „vrati“ „nacionalna teritorija“ koja je „nepravedno“ ostavljena sa druge strane granice. Ako je sa druge strane granice iole sposobna država – a danas nuklearnoj sili ne treba bog zna šta, čak i Pakistan ima atomsku bombu – takva ambicija s jedne strane bi izazvala bezbednosnu dilemu i na kraju isti odgovor sa druge strane granice.
U nekoliko koraka našli bismo se u svetu preplavljenom nestabilnim, agresivnim, državama srednje veličine sa teritorijalnim zahtevima i nuklearnim oružjem. Izlaz iz ove noćne more nije lak, ali svakim danom postaje sve verovatniji: Rusija mora biti poražena u Ukrajini. Dokazana hrabrost i sposobnost ukrajinske vojske – profesionalaca i običnih Ukrajinaca – presudna je za postizanje ovog cilja. Vojna pomoć saveznika je sledeća komponenta buduće ukrajinske pobede. Oružje, obuka, oprema i obaveštajna saradnja su neophodni, ali ne i dovoljni. Vrhunska američka vojna tehnologija, godine obuke i obaveštajna podrška bili su na raspolaganju i avganistanskoj vladi prošle godine, pa to nije sprečilo pad Kabula, raspad države i povratak Talibana. Bez volje Ukrajinaca da se brane od Rusije, ne bi bilo ukrajinske superiornosti na frontu. Ukrajinci su dokazali da su spremni da ginu za svoju zemlju; odgovornost njihovih saveznika je da obezbede materijalne uslove za pobedu.
E, tu dolazi gore pomenuti Kevin Makarti. Govorimo o političaru iz Kalifornije kojeg zaista ne pokreće ništa osim neviđene ambicije da nasledi Nensi Pelosi. Makarti je nekada bio umereni republikanac, a još 2016. je verovao je da je Donald Tramp na platnom spisku Vladimira Putina. Sa bivšim američkim predsednikom nije imao lak odnos.
"S kim, je*ote, misliš da razgovaraš?"
Istorija će pamtiti njihov telefonski razgovor pre pokušaja državnog udara 6. januara 2021. godine, kada je Makarti iz bunkera insistirao da Tramp opozove rulju koja je preplavila zgradu Kongresa. “Ali Kevine, čini mi se da je ovim ljudima više stalo do izbora nego vama“, rekao mu je Tramp. Makarti je tadašnjem predsedniku Amerike odgovorio: „S kim, je*ote, ti misliš da razgovaraš?“.
U duhu tih reči, u januaru 2021. Donald Tramp je izgledao politički mrtav. Puč je propao, ali je ostao da visi Trampu oko vrata, prevelika težina za njegovu dalju političku karijeru. Bivši predsednik se povukao u svoju rezidenciju na Floridi, Tviter i druge društvene mreže blokirale su mu pristup, a činilo se da bi Amerika mogla da odahne. Ali za razliku od ukrajinskih vojnika, hrabrost Kevina Makartija bila je kratkog veka. Na samom kraju januara, ni tri nedelje nakon napada na Kongres, Makarti je otišao u Mar-a-Lago, poklonio se Trampu i vratio ga u republikansku politiku, a time i na američku političku scenu.
Makarti je poznavao jedno od najpouzdanijih pravila američke politike: stranka aktuelnog predsednika gubi izbore za Kongres na polovini predsedničkog mandata. Džo Bajden, demokrata, upravo je bio izabran za predsednika, a vođa republikanaca u Kongresu bio je on, Kevin Makarti. Ako uspe da preživi dve godine do jeseni 2022, Makarti ima odlične šanse da napravi nešto od svoje karijere. Cena koju je platio da bi preživeo bila je ogromna, ali je preživeo. Demokrate zaostaju za republikancima u generičkom istraživanju popularnosti stranke za znatno manje nego što to inače rade sa vladajućom strankom uoči poluizbora, ali ipak zaostaju. Osim ako se ne dogodi nešto nepredviđeno, Kevin Makarti će ostvariti svoj san. Zauzvrat, bivši predsednik je ponovo postao gospodar Republikanske stranke, koja sada zapravo nije ništa drugo do Partija Donalda Trampa. Makartiju je prvo nedostajao sav ekstremistički ološ koji se kune u Trampa i promoviše rasizam, antisemitizam, ksenofobiju, teorije zavere i ne beži od nasilja kao metoda rešavanja političkih problema. Sramno, Makartijeva partija je čak i pokušaj državnog udara 6. januara proglasila „legitimnim političkim diskursom“.
Na početku rata Tramp je javno hvalio Putina
Stoga ne treba sumnjati da Makarti zaista namerava da ukine pomoć Ukrajini ako dođe na vlast. Možda su republikanci nekada bili spoljnopolitički jastrebovi, ali Republikanska partija je u suštini mrtva, spala je na Kevina Makartija, a on će uraditi šta god mu Tramp kaže. Tramp je na početku rata javno hvalio Putina koji je napravio „briljantan potez” i „pokazao veliku snagu” invazijom na Ukrajinu. Potom je Tramp zaćutao jer je raspoloženje američke javnosti nesumnjivo bilo na strani Ukrajine, a proruske ispade su imali samo ekstremi ekstrema Republikanske partije, poput Mardžori Tejlor Grin ili Pola Gosara. Ali veliku bitku za Putina sve ovo vreme vodio je Taker Karlson, uticajni voditelj Foks njuza koji je javno stao na stranu Moskve. Kada najgledanija emisija u Americi ponavlja rusku propagandu svako veče mesecima, ljudi počinju da veruju u to. Karlson je deo republikanske baze skrenuo na autoritarni, pro-Putinov kolosek. To je oblast u kojoj se Tramp oseća ugodnije, između ostalog i zato što je Republikanska partija danas sličnija Nacionalnom frontu Marin Le Pen nego Republikanskoj partiji od pre sedam ili osam godina.
Ukrajina će se pre otarasiti Putina nego Amerika Trampa
Kakve će to posledice imati po budućnost demokratije u Americi, ostaje da se vidi. Bajdenova administracija, međutim, pokušava da ublaži posledice koje bi mogla imati po Ukrajinu. Iako predsednik još nije preduzeo nikakvu zvaničnu akciju, Bela kuća je saopštila da razmišlja o odobravanju velike dodatne tranše vojne pomoći u slučaju da republikanci preuzmu Predstavnički dom. To bi trebalo da bude ogromna količina da bi Ukrajina „preživela celu godinu”. Do sada je Kongres odobrio ukupno 65 milijardi dolara pomoći Ukrajini, a nova bi navodno mogla da iznosi 50 milijardi dolara. Demokratska većina u Predstavničkom domu bi to odobrila na takozvanoj „sednici hromog patka“, između novembra i Nove godine, kada se bira novi sastav Kongresa, ali stari još uvek zaseda. Nova tranša vojne pomoći može spasiti Ukrajinu od invazije i pomoći joj da se oslobodi, ali potreba za takvim manevrom u Kongresu tužno je svedočanstvo da autoritarizam preti ne samo Kijevu, već i Vašingtonu. Trenutno se čini da će se Ukrajina pre osloboditi Putina nego što će se Amerika rešiti Trampa.
(MONDO)
