Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) je 17. oktobra pokrenula velike vojne vežbe duž granice sa Azerbejdžanom. Tačna lokacija vežbi “Moćni Iran” nije saopštena, ali teritorija koju iranski mediji nazivaju mestom vežbi graniči se sa eksklavom Nakčivan i kopnenim delom Republike Azerbejdžan. U okviru vežbi testirane su integrisane operacije, uključujući bezbednosne i odbrambene taktike koje su izvele kopnene jedinice IRGC-a i, po prvi put, postavljanje privremenih pontonskih mostova za obuku vojnika i vojnih vozila za navigaciju kroz vodene prepreke.

S obzirom da je prirodna granica između Irana i Azerbejdžana reka Aras u mnogim njenim delovima, izgradnja privremenih pontonskih mostova nije naišla na dobar prijem među Azerbejdžancima. Prema pisanju azerbejdžanskih medija, za razliku od prethodnih vežbi, ove vežbe su obuhvatile celu međudržavnu granicu sa Azerbejdžanom i uključile više naoružanja i ljudstva. Kako se navodi u saopštenju iranske ambasade u Azerbejdžanu, Teheran je Bakuu poslao obaveštenje o vežbama, a o ovim vežbama su razgovarali vojni lideri obe zemlje. Ovo dolazi usred rastućih tenzija između Bakua i Teherana i lobiranja Teherana za savez sa Jermenijom. Od rata u Nagorno-Karabahu 2020. Iran je upozoravao na projekat koridora Zangezur, za koji Teheran strahuje da bi mogao da prekine njegovu geografsku vezu sa Jermenijom. Takve optužbe na račun Azerbejdžana izneli su zvaničnici na različitim nivoima iranske vlade, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. U objavi na Tviteru 19. jula, Hamnei je napisao:

“Naravno, ako postoji politika koja ima za cilj da blokira iransko-jermensku granicu, Islamska Republika će se tome suprotstaviti, jer je ova granica hiljadugodišnja veza“, nakon što je rekao „Drago nam je što se Karabah vraća u Azerbejdžan“.

Štaviše, nakon pokretanja vojnih vežbi, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijen je rekao je da „Iran neće dozvoliti blokadu svoje vezne rute sa Jermenijom, a da bi obezbedio ovaj cilj, Islamska Republika Iran je takođe pokrenula ratnu igru u tom regionu.”

Odnosi sa Izraelom

Iran nastavlja sa ovim optužbama uprkos uveravanjima ruske i azerbejdžanske vlade. Na primer, ruska strana je više puta izjavljivala da nikakva eksteritorijalnost neće biti primenjena na transportne rute koje planiraju da otvore između Jermenije i Azerbejdžana, piše The National Interest a prenosi Al Jazeera. 

Princip je da suverenitet nad putem ima država preko čije teritorije prolazi. To znači da ako put prolazi kroz jermensku teritoriju, onda je to jermenski put, ako je duž teritorije Azerbejdžana, onda je azerbejdžanski“, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksej Overčuk u intervjuu 30. septembra.

U drugom uveravanju, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je 14. oktobra rekao da njegova zemlja „nema nameru da okupira teritoriju Jermenije, kao što neki pretpostavljaju“. Pa ipak, Iran podstiče tenzije u regionu upozoravajući na neposredne promene granica i druge geopolitičke pretnje. Nekoliko dana nakon iranskih vežbi, Alijev i iranski predsednik Ebrahim Raisi sastali su se na marginama Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji (CICA) u Astani, u Kazahstanu, 13. oktobra. Na zvaničnom sajtu azerbejdžanskog predsednika objavljeno je da je Alijev rekao Raisiju da Azerbejdžan nastavlja sa svojim naporima da obezbedi mir i bezbednost u Kaspijskom moru i regionu Južnog Kavkaza, ističući da „Azerbejdžan vodi nezavisnu spoljnu politiku“. Naglasak na „nezavisnoj spoljnoj politici” je vredan pažnje, pošto Iran često upozorava Azerbejdžan na bliske odnose sa Izraelom. Prema pisanju nekih medija, susret dvojice lidera nije bio tako prijateljski kako su preneli zvanični izvori. Neki izveštaji sugerišu da je Alijev kritikovao iranskog predsednika zbog izgradnje trupa na granici sa Azerbejdžanom i za naoružavanje i pružanje vojne pomoći Jermeniji da se suprotstavi Azerbejdžanu, opisujući to kao pretnju njegovoj zemlji. Kao odgovor, Raisi je navodno negirao ove optužbe i kritikovao Alijeva zbog pokornosti „cionistima”, čime je naizgled implicirao Izrael, kao i zbog nedavne posete izraelskog ministra odbrane Bakuu.

Bliska saradnja sa Turskom

Činjenica koju dele azerbejdžanski mediji ukazuje da bi ova procurela informacija sa sastanka mogla biti tačna. Prema pisanju različitih azerbejdžanskih medijskih agencija, Iran se pokazao kao jedina zemlja na samitu CICA 13. oktobra koja se protivila predsedavanju Azerbejdžana u narednom periodu, dok su sve ostale zemlje članice to podržale.

U potezu koji je izgledao kao poruka Azerbejdžanu protiv bilo kakvih navodnih planova za promenu granica i odsecanje Irana od Jermenije, iranski ministar spoljnih poslova je 20. oktobra otišao u trodnevnu posetu Jermeniji i otvorio konzulat u Kapanu. Mediji su preneli da radovi na renoviranju zgrade konzulata nisu završeni, pa je ona otvorena na brzinu. U svom obraćanju na ceremoniji otvaranja konzulata, šef iranske diplomatije je rekao: “Jasno smo izrazili naše protivljenje bilo kakvoj geopolitičkoj promeni granica u regionu Kavkaza... Smatramo bezbednost Jermenije bezbednošću Islamske Republike Iran i regiona.”

Obe strane jasno grade saradnju u različitim sferama, uključujući vojsku i ekonomiju. Osim što želi da poveća bilateralni trgovinski promet sa 700 miliona dolara na 3 milijarde dolara, Iran razgovara i o isporuci borbenih dronova Jermeniji.

Poseta iranskog šefa diplomatije Jermeniji poklopila se sa posetom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana oslobođenim teritorijama Karabaha u Azerbejdžanu, gde se pridružio Alijevu na ceremoniji otvaranja aerodroma Zangilan, drugog međunarodnog aerodroma Azerbejdžana koji je otvoren na oslobođenim teritorijama, i na ceremonijama za druge projekata u regionu koji se graniči sa Iranom. Azerbejdžan svoju blisku saradnju sa Turskom vidi kao garanciju protiv bezbednosnih pretnji koje predstavljaju savez Irana i Jermenije, za koji se dve strane nadaju da će se razviti u trilateralni blok sa Indijom.

(MONDO)