Nurijel Rubini je bio jedan od malobrojnih ekonomista koji su predvideli šta će se desiti 2007. i 2008.
Nurijel Rubini, penzinosani profesor ekonomije, i jedan od retkih ekonomista koji je predvideo krah koji je doživelo tržište nekretnina 2007–2008, danas predviđa više od energetskog šoka. Ako je u pravu u svojoj proceni svetske ekonomije, sledeća decenija će sadržati masovnu nezaposlenost, masovni lični bankrot i poslovnu nelikvidnost, tešku, dugotrajnu recesiju i talas finansijskih kriza i neplaćanja u zemljama širom sveta – nova Velika Depresija, i to ona koja se neće moći rešiti pomoću alata iz prošlosti.
Trebalo bi odmah na početku podsetiti da je zbog svojih predviđanja "zaradio" nadimak - Dr Propast. Njegova sadašnja predviđanja su se odigravala u ekonomiji Velike Britanije u trenutku dok je davao ovaj intervju: katastrofalan fiskalni plan, panična rasprodaja državnog duga, centralna banka primorana da interveniše, talasi političke i ekonomske nestabilnosti.
Velika Britanija je prva od naprednih ekonomija, „kanarinac u rudniku uglja“, koja je postala destabilizovana situacijom koju je Rubini opisao kao kombinacija - „najgore od sedamdesetih“ u smislu šokova u snabdevanju (poraste cene energije i poremećeni lanci snabdevanja), sa balonom duga zbog kojeg čak i ono što je izazvalo globalnu finansijsku krizu 2008. izgleda skromno. Prema njegovoj proceni, prosečna napredna privreda nosi više od četiri puta veći sopstveni BDP u kombinovanom javnom i privatnom dugu: to je, kako je rekao, „majka svih dužničkih kriza“.
Tu se ne zaustavlja. Bilansi naprednih ekonomija ne samo da stenju od dugova, već su prožeti „nefinansiranim obavezama“ – stvarima koje smo trebali da platimo unapred, ali koje smo zanemarili u korist iluzornog rasta i konzumerizma. Nefondovske obaveze su ono što drži menadžere penzionih fondova budnima noću, a sve napredne ekonomije se suočavaju sa izgledom da će sve manji broj radnika plaćati penzionisanu većinu. Rubini tvrdida su obaveze mnogo šire.
“Postoji implicitni dug koji dolazi iz globalne klimatske promene, od budućih pandemija, od potrebe da ćemo morati da subvencionišemo trajnu tehnološku nezaposlenost, koja proističe iz veštačke inteligencije i automatizacije. Mi u suštini stalno pozajmljujemo od budućnosti na način koji povećava dug, koji smanjuje ekonomski rast."
Pošto se političari i centralne banke nađu nemoćni da se pozabave ovim rastućim krizama – ili „megapretnjama“, kako ih je nazvao, u istoimenoj knjizi koja je objavljena sredinom prošlog meseca – napredne ekonomije će se kretati u situaciju koju je opisao kao - „stagflatorna dužnička kriza". Ovo je trosmerno ekonomsko nagomilavanje: inflacija koju centralne banke ne mogu da reše, recesija koju vlade ne mogu da zaustave i dužnička kriza koju tržišta ne mogu da ublaže. Poslovi će nestati, a bogatstvo će se smanjivati, dok će cene roba, usluga, studentskih kredita i hipoteka rasti sve više. Dok drugi ekonomisti upozoravaju na „japanizaciju“ – trajnu ekonomsku stagnaciju – Rubini je više zabrinut zbog onoga što bi se moglo nazvati “argentifikacijom”, u kojoj ogroman teret duga uzrokuje ponavljajuće finansijske krize.
„Tokom sledeće decenije mogli bismo da imamo nešto što je ekvivalentno Velikoj depresiji. Ako se sukob u Ukrajini pogorša... ako Iran i Izrael krenu u rat... onda postaje još gore. Mogli bismo imati veliku depresiju u naredne dve ili tri godine. Ali čak i ako su stvari usporene, trend nije više vaš prijatelj.”
(MONDO)
