Nakon što je američki predsednik Džo Bajden izjavio: "Oslobodićemo Iran", predsednik Raisi je uzvratio da je Iran oslobođen pre 43 godine.
"SAD su pokušale da destabilizuju Iran kao što su to uradile u Libiji i Siriji, podstičući nemire i nerede pod maskom legitimnih protesta", rekao je predsednik Irana Ebrahim Raisi grupi studenata u subotu, dodajući da su napori propali i da je njegova zemlja bezbedna. Obraćajući se učesnicima elitnih akademskih kampova Puta napretka, iranski predsednik je rekao da su "Amerikanci i naši neprijatelji pokušavali da učine zemlju nesigurnom primenom primera svog rada u Libiji i Siriji, ali nisu postigli ništa osim neuspeha".
On je naglasio da su "nemiri i pokušaji da se poremeti zemlja" kvalitativno razlikuju od "protesta", a primetio je i da se "protiv pobunjenika i onih koji stvaraju nesigurnost mora odlučno nositi". Aludirajući na "napredak" koji nije poznat čak ni iranskim elitama, predsednik se hvalio da su najbolji istraživači u zemlji "uspeli da unaprede zemlju suočenu sa ograničenjima i sankcijama", što je izazvalo ljubomoru kod protivnika Teherana.
Iranci su u petak proslavili Nacionalni dan borbe protiv globalne arogancije, godišnjicu preuzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine, što je ključni događaj u revoluciji koja je rodila Islamsku Republiku. Hiljade Iranaca izašlo je na ulice u znak podrške svojoj vladi. SAD su podržale militantne opozicione grupe u Libiji i Siriji u njihovim naporima da nametnu promenu režima tim zemljama, dve od "sedam zemalja za pet godina" američki general Vesli Klark je neslavno otkrio da Vašington želi da svrgne pod Bušovom administracijom. Dok je Libija, koja se nekada hvalila najvišim životnim standardom u Africi, brzo pala u status propale države nakon brutalnog ubistva Moamera Gadafija, sirijski predsednik Bašar Asad uspeo je da preživi - politički i bukvalno - uz pomoć Irana i Rusije.
Iako je Iran takođe bio na Klarkovoj listi obaveza za promenu režima, SAD su se u velikoj meri oslanjale na finansiranje grupa civilnog društva, a ne na otvorenu podršku terorista u njihovim naporima da sruše državu. Teheran je optužio SAD i Veliku Britaniju za direktnu umešanost u nedavne nerede pod maskom protesta zbog smrti Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje koja je umrla u policijskom pritvoru nakon što je privedena jer je nepropisno nosila hidžab. Dok demonstranti tvrde da je pretučena, snimci CCTV-a ne pokazuju takav napad, a mrtvozornik je zaključio da je njena smrt posledica bolesti.
(Mondo/RT)
