Rusija Vladimira Putina je manje predvidljiva nuklearna sila nego što je bio Sovjetski Savez
Ako je ruski projektil zaista pogodio poljsko selo u utorak, ubivši dvoje ljudi, to bi bio prvi put da je rusko oružje palo na teritoriju NATO. Urednik britanskog Gardijana Džulijan Bordžer podseća da su bivši Sovjetski Savez i SAD uspele da prebrode ceo Hladni rat bez takve greške i da su i Vašington i Moskva itekako svesni rizika od ulaska u rat zbog pogrešne procene ili slučajnosti.
Ali sadašnja Rusija Vladimira Putina je daleko manje predvidljiva nuklearna sila nego što je to bio Sovjetski Savez. Putinova intervencija u Siriji, na primer, dovela je do toga da je turski borbeni avion oborio ruski bombarder iznad tursko-sirijske granice u novembru 2015. godine, ali je taj incident obuzdavan. Očekuje se da ni sada raketni incident neće dovesti do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, a američki predsednik Džo Bajden rekao je da prve informacije ukazuju da je moguće da rakete nisu ispaljene iz Rusije.
"Ne želim da kažem ništa definitivno dok se ne obavi potpuna istraga. Međutim, zbog putanje raketa, malo je verovatno da su ispaljene iz Rusije. Ali videćemo šta će istraga doneti. Iako su prve informacije ukazivale da je Rusija umešana, preliminarne istrage to osporavaju", rekao je Bajden u obraćanju uživo na CNN-u. Poljska vlada još uvek istražuje incident, a kabinet predsednika Andžeja Dude je saopštio da razmatra pozivanje na član 4. Ugovora o NATO-u, koji dozvoljava svakoj članici da pozove na hitne konsultacije sa Severnoatlantskim savetom "kad god je, po mišljenju bilo kog od njih, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje od stranaka".
Poljska, dakle, nije pominjala član 5 NATO ugovora, koji kaže da je oružani napad na jednu članicu napad na sve, što bi dovelo do velike eskalacije rata između NATO i Rusije. "Na član 5 ne može da se poziva samo jedna država članica", rekao je bivši američki ambasador pri NATO-u Ivo Dalder, objašnjavajući da je za to potreban konsenzus NATO-a.
Jedini put kada su je NATO saveznici aktivirali bilo je nakon napada 11. septembra, i to je dovelo do toga da su saveznici obezbedili vazdušne radarske patrole nad SAD i povećali mornaričke patrole u Sredozemnom moru. "Čak i kada bi se zaključilo da su rakete koje su prešle poljsku granicu zaista ruski, a ne ukrajinski presretači protivraketa, to ne bi predstavljalo 'oružani napad' po članu 5", rekao je Vilijam Alberki, direktor za strategiju, tehnologiju i kontrolu oružja za Međunarodni institut za strateške studije. Do sada je široki konsenzus u NATO bio da bi ruska eskalacija dovela do povećanog snabdevanja Ukrajinom oružja i da bi to – umesto bilo kakvog direktnog angažovanja NATO – služilo kao odvraćanje od ruske nepromišljenosti. To će najverovatnije biti odgovor i ovog puta, a unutar NATO će se voditi debata o tome da li to opravdava povećanje vrste vojne pomoći koja se pruža, navodi Gardijan. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da to opravdava nabavku borbenih aviona F-15 i F-16.
Incident na poljskoj granici je takođe obnovio pozive za zonu zabrane letova iznad zapadne Ukrajine. Zagovornici ovog poteza smatraju da su rizici da bi takav korak pokrenuo sveopšti sukob sada daleko manji nego na početku invazije, jer su ruske snage trenutno ograničene na daleki istok i jug zemlje. Iako će ovaj incident verovatno biti suzbijen, to ne znači da rizici od sukoba između Rusije i NATO-a zbog pogrešne procene nisu stvarni. Štaviše, Kijev želi da što čvršće poveže NATO sa borbom svoje zemlje da obnovi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. U svom redovnom obraćanju u utorak uveče, Volodimir Zelenski je rekao da su rakete "udar na kolektivnu bezbednost" i "veoma ozbiljna eskalacija".
U međuvremenu, kako se vojni debakl Rusije u Ukrajini pogoršava gubitkom Hersona i okolnih oblasti, ruski predsednik Vladimir Putin postaje sve očajniji, a jastrebovi koji dominiraju u diskursu ruske televizije traže sukob kako bi racionalizovali poniženje, piše Gardijan. Dok je ministarstvo odbrane tvrdilo da nema nikakve veze sa projektilima, Margarita Simonjan, urednica kanala RT, likovala je implikacijama ruskog napada. "Ako ovo nije namerna provokacija, postoji jedna dobra vest. Zemlja NATO-a je toliko loše zaštićena da je svako može slučajno pogoditi bilo čime, a ceo NATO neće ni znati ko ju je, čime i zašto pogodio."
(MONDO)
