Aktiviran je posle 11. septembra 2001. godine, kada se dogodio teroristički napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon.
Alijansa se suočava sa novim testom pošto je sinoć raketa pala na Poljsku, bivšeg sovjetskog saveznika koji je sada članica NATO-a. Prvo se govorilo da je raketa ruska, ali su to demantovale SAD i sama Poljska. Rusija je odbacila izveštaj kao "namernu provokaciju", ali je incident na ukrajinsko-poljskoj granici pokrenuo pitanja u vezi sa delom sporazuma NATO koji se zove član 5, piše Jutarnji list.
NATO je osnovan 1949. da bi zaštitio Evropu od sovjetskih napada tokom Hladnog rata, a njegovo članstvo je poraslo sa 12 na 30 članica. Član 5 je zalog kolektivne odbrane koji obavezuje njene članove i obavezuje ih da štite jedni druge, a utvrđuje da se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve. Njegov cilj je da poveća rizike za svakog potencijalnog agresora.
Član 5 kaže: "Stranke su saglasne da će se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih i stoga su saglasne da, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, u ostvarivanju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, priznatog članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, da pomogne stranci ili stranama koje su napadnute, preduzimajući odmah, pojedinačno i zajedno sa drugim stranama, mere koje se smatraju neophodnim, uključujući upotreba oružane sile, u cilju uspostavljanja ili održavanja bezbednosti severnoatlantskog područja. Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat takvog napada biće odmah prijavljene Savetu bezbednosti. Takve mere će prestati kada Savet bezbednosti preduzme neophodne mere za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti", navodi se u saopštenju.
Do sada je aktiviran samo jednom, posle 11. septembra 2001. godine, kada se dogodio teroristički napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon. Alijansa je zatim koristila vazdušno-desantni sistem ranog upozorenja i kontrole da pomogne u patroliranju nebom iznad SAD. Usledilo je praćenje brodova u Sredozemnom moru, učešće u ratu u Avganistanu i obuka iračkih vojnika.
S druge strane, član 4, za koji je Poljska rekla da će se aktivirati nakon pada projektila, omogućava proces konsultacija ako bilo koji saveznik veruje da su "ugroženi teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje strane". Do sada je aktiviran sedam puta, na primer od Turske, a nedavno i od osam evropskih zemalja kada je Rusija u februaru počela invaziju na Ukrajinu. Ove konsultacije mogu imati različite oblike, od razmene informacija do diskusije o zajedničkim politikama.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin potvrdio je prošle nedelje u Briselu posvećenost članu 5 o kolektivnoj odbrani, ističući da će SAD braniti svaki pedalj teritorije NATO-a ako bude potrebno. "Stalno čujete od nas da su Sjedinjene Države apsolutno posvećene članu 5 i da smo odlučni da branimo svaki pedalj teritorije NATO-a ako i kada do toga dođe", rekao je Ostin uoči početka sastanka ministara odbrane NATO-a. .
Međutim, čini se da od aktiviranja pomenutog članka neće biti ništa, s obzirom na to da je izvor iz NATO izvestio da je predsednik SAD Džo Bajden obavestio Alijansu da je projektil koji je pao na Poljsku, ubivši dve osobe, ukrajinska protivvazdušna protivraketna odbrana.
(MONDO/Jutarnji list)
