Novi rusko-iranski savez predstavlja pretnju za ceo svet.
Vest da su Moskva i Teheran finalizirali sporazum o proizvodnji iranskog naoružanja u Rusiji je logičan razvoj nedavno uspostavljenog saveza i nije bila iznenađenje. Do sada se u izveštajima tvrdi da sporazum obuhvata organizaciju serijske proizvodnje bespilotnih letelica, iako je sasvim izvesno da pokriva mnogo veći spektar. Najverovatnije, transfer ruskih tehnologija Iranu, piše Index.hr.
Ruska vojna industrija je više nego sposobna da masovno proizvodi tehnički jednostavne iranske bespilotne letelice, samo ako joj se obezbedi dovoljno i redovno snabdevanje komponentama. Uz potrebnu tehničku dokumentaciju i alate, ruske kompanije mogu da počnu proizvodnju u vrlo kratkom roku, možda do kraja ove godine.
Te prve letelice biće gotovo isključivo napravljene od iranskih delova, ali će se vremenom povećavati udeo ruskih komponenti. Ruski inženjeri mogu dodatno poboljšati iranske bespilotne letelice ugradnjom domaćih sistema za navigaciju i kontrolu leta. Kada budu u proizvodnji, ruski pogoni će moći da proizvode stotine borbenih i izviđačkih dronova mesečno.
Vrhunac saradnje
S druge strane, Iran će dobiti pristup ruskim tehnologijama koje mu nedostaju, kao i najnaprednijim ruskim sistemima naoružanja. Teheran je najviše zainteresovan za ruske protivvazdušne raketne sisteme (uglavnom S-400) i najsavremenije borbene avione (uglavnom Su-35).
Vrhunac saradnje, koju želi Teheran, bila bi ruska tehnička pomoć u razvoju nuklearnog oružja. Izgledi da ruski stručnjaci ubrzaju iranski nuklearni program izazivaju paniku širom Bliskog istoka. Vašington to već obilato koristi da smanji volju arapskih država da nastave saradnju sa Moskvom.
Tako je u svom govoru u Bahreinu 18. novembra Kolin Kal, podsekretar američkog Ministarstva odbrane za politiku, pozvao sve arapske države da ponovo razmisle o svojim vezama sa Rusijom zbog sve većih veza između Moskve i Teherana. Kal je u svom govoru jasno upozorio sve arapske lidere koji se nadaju da će jačom saradnjom sa Moskvom sprečiti produbljivanje saradnje Rusije i Irana, da to neće uspeti.
Kao primer je naveo Siriju, gde ruske i iranske snage rade zajedno kako bi održale brutalni režim u Damasku na vlasti. Zbog zavisnosti Rusije od iranskog oružja, Kal je tvrdio da će Moskva u potpunosti stati na stranu Teherana. Ali govor održan u Bahreinu prvenstveno je bio upućen Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji još uvek nisu spremni da prekinu dobre odnose sa Moskvom. Kal je na kraju govora zaključio da će Peking, zbog svojih odličnih veza sa Teheranom, ostati neutralan i da je jedina zemlja koja još uvek može da garantuje bezbednost državama na južnoj strani Arapskog (Persijskog) zaliva SAD.
Rijad i Abu Dabi se plaše Irana
Iako su Rijad i Abu Dabi užasnuti Iranom, opcija da ponovo postanu potpuno zavisni od Vašingtona im nije baš privlačna. Pogotovo dok je na vlasti američki predsednik Džo Bajden. Kada bi se Donald Tramp vratio, to bi bilo nešto sasvim drugo, ali predsednički izbori su još tačno dve godine. A ni Trampova pobeda nije baš verovatna, piše Index.
Zbog toga su zemlje sa južne strane Zaliva odlučile da balansiraju između Vašingtona, Moskve i Pekinga, kako bi što manje bile podložne američkim pritiscima. Ali brzo približavanje Moskve i Teherana ne samo da kvari takvu politiku, već ih sve brže dovodi u opasnost.
I iz Moskve i iz Teherana stižu vesti da je sporazum o proizvodnji iranskih dronova u Rusiji samo jedan korak u jačanju rusko-iranskog saveza. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev posetio je Teheran 9. novembra i sastao se sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisom. Ruski i iranski mediji su sastanak propratili komentarima da se razgovaralo o svim pitanjima od zajedničkog interesa, pre svega o ekonomskim sankcijama Zapada obema zemljama i produbljivanju svih oblika saradnje.
Velika interesovanja
To nije iznenađujuće, jer u sadašnjim okolnostima obe zemlje imaju veoma velike interese da sarađuju. Obe su veliki proizvođači energije i obe su pod sankcijama zbog svog izvoza. Rusija slabi u ratu u Ukrajini, a njena vojna industrija (delimično i zbog zapadnih sankcija) sve teže pokriva gubitke i zamenjuje istrošenu municiju. Istovremeno, u Iranu već dva meseca traju nemiri koje režim nije u stanju da suzbije i preti da preraste u revoluciju. Zbog toga policija, vojska i Revolucionarna garda sve više pucaju na demonstrante, ubijajući i decu.
Teheran, naravno, krivi strane neprijatelje za demonstracije. Sve nervozniji iranski režim počeo je otvoreno da preti svojim susedima, pre svega Saudijskoj Arabiji. A ova napeta situacija u Arapskom (Persijskom) zalivu dodatno se pogoršala nakon napada dronom-kamikaza na tanker Pacific Circon (u vlasništvu Izraela) 15. novembra. Izrael i SAD su sutradan okrivile Teheran za napad. Kao i za napade 13. novembra na tankere Front Altair i Kokuka Courageous.
Ovi napadi do sada nisu doveli do značajnijih poremećaja na rutama tankera iz Zaliva, niti su uticali na promenu cena nafte. Međutim, ako nastave, ili ako Teheran odluči da napadne jednu od zemalja koje optužuje za podsticanje pobune, cena barela nafte će porasti iznad 200 dolara.
Pretnje se shvataju ozbiljno
U Rijadu se pretnje Teherana posebno ozbiljno shvataju jer se svi još dobro sećaju napada na saudijska naftna postrojenja, uključujući i najveću rafineriju na svetu, 14. septembra 2019. Tada su jemenski Huti tvrdili da su oni izveli napad iako su svi sumnjali da iza njega stoji Iran.
Ali nije bilo čvrstih dokaza, šteta na naftnim postrojenjima je bila veoma mala i nikome nije bilo u interesu da se pogorša kriza. Pogotovo ne kupcima zalivske nafte i gasa. U današnjim okolnostima ograničenih mogućnosti kupovine nafte zbog sankcija Rusiji i Iranu, takav napad bi imao znatno veće posledice.
Osnažen sve dubljom saradnjom sa Moskvom i mogućim isporukama najsavremenijeg ruskog naoružanja, kao i tehnologije za njihovu proizvodnju, Teheran će se osećati sve jačim. A to znači sve opasnije za komšije.
Istovremeno, nedavna svađa saudijskog prestolonaslednika i de facto vladara Mohameda bin Salmana sa Putinom oko podizanja cene nafte neposredno pre američkih srednjoročnih izbora za Kongres, kako bi se povećale šanse za pobedu republikanaca, već mu se sada "obilo o glavu."
(MONDO/Index.hr)
