Vladimir Putin je od dolaska na vlast imao podršku moćnih ljudi u Rusiji ali i van nje.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je ničim izazvan napad na Ukrajinu u februaru, ali je ta invazija bila kulminacija dve decenije na vlasti koju su omogućili svetski lideri, milijarderi oligarsi i druge moćne ličnosti. Putin, oficir sovjetskog KGB-a koji je postao političar, zapravo je ostao na vlasti više od dve decenije. Bio je u prva dva mandata na mestu predsednika Rusije od 2000-2008, a ponovo je izabran za predsednika 2012. Takođe je bio i premijer Rusije od 1999-2000 i 2008-2012.
Tokom svog poslednjeg predsedničkog mandata, Putin je drastično eskalirao sukob sa Ukrajinom, uključujući i nasilnu aneksiju Krima 2014. godine, što je potez koji većina sveta smatra nezakonitim i nelegitimnim. Njegovo vreme na vlasti je takođe praćeno izveštajima o ubijenim disidentima, stalnom truljenju demokratije u Rusiji i mešanju u strane izbore, uključujući i SAD. Ipak, uticajne ličnosti su nastavile da podržavaju Putina, bilo kroz direktnu podršku, poput partnerstva ili oslanjanja na ruske energente, ili indirektno, nekritički ponavljajući njegove stavove ili dozvoljavajući mu da nastavi relativno bez kontrole, piše Biznis Insajder.
Evo nekih od ključnih ličnosti koje su omogućile Putinovu moć. Ima ih 14.
DMITRIJ MEDVEDEV
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u korak sa Putinom — njegovim predsedničkim prethodnikom i naslednikom — oko ratnih napora zemlje od februarske invazije.
Medvedev, bliski Putinov saveznik koji je uputio genocidne pretnje Ukrajini, izabran je za predsednika 2008. Tadašnji ruski ustav ograničavao je Putina na dva uzastopna mandata, ali je uspeo da zadrži vlast u administraciji Medvedeva, obavljajući funkciju premijera od 2008. do 2012. godine. Kada je Putin ponovo preuzeo predsedničku funkciju 2012. godine Medvedev je zauzeo njegovo mesto premijera, a na toj funkciji je bio do 2020. godine, kada se povukao da bi ublažio Putinove napore da revidira ruski ustav. Putin ga je imenovao i za zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije. Na toj funkciji je i danas.
Medvedev je pružao sve agresivniju podršku Putinovoj invaziji na Ukrajinu, izdavši nekoliko ratobornih izjava o sukobu, kao i o ruskom nuklearnom arsenalu. U junu je Medvedev zapretio da će gađati „ciljeve na Zapadu” nakon što su SAD pristale da obezbede Ukrajini napredne raketne sisteme, a kasnije je izrazio želju da „nestanu” svi neprijatelji Moskve. U septembru je ponovio Putinove tanko prikrivene nuklearne pretnje, ističući da Putinovo upozorenje „definitivno nije blef, a ranije ovog meseca je tekući, ničim izazvan rat, uokvirio kao sveti sukob sa „Satanom“.
SERGEJ ŠOJGU
Odan i dugogodišnji Putinov prijatelj, ministar odbrane Sergej Šojgu nekada se smatrao mogućim naslednikom ruskog predsednika. Ali kao zvaničnik odgovoran za ruski rat u Ukrajini, Šojgu je postao gromobran za kritike usred često neuspešnih ratnih napora.
Šojgu je obeležio stalan uspon kroz rusku elitu, koristeći svoje bliske odnose sa moćnim ljudima, uključujući prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina, a potom i samog Putina. Činilo se da prijateljstvo Šojgua i Putina prevazilazi politiku: njih dvojica su često zajedno odmarali u sibirskim šumama gde bi išli na pecanje i planinarenje. Uprkos tome što nikada nije služio u vojsci, Šojgu je godinama sprovodio Putinove odbrambene aspiracije, predvodeći invaziju i aneksiju Krima 2014. i doprinoseći ruskoj intervenciji u Siriji sledeće godine.
Zapad je sankcionisao Šojgua samo dan nakon ničim izazvane ruske invazije na Ukrajinu. Ali meseci rastućih ruskih vojnih neuspeha izazvali su glasine o razdoru između Putina i Šojgua. I pored toga, Šojgu je ćutao, uprkos njegovoj očiglednoj ulozi kao Putinovog žrtvenog jarca.
“Šojgu je voljan da u suštini bude Putinov pancir“, rekao je Mark Galeoti, koji je na čelu konsultantske kuće Mayak Intelligence koja je fokusirana na Rusiju.
NIKOLAJ PATRUŠEV
Nikolaj Patrušev, koji obavlja funkciju sekretara Saveta bezbednosti Rusije, je još jedan dugogodišnji Putinov saveznik i jedan od retkih ljudi na vlasti za koje se zna da imaju predsednikovo poverenje.
Patrušev i Putin su stari drugovi iz KGB-a čija veza datira još od 1998. godine i smatra se jednim od najmoćnijih silovika - poznati bliski saradnici koji zagovaraju silu. Galeoti je u julu za Vašington Post rekao da je Patrušev dugo bio „đavo na Putinovom ramenu koji mu šapuće otrovne stvari na uho“.
Od početka rata, Patrušev je preduzeo nekoliko inostranih putovanja u ime ruskih ratnih napora, govoreći u ime Putina o raznim temama dok je 70-godišnji predsednik postajao sve povučeniji.
„Njegove ideje čine temelje odluka koje je doneo Putin“, rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač ruske političke konsultantske kuće R.Politik. „On je jedna od retkih ličnosti koju Putin sluša.”
Od invazije, Patrušev se pojavio kao pouzdan frontmen i čest javni promoter ruskog rata. Njegova istaknutost na globalnoj sceni izazvala je pitanja o njegovim ličnim ciljevima i da li on možda traži Putinovu moć za sebe. Kremlj je odbacio sugestije da je sekretar za bezbednost stekao nova ovlašćenja, ali neki obaveštajni stručnjaci vide Patruševa kao verovatnu Putinovu zamenu ako se predsednik razboli.
RUSKI OLIGARSI
Desetine ruskih oligarha bili su među prvima koji su pogođeni zapadnim sankcijama neposredno nakon invazije zbog njihovih bliskih veza sa predsednikom Putinom. Mnogi od ovih ultra-bogatih, ruskih biznismena pomogli su Putinov meteorski uspon na vlast a ujedno su mu pomogli da tamo i ostane. Nekoliko „originalnih“ oligarha steklo je svoju moć tokom reformi ruske ekonomije i političkog sistema krajem 1980-ih. Nakon pada Sovjetskog Saveza, ovi ljudi su kupovali industrijska preduzeća koja je država rasprodala, punili džepove i povećavali svoj uticaj.
Kada je Putin preuzeo predsedničku funkciju 2000. godine, obećao je da će suzbiti korupciju u vladi, proteravši određene oligarhe. Ali ljudi koji su ostali prijateljski nastrojeni prema Putinu — i koji su se zakleli da će ostati van politike — uspeli su da postanu još bogatiji, ostavljajući Putina njegovim političkim mahinacijama. Novi talas ruskih bezbednosnih elita pojavio se 1990-ih. Ove kvazi-vojne elite postale bi poznate kao silovarhi - kombinacija reči oligarh i siloviki, što se odnosi na rusku vojsku.
Hugo Krostvajt, vodeći analitičar u bezbednosno-obaveštajnoj firmi Dragonfly, rekao je da su siloviki mnogo više deo Putinovog bliskog kruga.
„Siloviki su bliži predsedniku nego oligarsi“, rekao je on.
Ali trebalo bi naglasiti da neki od ovih silovika i oligarha koriste “Putinovu moć“ više od drugih.
ROMAN ABRAMOVIČ
Roman Abramovič je postao jedan od najprepoznatljivijih ruskih oligarha zahvaljujući svom prethodnom vlasništvu nad fudbalskim klubom Čelsi, vrhunskim londonskim fudbalskim timom koji je nadgledao skoro dve decenije. Poslednjih meseci Abramovič se našao u centru pažnje nakon što su ga sankcionisale Evropska unija i Velika Britanija nakon ruske invazije na Ukrajinu. Dok su zapadni zvaničnici oduzimali njegovu mnogobrojnu imovinu, uključujući njegovu masivnu jahtu, Abramovič je delovao kao nezvanični izaslanik u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine u proleće.
Iako nije zvanični član pregovaračkog tima, Abramovičev pristup takvim razgovorima pruža uvid u ono za šta se veruje da je njegov blizak odnos sa Putinom. Evropski zvaničnici kažu da Abramovič ima „privilegovan pristup“ ruskom predsedniku i da decenijama održava bliske veze sa Putinom.
Sam Abramovič je više puta negirao bilo kakve finansijske veze sa Putinom ili bliske odnose sa predsednikom. Ali zapadni zvaničnici kažu da su oligarh i njegova preduzeća dobili „preferencijalni tretman i ustupke“ od Putina, uključujući poreske olakšice i grantove. Londonski Tajms je izvestio da se Abramovič sastao sa Putinom u martu i uručio predsedniku rukom pisanu poruku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u potrazi za mirom, koju je Putin odmah odbacio.
GENADIJ TIMČENKO
Timčenko, milijarder trgovac i biznismen koji se suočio sa američkim sankcijama uoči ruske invazije, je još jedan značajan oligarh koji je blizak Putinu. Šesti najbogatiji čovek u Rusiji, Timčenko je bio najbogatiji oligarh koji se suočio sa američkim sankcijama ranije ove godine.
Njih dvojica su prijatelji od ranih 1990-ih, prema Gardijanu, kada je Putin, u to vreme politička zvezda u usponu, poklonio Timčenku dozvolu za izvoz nafte da bi pomogao trgovcu naftom iz Sankt Peterburga. Timčenko se pojavio kao suosnivač Gunvor grupe, švajcarske trgovačke kuće koja izvozi milijarde dolara ruske nafte. I kompanija i Putin odbacili su navode da je ruski predsednik bio „uspavani“ korisnik Gunvorovih aktivnosti, profitirajući od izvoza nafte, preneo je Gardijan. Ali SAD su 2014. sankcionisale Timčenka zajedno sa drugim članovima „užeg kruga ruskog rukovodstva“, navodeći da su Timčenkove aktivnosti u energetskom sektoru ima direktne veze sa Putinom. Timčenko je rekao da je prodao svoj udeo u Gunvoru dan pre nego što su ga SAD sankcionisale 2014. zbog aneksije Krima.
Timčenko je i dalje osnivač i vlasnik privatne investicione firme Volga Group koja je glavni akcionar u velikom ruskom proizvođaču prirodnog gasa Novatek.
SI ĐINPING
Kina i Rusija nisu formalni saveznici, ali su se veze između dve zemlje, posebno vezane za trgovinu i odbranu, proširile tokom protekle decenije. Dve zemlje jedna drugu smatraju strateškim partnerima, a u februaru su izjavile da njihov odnos "nema granica".
Početkom februara, pošto je rasla zabrinutost zbog mogućnosti da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, kineski zvaničnici su zatražili od ruskih zvaničnika da sačekaju do završetka Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, tvrde zapadni obaveštajni zvaničnici.
Obaveštajni izveštaj ukazuje da su kineski zvaničnici imali određeni nivo prethodnog znanja o planiranoj invaziji, iako nije bilo jasno da li su kineski lider Si Đinping i Putin direktno komunicirali. Ali zahtev za odlaganjem je možda ohrabrio Putina da zaista završi sa tim, rekao je za Sajmon Majls, docent na Sanford školi javne politike Univerziteta Djuk i istoričar Sovjetskog Saveza i američko-sovjetskih odnosa.
Nakon invazije, pošto su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji, Kina je nastavila da kupuje rusku naftu i gas, služeći kao spas za Kremlj da nastavi sa ratnim naporima. Kina, koja je najveći kupac ruske nafte, čak je tiho povećala kupovinu od početka rata. Si se takođe uzdržao od osude invazije, iako je Putin u septembru priznao da je kineski lider zabrinut zbog rata. Ali kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasao osudu ruske aneksije ukrajinskih teritorija kao nezakonitu, Kina je bila uzdržana.
NARENDRA MODI
Kao i Kina, Indija je takođe održavala svoje odnose sa Rusijom tokom celog rata, nastavljajući da kupuje energente. Indija je takođe drastično povećala kupovinu ruske nafte u proleće po veoma sniženim cenama, što je u suštini pomoglo u finansiranju ratnih napora u Ukrajini.
Indija se uzdržala od osude ruske invazije, a dve zemlje su svoj odnos navele kao „posebno i privilegovano strateško partnerstvo“. Indijski premijer Narendra Modi je kritikovao rat u septembru tokom sastanka sa Putinom. “Današnja era nije era rata, i o tome sam razgovarao sa vama telefonom“, rekao je Modi. Putin je priznao Modijevu zabrinutost i rekao da i on želi da se rat završi što je pre moguće. Međutim, strah od gubitka podrške Kine i Indije možda je zapravo ohrabrio Putina da eskalira rat, u nadi da će ga pre okončati. A kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasao osudu ruske aneksije ukrajinskih teritorija, Indija je takođe bila uzdržana.
ALEKSANDAR LUKAŠENKO
Belorusija je, zajedno sa svojim autoritarnim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, bila Putinov najvažniji saveznik na svetskoj sceni. Zemlja, koja se nalazi severno od Ukrajine, jedini je saveznik Rusije u Evropi.
Belorusija ima duboke veze sa Rusijom i njih dve su ostale bliske čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Zemlje su povezane nizom političkih, ekonomskih i odbrambenih sporazuma, uključujući Državu Unije, Evroazijski ekonomski savez i Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojni savez postsovjetskih država koje je Putin podržavao kao pandan NATO-u.
Lukašenko, koga nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, i Putin imaju bliske odnose. Belorusija je služila kao poligon za ruske trupe pre invazije i od tada ju je Rusija koristila za lansiranje balističkih projektila u Ukrajinu. Bolnice u Belorusiji u blizini ukrajinske granice takođe su primile ranjene ruske vojnike.
Lukašenko, koji je poznat po čudnim tvrdnjama, uključujući da votka štiti od COVID-19, u jednom trenutku se činilo da je čak izneo ruske ratne planove za Ukrajinu.
GERHARD ŠREDER
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder uspostavio je duboke veze sa Rusijom i Putinom.
Dok je bio na vlasti, Šreder, koji je bio kancelar od 1998. do 2005. godine, podržao je izgradnju prvog podmorskog gasovoda koji bi direktno dopremao ruski prirodni gas u Nemačku. Tri nedelje nakon što je napustio funkciju, Šreder je postao predsednik odbora akcionara Severnog toka, kompanije koja stoji iza gasovoda, uprkos zabrinutosti oko sukoba interesa.
Od tada je zarađivao skoro milion dolara godišnje od energetskih kompanija koje kontroliše Kremlj, objavio je Njujork tajms. Šreder je bio jedan od najistaknutijih nemačkih zagovornika uvoza ruske energije da bi podstakao industrijsku ekonomiju zemlje. Pošto je Nemačka bila prinuđena da se suoči sa svojim oslanjanjem na rusku naftu i gas nakon invazije na Ukrajinu, neki su krivili Šredera, za koga kritičari kažu da je promovisao rusku energiju na račun dugoročnih interesa Nemačke.
Šreder je takođe bio kritikovan u avgustu nakon privatnog sastanka sa Putinom tokom putovanja u Moskvu. On je nemačkim medijima rekao da nema za šta da se izvinjava i rekao da Zapad treba na pravi način da prizna „stvarni strah Rusije da će biti sputana“ od strane antagonističkih zemalja, preneo je Gardijan. Takođe je preporučio da Ukrajina ostane neutralna i da obe strane moraju da naprave kompromis.
Nemačke socijaldemokrate, stranka čiji je član od 1963. godine, sada istražuju Šredera zbog njegovih veza sa Rusijom i Putinom.
OLGA SKABEJEVA
Olga Skabejeva se pojavila kao možda najstrastveniji i najistaknutiji ruski TV propagandista među morem TV propagandista koji su gurali teme Kremlja od početka rata. Prozvana je „glavni propagandista“ i „gvozdena lutka Putinove TV“.
Skabejeva je izgradila svoju karijeru tokom poslednjih 15 godina Putinovog režima služeći kao glasnogovornik administracije, rekli su stručnjaci. Ona vodi politički tok-šou „60 minuta“ na Rusiji-1 zajedno sa svojim suprugom Jevgenijem Popovom, nudeći polarizirajuće — iako gotovo sigurno odobrene od strane Putina — analize i propagandu. U aprilu je izazvala međunarodnu negodovanje nakon što je na televiziji rekla da je Rusija usred Trećeg svetskog rata, što je označilo značajan pomak u prihvatljivoj retorici Kremlja u vezi sa Ukrajinom. Pojedini stručnjaci su isticali da zapaljive reči Skabejeve nisu bile slučajne, jer ruski TV voditelji često dobijaju direktno od vlade ono što treba da kažu.
Vasilij Gatov, ruski medijski istraživač i gostujući saradnik u USC Annenberg Center za komunikacijsko liderstvo i politiku, uporedio ju je sa voditeljem Fox News-a Takerom Karlsonom i nazvao je „čudovištem“.
ILON MASK
Milijarder Ilon Mask je poslednjih meseci uradio nešto veoma zanimljivo. On je naime na Tviteru, koji inače sada i poseduje, 3. oktobra objavio anketu koja sugeriše mirovni plan Ukrajine i Rusije koji uključuje održavanje izbora na četiri ukrajinske teritorije za koje je Rusija tvrdila da ih je anektirala u potezu koji je naširoko ocenjen kao nelegitiman i nezakonit. Plan je takođe predložio da se Krim, koji je Rusija nelegalno okupirala od 2014. godine, prizna kao deo Rusije, da Ukrajina ostane neutralna i da se garantuje vodosnabdevanje Krima.
Maskov mirovni plan bio je toliko povoljan za Rusiju i specifičan za prava na vodu u južnoj Ukrajini da je jedan vodeći ruski analitičar Fiona Hil rekla da ima otiske prstiju Kremlja, iako je Mask negirao da je razgovarao sa Putinom. Maskov tvit izazvao je oštre kritike ukrajinskih zvaničnika, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, koji je sugerisao da milijarder podržava Putina. Ali Mask je nastavio da se uključuje u vezi sa ratom, uključujući i tvit u kojem se naglašava važnost Krima za rusku nacionalnu bezbednost, što je još jedna tačka koju je pokrenuo Kremlj.
DONALD TRAMP
Bivši predsednik SAD Donald Tramp često se hvalio svojim bliskim odnosom sa Putinom i često umanjivao pretnju nacionalnoj bezbednosti koju predstavlja Rusija, ignorišući upozorenja američkih obaveštajnih agencija. Godine 2014, nakon što je Putin napao Krim, Tramp je pohvalio ruskog predsednika u govoru na Konferenciji konzervativne političke akcije i rekao da će ostatak Ukrajine pasti „prilično brzo“. Kasnije je tvrdio da bi narod Krima radije bio sa Rusijom.
Kada su američke obaveštajne agencije zaključile da se Rusija mešala u izbore 2016. putem onlajn dezinformacije i propagandne kampanje sa namerom da pomogne Trampu i naudi Hilari Klinton, Tramp je posumnjao u njih, prihvatajući Putinovo poricanje. Kasnije je priznao mešanje, ali ga je često odbacivao ili protivrečio američkim obaveštajnim podacima. A otkako je počeo rat, Tramp je nastavio da gura stavove Kremlja i hvali Putina. Kada je Rusija izvršila invaziju u februaru, Tramp je pohvalio Putinovo opravdanje za invaziju kao „genijalnost“ i „pamet“. U oktobru je izgledalo da je Tramp preuzeo krivicu za invaziju sa Putina i prebacio je na američko rukovodstvo — upravo tamo gde ruski predsednik kaže da pripada.
“Oni su mu se zapravo rugali, ako stvarno pogledate, naša zemlja i naše takozvano rukovodstvo rugali su se Putinu“, rekao je Tramp desničarskoj mreži Real America's Voice. "Skoro ga teraju da uđe u ono što govore. Retorika je bila tako glupa."
Tramp je takođe podstakao mirovni sporazum Ukrajine i Rusije nakon što je Putin zapretio upotrebom nuklearnog oružja.
TAKER KARLSON
Novinar Fox News-a Taker Karlson često je ponavljao Putinove stavove deleći ih u emisiji „Taker Karlson večeras“, jednoj od najgledanijih emisija kablovskih vesti. Neposredno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Karlson je posvetio 15-minutni segment razgovoru o tome kako SAD ne bi trebalo da brine o nadolazećem sukobu između dve zemlje.
On je tvrdio da zabrinutost zbog sukoba nije zbog zaštite Ukrajine, već zato što demokrate „žele da vi mrzite Putina“ i istakao da NATO ne želi da Rusija postoji. On je takođe rekao da je "jedini cilj NATO-a da zaustavi razvoj Rusije", ponavljajući tvrdnje Putina. Takođe je više puta napadao Ukrajinu, čiji su građani pokrenuli reakciju celog društva i počeli da vraćaju teritoriju koju su zauzeli ruski osvajači koji su za sobom ostavili masovne grobnice.
Nakon invazije, Karlson je priznao da su Putin i Rusija krivi, ali je nastavio da širi svoje poruke svojoj masivnoj publici. U martu je dopis koji je procurio pokazao da Kremlj čak daje instrukcije ruskim državnim medijima da puštaju klipove iz Karlsonove emisije „što je više moguće“.
Karlson je na različitim tačkama branio Putina, umanjivao pretnju koju predstavlja Rusija, ponavljao neutemeljene i malo verovatne tvrdnje Kremlja da SAD stoje iza sabotaže gasovoda Severni tok.
(MONDO)
