Mala grupa ljudi u moldavskoj kompaniji za distribuciju električne energije, Energokomu, zaduženoj za snabdevanje zemlje električnom energijom, sve češće ostaje bez daha dok bukvalno trče sa sastanka na sastanak. Uz pomoć ovog tima od samo 17 ljudi, vršilac dužnosti generalnog direktora Energokoma Viktor Binzari i njegova dva pomoćnika pokušavaju da pronađu nove izvore energije od sredine oktobra, kada su ruske rakete u Ukrajini uništile trafostanice koje obezbeđuju skoro trećinu uvoza električne energije u Moldaviji.

Preostale dve trećine su 'isparile' ranije ovog meseca nakon što je Moskva prekinula isporuke prirodnog gasa toj maloj bivšoj sovjetskoj republici, po nekim merama najsiromašnijoj evropskoj naciji, stisnutoj između Ukrajine, članice NATO-a, Rumunije i ambicija Rusije da ponovo postane velika svetska sila.

Skoro preko noći, prema Blumbergu, Moldavija je morala da počne da kupuje oko 80 odsto električne energije i polovinu prirodnog gasa iz Evrope, što predstavlja najoštriju i najbolniju tranziciju sa ruskog na zapadno snabdevanje energijom koju je doživela bilo koja zemlja u bivšem sovjetskom bloku od to 1989.

Ruski energetski gigant Gasprom zapretio je u utorak da će dodatno prekinuti isporuke gasa od 28. novembra. Moldavija je u sredu bila bez struje dva sata nakon što su ruski projektili usmereni na Ukrajinu prekinuli hitne isporuke iz Evrope. Troškovi energije su se utrostručili ili više, što je donelo pad BDP-a za 8 procenata jednoj od najsiromašnijih evropskih ekonomija i stvorilo metu moldavskim proruskim opozicionim partijama da napadnu vladu.

"Shvatate, naravno, da većina ljudi nema mogućnost da plati, to je ogromna razlika", rekao je Binzari u svojoj kancelariji u centru Kišinjeva između nove runde sastanaka i telefonskih poziva koji su njemu i njegovim savetnicima ostavili malo vreme za spavanje u poslednje vreme.

Novac nije jedini problem

Evropska unija je rekla da će pomoći u finansiranju, ali novac nije jedini problem. Kabl od 400 kilovolti iz Rumunije, preko kojeg zemlja sada ostvaruje većinu svojih energetskih veza sa obe strane granice sa Ukrajinom, prolazi kroz elektranu u Pridnjestrovlju (Pridnjestrovlje), separatističkoj proruskoj teritoriji koja se otcepila od Moldavije uz pomoć ruskih snaga 1992. godine.

Do 1. novembra, uglavnom gasna elektrana - kojom upravlja Moldavskaja GRES, kompanija u ruskom vlasništvu - snabdevala je ostatak zemlje više od polovine svojih isporuka električne energije. Sada je to 'de facto' distributivni centar za energiju na putu od Rumunije do glavnog grada Moldavije Kišinjeva. Dobro vođena ruska raketa ili samo okretanje prekidača u Pridnjestrovlju mogli bi da preseku novu evropsku žicu spasa Moldavije, koja strahuje da bi posle Ukrajine mogla da bude jedna od sledećih meta Kremlja.

Nestanak struje širom zemlje u sredu dao je uvid u to kako bi stvari mogle da izgledaju. Kabl iz Rumunije je verovatno zakazao domino efektom pošto su raketni napadi poremetili mrežu u ukrajinskom regionu Odesa, kaže Maciej Vozniak, poljski konsultant poslat da pomogne Energokomu. Zemlje širom Evrope bore se sa rastućim cenama energije, ali nijedna nije videla da cene rastu tako brzo sa veoma niskog nivoa cena ili da ih plaća tako siromašna populacija kao što je Moldavija. U tom smislu, Poljskoj je trebalo sedam godina da pređe na tržišne cene, kaže Voznijak.

Moldavija tek treba da pretrpi masovne nestanke struje poput onih u Ukrajini, ali predsednica Maja Sandu je početkom novembra rekla da je cena gasa za potrošače porasla šest puta za godinu dana, a porodice sada troše 70 do 75 odsto svog prihoda na komunalije. Proruske stranke organizovale su proteste da kanališu gnev naroda prema vlastima.

Moskva odbacuje optužbe da koristi energiju kao oružje. Gasprom je u oktobru i novembru dao objašnjenja za smanjenje ugovorenog snabdevanja Moldaviji, što je govorilo o komercijalnim i tehničkim razlozima. Isporuke su smanjene za 49 odsto u odnosu na iznos koji treba platiti ovog meseca, kažu u Kišinjevu. Objašnjavajući svoju poslednju pretnju daljim rezovima, Gasprom je rekao da je krivica na Ukrajini, za koju kaže da koči tranzit gasa namenjenog Moldaviji.

Do ove godine sve je bilo kao u sovjetsko doba

U sredu je glavni izvršni direktor Moldovagaza Vadim Čeban u postu na Telegramu naveo da je Ukrajina imala balansirane isporuke moldavskog gasa, ali prema sporazumu – Moldaviji nedostaju kapaciteti za skladištenje gasa za kojima nije bilo potražnje tokom neuobičajeno toplog vremena u oktobru, ali zemlja bi uzimala gas kako bi temperature padale.

Kao što se dogodilo 2006. godine, Gaspromovi sporovi sa Ukrajinom, a sada i sa Moldavijom, mogli bi da se okončaju prekidom daljih isporuka gasa Evropi. "U Ukrajini ne ratuju samo generali, ovo je i ekonomski i informativni rat", ističe Tatjana Sava, zamenica direktora Fonda javne svojine Moldavije. Međutim, postoje i razlozi zbog kojih se najgori strahovi Moldavije možda neće ostvariti. Ako, na primer, preseku kabl iz Rumunije u Pridnjestrovlju, uskoro bi mogla doći do situacije da čelik i drugi izvozni proizvodi, od kojih zavise prihodi ovog otcepljenog regiona, ostanu blokirani na putu ka tržištu EU.

"Prošle godine smo potpisali 10 trgovinskih ugovora. U poslednje dve nedelje potpisali smo njih 30", kaže Savva. "Hteli smo situaciju sa raznolikim putevima snabdevanja energijom i organizovano preduzeće sa svim potrebnim zaposlenima, a sada govorim o 17 ljudi i jednom psu. Energokomu je bilo potrebno vrlo malo zaposlenih – 12 u januaru, uskoro 20 – jer se do ove godine malo šta promenilo od raspada SSSR-a 1991. u pogledu načina na koji je Moldavija dobijala struju i gas. Struja je dolazila iz iste elektrane, preko istih kablova, kao u sovjetsko vreme."

Moldavija je primetila da će doći do smanjenja ruske energije, kaže državni sekretar za energetiku Konstantin Borosan. Njegovo ministarstvo je kupovalo i skladištilo što je više moguće gasa. Toplane su sa gasa prešle na mazut, a ima i na desetine drugih mera. Zahvaljujući toplom vremenu, kaže, potrošnja prirodnog gasa je u oktobru pala za skoro 50 odsto na godišnjem nivou, a električne energije za 14,4 odsto.

"Sovjetska energetska infrastruktura je trebalo da drži blok na okupu"

Ali energiju je teško skladištiti, a neuspeh u njenom skladištenju može biti razarajući. Primer je fabrika stakla na periferiji Kišinjeva, koja proizvodi flaše za vina i žestoka pića proizvedena širom Evrope. Prema rečima generalnog direktora Jona Kovriga, samo pet minuta bez struje bi ih primoralo da zatvore fabričku peć. "Bilo bi nam potrebno 15 meseci i mnogo miliona dolara da remontujemo peć kako bi mogli da je ponovo pokrenu", objašnjava Covrig. Oni već moraju da prilagode svoje poslovanje troškovima energije, koji su veći od nekih konkurenata u Evropi. Covrig kaže da je osetio strah kada je nestalo struje u sredu, ali samo na nekoliko sekundi pre nego što se uključilo rezervno napajanje.

Prema rečima Viktora Parlicova, bivšeg šefa energetskog regulatora Moldavije, sovjetska energetska infrastruktura je izgrađena da bi pomogla da se sovjetski blok održi na okupu, zbog čega visokonaponski kabl za Rumuniju efektivno nepotrebno prelazi granicu sa Ukrajinom. To je i razlog zašto je sovjetsko rukovodstvo Pridnjestrovlje – deo teritorije sa većinskim ruskim govornim područjem na istočnoj obali reke Dnjestar – pripojilo Moldaviji prilikom formiranja tadašnje republike i zbog čega su glavna elektrana i industrija bili koji se tamo nalazi, rekao je Parlicov.

Parlicov takođe smatra značajnim datum invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, jer je za 24. februar zakazan test mreže, preko kojeg bi Ukrajina i Moldavija po prvi put bile odvojene od elektromreže Rusije i Belorusije, kako bi mogli bi međusobno da trguju strujom i između sebe i EU.

"Sovjeti su uvek smatrali Moldaviju nelojalnom, i bila je," ističe Parlicov, jer bi se većinsko rumunsko govorno područje – sada nezavisno i na putu ka članstvu u EU – pobunilo u svakoj prilici otkako je pripojeno 1812. godine. od strane Ruske imperije." Sovjetska elektroenergetska mreža i cevovodi koji snabdevaju jeftinom ruskom energijom zamišljeni su i dizajnirani da obeshrabre bilo kakvo ponavljanje istorije, zaključuje Parlicov, a prenosi Blumberg.

(MONDO)