Zvaničnici sve više vrše pritisak na ukrajinsku vojsku da deluje racionalnije umesto da, na primer, ispale projektil od 150.000 dolara na dron od 20.000 dolara.
Ratom u Ukrajini u Evropu se vratilo klasično artiljerijsko i tenkovsko ratovanje, prema proceni NATO-a. Kako obe strane "troše" oružje i ispaljuju municiju tempom koji nije viđen od Drugog svetskog rata, snabdevanje oružjem bi moglo da bude ključno za odbranu Ukrajine, upozorava Njujork tajms.
Prošlog leta, tokom ofanzive u Donbasu, Ukrajinci su dnevno ispaljivali od 6.000 do 7.000 granata, a Rusi od 40.000 do 50.000. Količina je ogromna, ako se zna da za mesec dana SAD proizvedu 15.000 granata.
Zapanjujuće je koliko se artiljerije koristi, kažu zvaničnici NATO-a. U Avganistanu su NATO snage ispaljivale 300 granata dnevno i nisu morale mnogo da brinu o protivvazdušnoj odbrani. Ali Ukrajina ispaljuje na hiljade granata dnevno i očajnički traži od Evrope sisteme protivvazdušne odbrane protiv ruskih projektila i bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Jedan dan u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu, kaže Kamil Grand, stručnjak za odbranu i donedavni pomoćnik generalnog sekretara NATO-a. Zato saveznici grozničavo traže oružje i municiju iz sovjetskog doba, uključujući protivvazdušne rakete S-300, tenkove T-72, a posebno artiljerijske granate sovjetskog kalibra. Municiju pokušavaju da kupe od zemalja poput Južne Koreje, a govori se i o ulaganju NATO-a u stare fabrike u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj kako bi se ponovo pokrenula proizvodnja sovjetskih granata kalibra 152 i 122 milimetra.
Zemlje NATO-a isporučile su Ukrajini neku naprednu artiljeriju koja koristi granate od 155 mm standarda NATO-a. Ali NATO sistemi su retko sertifikovani da koriste granate napravljene u drugim zemljama, što je način da proizvođači oružja zarade dodatni novac.
Ukupno, zemlje NATO-a su do sada dostavile Ukrajini oružje u vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je otprilike iznos godišnjeg vojnog budžeta Francuske. Francuzi su stvorili fond od 200 miliona evra za kupovinu oružja proizvedenog u Francuskoj. Dali su Ukrajincima najmanje 18 modernih haubica Cezar - oko 20 odsto postojeće artiljerije. Evropska unija je odobrila 3,1 milijardu evra za kompenzaciju državama članicama za ono što daju Ukrajini, ali je 90 odsto iznosa već potrošeno, navodi NIT.
Amerikanci guraju Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju da pošalju još oružja u Ukrajinu. Ali Nemačka i Francuska, kao i SAD, žele da kontrolišu oružje koje Ukrajina dobija kako bi sprečile eskalaciju i direktne napade na Rusiju. Mark F. Cancian, bivši strateg za naoružanje Bele kuće, kaže da su Ukrajinci bezuspešno tražili od Evrope rakete zemlja-zemlja ATACMS dugog dometa koje bi mogle da pogode Rusiju i Krim, zapadne borbene avione, moderne tenkove.
Ali američki zvaničnici negiraju da postoji problem i ističu da imaju sve što im je potrebno da nastave da snabdevaju Ukrajinu. "Posvećeni smo da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju", rekla je Sabrina Sing, zamenica portparola Pentagona, nakon što je najavila još raketa Stinger za Ukrajinu.
Vašington razmatra jeftinije alternative, kao što je slanje Ukrajini protivtenkovskih projektila TOV umesto skupih Javelina, kojih ima u izobilju, kao i raketa zemlja-vazduh Havk umesto novijih verzija. Ali zvaničnici sve više vrše pritisak na ukrajinsku vojsku da deluje racionalnije umesto da, na primer, ispale projektil od 150.000 dolara na dron od 20.000 dolara.
(MONDO)
