Kineski predsednik je bio toliko besan da danima nije želeo da razgovara sa Bilom Klintonom.
Tog 14. maja 1999. godine, predsednik Bil Klinton pozvao je kineskog predsednika Đijang Cemina da se izvini za NATO bombardovanje kineske ambasade u Beogradu koje se dogodilo nekoliko dana ranije. Na dan bombardovanja, kineska vlada je to proglasila za “varvarski čin“. Suprotno kineskim tvrdnjama, Klinton je bombardovanje označio kao tragičnu nesreću i obećao da će sprovesti potpunu istragu. Klinton se javno izvinio 10. maja. Ali je Đijang Cemin odbijao da odgovori na njegov telefonski poziv još naredna četiri dana. On je 13. maja takođe poslao pismo kineskom predsedniku a upisao se i u knjigu saučešća u Ovalnoj sobi zajedno sa kineskim ambasadorom.
Amerikanci su rekli da je namera bila da se bombarduje obližnja jugoslovenska savezna direkcija za snabdevanje i nabavku. Direktor CIA Džordž Tenet rekao je kongresnom komitetu da je taj napad bio jedini koji je u toj vojnoj kampanji “režirala” Agencija. CIA je, kako je rekao, pogrešno identifikovala koordinate za jugoslovenski vojni cilj.
Stenli Rot, pomoćnik državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika, rekao je senatskom odboru 27. maja iste godine da Kina nekoliko dana nakon bombardovanja nije uspela da „izvrši svoju obavezu da obezbedi bezbednost američkog diplomatskog osoblja“ u Kini.
CIA vodila napad
Kineski predsednik Đijang Cemin postavio je tada veliku prepreku na putu kosovske mirovne inicijative koju vode Rusija i vodeće industrijske zemlje sveta. U svojoj prvoj javnoj reakciji na NATO bombardovanje kineske ambasade u Jugoslaviji, on je rekao da Savet bezbednosti UN ne može da razgovara o mirovnim planovima za Kosovo ako NATO ne zaustavi svoju kampanju bombardovanja. On je osudio akciju NATO-a kao "apsolutnu politiku topovnjača".
“S obzirom na činjenicu da se bombardovanje nastavlja, nemoguće je da Savet bezbednosti UN raspravlja o bilo kakvom planu za rešavanje problema“, dodao je on.
Njegove primedbe stigle su tokom telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, čiji je pregovarač za Balkan Viktor Černomirdin odleteo hitno u Peking. Kina je tada postavila četiri zahteva od NATO-a a koji su predati američkom ambasadoru:
- zvanično izvinjenje
- "potpuna i temeljna istraga"
- detaljno javno objavljivanje rezultata
- stroge kazne za odgovorne
Ranije je Peking odložio vojne kontakte na visokom nivou i druge razgovore sa Sjedinjenim Državama kao odgovor na NATO bombardovanje kineske ambasade. Konsultacije sa SAD o ljudskim pravima, neproliferaciji nuklearnog oružja, kontroli naoružanja i međunarodnoj bezbednosti biće zaustavljene do daljnjeg, rekao je tada portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova. Sve ovo se dešava uprkos izvinjenju predsednika Klintona. I nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je trebalo kasnije te nedelje da poseti Kinu, zatražio je istragu o bombardovanju kineske ambasade.
Šta je pošlo naopako?
NATO je pokušao da podvuče crtu ispod svoje "strašne greške" u bombardovanju kineske ambasade u Beogradu tako što je okrivio "netačne informacije". Ali priznanje je stiglo prekasno da bi uticalo na neverovatne izveštaje u evropskoj štampi. Novine su govorile o "monumentalnoj nesposobnosti", "najglupljijoj operaciji koja se može zamisliti" i "apsurdnim, nespretnim i neodgovornim" merama u cilju da jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević popusti.
Portparol NATO-a Džejmi Šej rekao je da je se sve desilo zbog “anomalije” za koju je rekao da je malo verovatno da će se ponoviti. On je citirao zajedničku izjavu američkog ministra odbrane Vilijama Koena i direktora CIA Džordža Teneta, u kojoj se izričito oslobađaju od odgovornosti piloti i oprema NATO-a.
“Ovo nije rezultat ni pilotske ni mehaničke greške“, navodi se.
NATO je rekao da je krivica u pogrešnom verovanju da je zgrada ambasade u stvari bila dom Savezne direkcije za snabdevanje i nabavku.
“Obimni proces koji je uspostavljen za odabir i validaciju ciljeva nije ispravio ovu prvobitnu grešku“, navodi se u zajedničkoj izjavi. Inače, američka vojska je ta koja je u velikoj meri bila odgovorna za izbor ciljeva i, u ovom slučaju, koristila je informacije koje je dostavila CIA kao deo svog procesa validacije. Čini se da je problem nastao zato što su svi, od političara do CIA-e, pretpostavljali da su informacije koje imaju tačne a nisu imali sistem za unakrsnu proveru. Postavlja se pitanje: zašto, kada su ambasade navedene u telefonskim imenicima i jasno označene na mapama, greška nije otkrivena?
Krenule su različite poruke kako bi se objasnilo ono što se desilo tog dana. Džejmi Šej je prvobitno rekao da su piloti NATO-a ovu zgradu zamenili za legitimnu vojnu metu, a zatim su je pogodili preciznim navođenim oružjem. Ali kasnije tog dana, na verovatno najneprijateljskijem brifingu NATO-a za od početka vazdušne kampanje, general-major Valter Jerc rekao je novinarima da je greška napravljena ranije u procesu odabira mete.
“Imali smo informaciju da je ovo direkcija za snabdevanje. Zato smo i pogodili ovu metu, ne znajući da je to ambasada”, rečeno je tada. Kada su ga pritisnuli, general-major Jerc je rekao da nema dokaza da su NATO mape netačne ili zastarele, niti da postoje dokazi da su obaveštajni podaci NATO-a netačni.
Upitan da li NATO zna gde se nalaze ambasade u Beogradu, on je odgovorio: „Da, naravno da znamo gde su ambasade“. Dopisnik BBC-ja za odbranu Džonatan Markus je tada izjavio da verovatno neće biti mnogo više informacija o faktorima koji su doveli do ove greške. On kaže da je ono što je pošlo naopako duboko zakopano u procesu odabira i identifikacije meta i o tome se neće raspravljati usred sukoba. U avgustu 1999. američka vlada izvršila “dobrovoljnu humanitarnu uplatu“ od 4,5 miliona dolara porodicama tri kineska novinara ubijena u napadu kao i povređenim kineskim državljanima kojih je bilo 27. U decembru su Sjedinjene Države platile i 28 miliona dolara na ime naknade štete kineskoj ambasadi.
(MONDO)
