EVROPA SPREMILA KLOPKU ZA PUTINA, PRVI ZNAK DA PROBLEMI POČINJU: Novca sve manje, čekaju ključni trenutak da ga slome

Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu koje su dogovorile zemlje članice G7 i EU neće biti dovoljno da se Kremlju oduzme veliki deo prihoda iduće godine. Ekonomisti tvrde da, čak i ako bi došlo do pada proizvodnje sirove nafte, ruski čelnik Vladimir Putin ima dovoljno novca za ratovanje, barem za sada, piše Bloomberg.

Rusija još nije odgovorila na ograničenje, ali najviši ruski zvaničnici kažu da planiraju da nastave da preusmeravaju tokove gasa i nafte u zemlje kao što su Kina i Indija koje ne prihvataju ograničenje cena.

Budžetski deficit pokriven sa lakoćom

Čak i bez ograničenja na naftu i gas, i uz ograničenja zbog uvedenih sankcija, Kremlj je očekivao da će poreski prihodi pasti za skoro 25 odsto od nafte i gasa, u skladu sa padom proizvodnje i cena.

Čak i uz povećanu potrošnju zbog rata, Rusija je uspela da sa lakoćom pokrije budžetski deficit korišćenjem fonda nacionalnog bogatstva i zaduživanjem na domaćem tržištu obveznica, gde sankcije ostavljaju investitorima malo alternative.

Pad cene nafte za 10 dolara mogao bi da znači pad prihoda za 16 milijardi dolara (1 trilion rubalja), ocenjuje finski ekonomista Olga Belenkaja.

U stvarnosti, razlika je manja, jer su u budžetsku cenu uračunati troškovi kao što su akciza i osiguranje, koji nisu uključeni u cenu.

U stvari, ako dogovorena gornja granica cena smanji prihode od izvoza sledeće godine, to bi moglo rezultirati oslabljenom rubljom sledeće godine, što bi dodatno podstaklo budžet. Pošto porezi na energiju dolaze uglavnom u dolarima ili evrima, njihova vrednost u rubljama, što je važno za Kremlj, raste kada ruska valuta slabi.

Natalija Lavrova iz finansijske grupe BCS rekla je da bi učinak mogao biti dovoljan da omogući vladi da ispuni ciljeve usred smanjenja prihoda od energije za sledeću godinu, čak i ako gornja granica zadrži cene ispod 70 dolara u budžetu.

Jedno je sigurno - udar na izvoz energenata na najveće rusko tržište predstavlja najbolniju tačku za Kremlj.

Trenutna prognoza ruske vlade o padu proizvodnje nafte od skoro 9% sledeće godine značiće oko 1 do 1,4 triliona rubalja (22 milijarde dolara) izgubljenog prihoda, navodi Blumberg. Niže cene diktirane sankcijama i drugim ograničenjima izvoza mogle bi da smanje prihod Kremlja za dodatnih 500 milijardi rubalja (skoro 8 milijardi dolara).

Fiskalni pritisak će se povećati

"Sve u svemu, BDP će pasti za 1%. Verujemo da će manjak prihoda pritisnuti vladu na fiskalnu štednju. To bi dovelo do jačeg pada BDP", a od 3%, ocenjuje ruski ekonomista Aleksandar Isakov.

Rusija je ušla u rat sa snažnom finansijskom pozadinom, godinama se pripremajući za sankcije koje bi donela ratna agresija. Međutim, očekuje se da će deficit ove godine dostići 3,7 bruto domaćeg proizvoda, najveći od vrhunca postignutog tokom pandemije 2020. godine.

Kremlj je uveo jednokratno povećanje poreza Gaspromu kako bi nadoknadio pad prihoda ove godine, pošto je energetski gigant imao koristi od naglog rasta cena čak i kada je obim izvoza opao usred rata. Ipak, naftni sektor ostaje najveći izvor prihoda.

Kremlj je do sada mogao bez većih problema da pokrije širi deficit, koristeći nacionalni fond i više se zadužujući na domaćem tržištu, gde su lokalni investitori videli da su njihove alternative ograničene zbog sankcija.

Međutim, Oleg Vjugin, bivši visoki funkcioner Ministarstva finansija RF, upozorava da će fiskalni pritisak samo rasti.

"Glavni problem ruskog budžeta je to što oni žele da potroše mnogo više nego što zaista mogu da priušte. Činjenica da moraju da urone u fond nacionalnog bogatstva da bi pokrili deficit je jasan znak da počinju problemi", smatra Vjugin.

(MONDO)