VUK IZ MOSKVE, NAJSTRAŠNIJI RUSKI UBICA - NEMILOSRDNO ZAO: Čovek zver kuću pretvorio u GROBLJE leševa, ovako je otkriven

Poznat sovjetskim građanima kao "Vuk iz Moskve“, Vasilij Komarov se smatra jednim od prvih poznatih ruskihserijskih ubica. Rođen u siromašnoj porodici u Ruskoj imperiji, Vasilij će se pridružiti Crvenoj armiji tokom komunističke revolucije 1917, a kasnije se nastanio u Moskvi gde je postao trgovac konjima da bi izdržavao svoju ženu i decu. Sovjetska policija je 1921. počela da istražuje niz nestanaka i ubistava koja su počinjena u i oko Moskve. Tela su pronađena zakopana ili bačena u reku Moskvu, a ubrzo su otkriveni leševi 21 muškarca. Na kraju je policija došla u njegov dom da ga ispita o njegovim kriminalnim aktivnostima, i tamo je pronašla njegovu poslednju žrtvu u štali pored njegove kuće. Uspeo je da izbegne hapšenje, ubrzo je ponovo uhvaćen i ispitan zbog ubistava. Komarov je priznao da je ubio ukupno 33 muškarca i sovjetski sud ga je osudio na smrt i potom pogubio za učinjene zločine.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Komarov je još uvek živeo na Baltiku kada su nemačke trupe ušle i bio je primoran da pobegne zajedno sa svojom porodicom u rusku oblast Volge. Sa usponom Lenjinove Komunističke partije i kolapsom Ruske imperije pod carom Nikolajem II, Komarov je odlučio, kao i mnogi nezadovoljni ljudi, da se pridruži Crvenoj armiji tokom Oktobarske revolucije 1917. Dok je bio u vojsci naučio je da čita i piše i na kraju dospeo do mesta komandira voda.

Borio se protiv Bele armije pod generalom Denjikinom koji je pokušavao da obnovi monarhiju, i bio je zarobljen od strane Bele armije, ali je uspeo da pobegne. Pošto se plašio presude Vojno-revolucionarnog suda kao mogućeg dezertera, promenio je ime u Vasilij Komarov, takođe poznat kao Komarov, i preselio se u oblast Moskve sa svojom porodicom. Tu se uselio u kuću u ulici Šabolovka 26 i počeo da radi kao trgovac konjima i kočijaš. Ali nikada nije uspeo da zaustavi svoje kriminalne aktivnosti koje su uključivale krađu i prodaju ilegalnog alkohola. Činilo se da se katalizator Komarofovog ubilačkog pohoda poklopio sa novom ekonomskom politikom koju je Lenjin proglasio 1921. i koja je dozvoljavala privatno preduzetništvo.

Komarov bi posećivao lokalnu pijacu da proda svoje konje i tamo bi se upoznao sa svim potencijalnim kupcima. Čovek je potom doveden u njegovu kuću gde mu je Komarov ponudio votku, a pošto je žrtva pila, Komarov bi ih napao s leđa, udarajući ih čekićem, prerezao im vrat nožem ili žicom i udavio.

Tela su zatim stavljena u vreću i ili sakrivena oko porodične kuće, bačena u reku Moskvu ili zakopana u okolnom selu. 1921. godine, prve godine, počinio je najmanje 17 ubistava, a još 12 u naredne dve godine. Sofija Komarov je 1922. godine postala svesna ubilačke prirode svog muža, ali umesto da bude užasnuta, postala je aktivni učesnik u njegovim zločinima.

Zbog velikog broja nestanaka, sovjetska policija je započela istragu koja je intenzivirana nakon što su otkrivena tela 21 muškarca koji su nestali. Ljudski ostaci pronađeni su odloženi u vreće za smeće koje su odlagane istim uzastopnim četvrtkom i subotom. Posle skoro dvogodišnje istrage, policija je bila blizu hvatanju ubice.

Početkom marta 1923, policija je došla u Komarovovu kuću, posebno da bi ga ispitala u vezi s prodajom ilegalnog alkohola. Prilikom pretresa štale pored njegove kuće, policajci su pronašli telo njegove poslednje žrtve, sakriveno ispod gomile sena. Komarov je nekako uspeo da izbegne hapšenje skočivši kroz prozor. Nekoliko dana kasnije, 18. marta, policija je konačno uspela da ga uhapsi u Moskovskoj oblasti.

Istražitelji su počeli da ispituju svedoke, ili bilo koga ko je poznavao Komarova bilo društveno ili kroz njegov posao trgovine konjima. Nekoliko se javilo i tvrdilo da se obično viđao na pijaci i da je tamo viđen svake srede i petka. Obično bi dolazio bez dovođenja konja i skoro uvek bi ostajao sa potencijalnim kupcem. Prijatelji porodice rekli su policiji da je Komarov, iako je bio srećno oženjen, poznat po tome što je bio izuzetno nasilan prema svojoj ženi i deci i da je jednom prilikom pokušao da ubije svog 8-godišnjeg sina. Tokom ispitivanja, Komarov je priznao ubistva 33 muškarca. Objasnio je da je, koliko se najbolje seća, većina muškaraca namamljena u njegovu kuću sa namerom da kupe jednog od njegovih konja.

Citiran je kako je ubistvo opisao kao "užasno lak posao“. Detektivi su sumnjali da su motivi njegovih zločina bili isključivo novčani, ali je Komarov dobio vrlo malo finansijske dobiti od ubistava. Komarov je vodio istražitelje do lokacija na kojima je sahranio neke od svojih žrtava, ali je pronađeno samo 6 od 12 za koje je tvrdio da su tamo sahranjeni. U zatvoru Komarov je pokušao da izvrši samoubistvo u tri navrata. Zbog opake predatorske prirode svojih zločina, postao je poznat građanima Moskve kao "Moskovski vuk“. Uhapšena je i njegova supruga Sofija jer je detektivima bilo teško da poveruju da ona ništa ne zna o ubistvima koja su počinjena u štali pored porodične kuće. Sudilo joj se zajedno sa suprugom i oboje su proglašeni krivima i osuđeni na smrtnu kaznu. Streljan je u Moskvi 18. juna 1923. godine.

(Mondo/thetruecrimedatabase)