Britanska imperijalistička politika "često bila moralni ekvivalent bombi bačenoj sa 5.000 metara".
Poslednjih godina ponovo se pojavila nostalgija za Britanskim carstvom. Knjige kao što su “Imperija: Kako je Britanija napravila savremeni svet” Najla Fergusona i “Poslednji imperijalist” Brusa Gilija popularisale su tvrdnju da je britanski kolonijalizam doneo prosperitet i razvoj Indiji i drugim kolonijama. Pre dve godine, istraživanje svetske kompanije za ispitivanje javnog mnjenja YouGov pokazalo je da je 32 odsto ljudi u Britaniji ponosno na kolonijalnu prošlost nacije.
Ova ružičasta slika kolonijalizma dramatično odstupa od istorijskih zapisa. Prema istraživanju ekonomskog istoričara Roberta C. Alena, ekstremno siromaštvo u Indiji poraslo je tokom britanske vladavine, sa 23 odsto 1810. na više od 50 odsto sredinom 20. veka. Plate su potonule tokom britanskog kolonijalnog perioda, dostigavši najniži nivo u 19. veku, a glad je postala češća i smrtonosnija. Za građane Indije, kolonijalizam je bio ljudska tragedija uporediva sa nekoliko događaja u istoriji.
Stručnjaci se slažu da je period između 1880. i 1920. godine – što je vrhunac britanske imperijalne moći – bio posebno razoran za Indiju. Sveobuhvatni popisi stanovništva koje su sprovele kolonijalne vlasti, počevši od 1880-ih, otkrile su da je stopa smrtnosti značajno porasla tokom ovog perioda, sa 37,2 smrtnih slučajeva na 1.000 ljudi 1880-ih na 44,2 u 1910-im. Očekivano trajanje života je smanjeno sa 26,7 godina na 21,9 godina.
U nedavnom članku za časopis World Development, koristili smo podatke popisa da procenimo broj ljudi koji su umrli kao rezultat britanske imperijalističke politike tokom ove četiri brutalne decenije. Neki podaci o stopi mortaliteta u Indiji postoje tek od 1880-ih. Ako ovo uzmemo kao osnovu za "normalnu" smrtnost, dolazimo do brojke od približno 50 miliona dodatnih smrtnih slučajeva koji su se dogodili tokom perioda britanskog kolonijalizma od 1891. do 1920. godine.
Uništavanje proizvodnje
Pedeset miliona smrtnih slučajeva je ogromna cifra, ali druge procene sugerišu da bi mogla biti mnogo veća. Podaci o platama pokazuju da je do 1880. životni standard u kolonijalnoj Indiji već počeo dramatično da opada. Alen i drugi autori tvrde da je pre kolonijalizma životni standard Indijanaca možda bio sličan delovima Zapadne Evrope u razvoju. Ne znamo pouzdano kolika je bila stopa mortaliteta u Indiji pre kolonijalne ere, ali ako pretpostavimo da je bila slična onoj u Engleskoj u 16. i 17. veku (27,18 umrlih na 1.000 stanovnika), dolazimo do zaključka da u Indiji je u periodu od 1881. do 1920. godine došlo do dodatnih 165 miliona smrti.
Iako je ovo pretpostavka, jasno je da je oko 100 miliona ljudi umrlo prerano na vrhuncu britanskog kolonijalizma. To je jedna od najvećih stopa smrtnosti u istoriji uzrokovana politikom. To je više od ukupnog broja umrlih tokom gladi Sovjetskog Saveza, maoističke Kine, Severne Koreje, Kambodže pod Pol Potom i Etiopije pod Mengistuom.
Kako je britanska vladavina izazvala tako veliki gubitak života? Za to je postojalo nekoliko mehanizama. Prvo, Britanci su efektivno uništili indijski proizvodni sektor. Indija je pre kolonizacije bila jedan od najvećih svetskih industrijskih proizvođača, izvozeći kvalitetan tekstil u sve delove sveta. Odeća napravljena u Engleskoj jednostavno nije mogla da joj parira. Međutim, ovo je počelo da se menja kada je Britanska istočnoindijska kompanija preuzela kontrolu nad Bengalom 1757. godine. Kao što je istoričarka Madušri Makuđi tvrdila, kolonijalni režim je praktično eliminisao indijske carine, dozvoljavajući britanskoj robi da preplavi domaće tržište i stvarajući sistem prekomernih poreza i unutrašnjih dažbina koji su sprečavali Indijance da prodaju odeću u svojoj zemlji, a kamoli da je izvoze.
Ovaj neravnopravni trgovinski režim slomio je indijske proizvođače i efektivno deindustrijalizovao zemlju. Kao što je šef Udruženja Istočne Indije i Kine rekao u engleskom parlamentu 1840. godine: „Ova kompanija je uspela da Indiju pretvori iz zemlje proizvodnje u zemlju koja izvozi sirovine. Engleski proizvođači stekli su ogromnu prednost, dok je Indija svedena na siromaštvo, a njeni ljudi izloženi gladi i bolesti.
Namerno izgladnjivanje Indijaca
Da stvar bude još gora, britanski kolonizatori su uspostavili sistem legalne pljačke, poznat kao „usisavanje bogatstva“. Britanci su nametnuli poreze indijskim građanima i potom od tih sredstava kupovali indijske proizvode – indigo, pamuk, žitarice i opijum, čime su tu robu dobili praktično besplatno. Ove proizvode su zatim ili konzumirali Britanci ili su ih ponovo izvozili, a prihod je uzimala Britanija i koristila za finansiranje i industrijalizaciju sopstvene zemlje i njenih naseljeničkih kolonija, SAD, Kanade i Australije.
Ovaj sistem je lišio Indiju robe vredne trilion dolara u današnjem novcu. Britanci su bili nemilosrdni u tome, prisiljavajući Indiju da izvozi hranu čak i kada su suše i poplave pretile da ostave lokalno stanovništvo bez hrane. Istoričari su utvrdili da su desetine miliona Indijanaca umrle od nedostatka hrane tokom nekoliko gladi izazvanih politikama u kasnom 19. veku, pošto su njihovi izvori hrane izvezeni u Britaniju i njene kolonije doseljenika, piše Al Jazeera.
Kolonijalne vlasti su bile potpuno svesne posledica svoje politike. Gledali su kako milioni gladuju, ali nisu učinili ništa da to promene. Nastavili su svesno da ostavljaju ljude bez resursa koji su im potrebni za preživljavanje. Istoričar Majk Dejvis tvrdi da je britanska imperijalistička politika "često bila moralni ekvivalent bombi bačenoj sa 5.000 metara".
Pojedina istraživanje pokazuje da je britanska eksploatatorska politika bila povezana sa približno 100 miliona smrtnih slučajeva u periodu od 1881. do 1920. Ovo predstavlja snažan razlog za reparacije. Nakon Drugog svetskog rata, Nemačka je potpisala sporazume o reparacijama kako bi nadoknadila štetu žrtvama Holokausta i nedavno se složila da plati reparacije Namibiji za kolonijalne zločine počinjene tokom ranih 1900-ih. Na vrhuncu aparthejda, Južna Afrika je platila reparacije ljudima koje je terorisala vlada bele manjine.
(MONDO)
