Rebeka Kofler kaže kako je često kao kao bivšu službenicu Odbrambene obaveštajne agencije specijalizovanu za Rusiju, pitaju zašto Sjedinjene Države jednostavno ne uklone Vladimira Putina. Ona je u autorskom tekstu za Njujork Post objasnila zbog čega to nije tako lako i zbog čega CIA nikada neće narediti njegovo ubistvo.

"Ruski predsednik je očigledno loš tip. Do sada, u svom varvarskom desetomesečnom ratu protiv Ukrajine, Putinove snage su bombardovale porodilišta, mučile civile i otimale njihovu decu, silom ih otpremajući u Rusiju. Njegove rakete su pogodile vitalnu infrastrukturu, ostavljajući Ukrajince bez struje ili vode za piće usred niskih zimskih temperatura. Njegova ilegalna invazija je takođe dovela do globalne energetske krize i pogoršala naglo rastuću inflaciju širom Zapada. Američki lideri nervozno posmatraju sukob, zabrinuti da bi mogao da preraste u Treći svetski rat", piše Kofler.

Prema njenim rečima mnogima se uklanjanje Putina čini kao lako rešenje. Ali, ističe ona, dok Sjedinjene Države drže doktrinu — iako tajnu — koja dozvoljava, u izuzetnim slučajevima, ciljana ubistva stranaca, Vašington gotovo sigurno neće narediti atentat na ruskog predsednika.

"A" lista za ubistvo

"Prvo, Ustav SAD zabranjuje upotrebu smrtonosne sile izvan zona oružanih sukoba osim ako se ne koristi protiv pojedinca koji predstavlja konkretnu, neposrednu pretnju da načine ozbiljnu štetu Sjedinjenim Državama i koji učestvuje u neprijateljstvima protiv domovine — i to samo kao poslednje sredstvo. Putin ne ispunjava ovaj uslov. Tačno je da je Centralna obaveštajna agencija u prošlosti ciljala strane lidere. Nakon terorističkih napada 11. septembra, na primer, CIA je održavala strogo tajni antiteroristički program ubistava protiv visoko “ciljeva” kao što su komandanti Al Kaide. Ovu tajnu misiju, koju je ozvolio bivši predsednik Džordž V. Buš, izvele su privatne paravojne firme koje zapošljavaju bivše operativce specijalnih snaga. Od 1945. do otprilike 1970-ih, CIA je vodila tajne operacije protiv stranih lidera koji su se smatrali pretnjom za SAD. Među metama su bili kubanski lider Fidel Kastro, prvi premijer Konga, Patris Lumumba, dominikanski diktator Rafael Truhiljo, predsednik Indonezije Sukarno i predsednik Južnog Vijetnama Ngo Din Dijem. Korišćeni su smrtonosni virusi, eksplozivne cigare i druge taktike koje viđamo u špijunskim trilerima", piše Kofler.

Oko 1954. godine, nastavlja ona, CIA je imala 58 imena na svojoj “A“ listi za ubistvo, kao deo svog tajnog programa od 2,7 miliona dolara pod kodnim nazivom PBSUCCESS, koji je imao za cilj svrgavanje gvatemalskog predsednika Jakoboa Arbenca.

"Ali, nakon izvršne naredbe predsednika Džeralda Forda iz 1976. godine koja je zabranila politička ubistva od strane zaposlenih u američkoj vladi, agencija se uglavnom izvukla iz ovog prljavog posla. Godinu dana ranije, izveštaj od 89 stranica pod naslovom „Sažetak činjenica – Istraga o umešanosti CIA u planove za ubistvo stranih lidera“ uklonjen je iz Nacionalnog arhiva", navela je ona.

"Ljudi u crnom"

Drugo, piše Kofler, čak i da je CIA dobila ovlašćenje za takvu operaciju, bilo bi je izuzetno teško izvršiti.

"Putin i članovi njegovog najužeg okruženja su pod stalnom zaštitom Federalne službe bezbednosti. Samog Putina štite specijalci iz Službe bezbednosti predsednika, ili “Ljudi u crnom“. Nacionalna garda - ili Rosgvardija - odgovorna je za opstanak čitavog Putinovog režima. Rosgvardiju, poseban ogranak koji se sastoji od elitnih vojnika koji su decenijama deo službe u oblasti bezbednosti i kontraobaveštajnih službi, predvodi Viktor Zolotov, Putinov bliski saveznik i kolega bivši KGB operativac. Početkom 1990-ih, Zolotov je služio kao telohranitelj Anatolija Sobčaka, tadašnjeg gradonačelnika Sankt Peterburga, predsednika Borisa Jeljcina i, naravno, samog Putina, koji je tada bio Sobčakov zamenik. I malo je verovatno da bi se neko, van njegovog veoma malog užeg kruga, mogao približiti Putinu. Treće, kao operativac sa decenijama rada u KGB-u — jednoj od najbrutalnijih svetskih obaveštajnih službi — Putin je veoma spreman za pokušaj ubistva i verovatno je smislio razne planove za vanredne situacije kako bi obezbedio svoj opstanak", piše ona.

U okviru jedne hipotetičke vežbe u aprilu, njoj i njenom stručnom saradniku, vojnom i obaveštajnom psihijatru, postavljeno je pitanje — „Ako se američke specijalne snage približavaju Putinu, da li bi se on ubio ili predao?

Putin ima nekoliko razrađenih planova

"Ni jedno ni drugo, odgovorili smo oboje. Kolega i ja smo procenili da će Putin pre pokušati da pobegne, nego da izvrši samoubistvo ili kapitulira. Špijunski majstor je verovatno razvio više scenarija za svoj bekstvo, i ako plan A ne uspe, on bi izvršio plan B, a zatim plan C. Na osnovu njegovog psihološkog profila, Putin će verovatno uzvratiti, umesto da odustane. Njegovo preterano samopouzdanje i arogancija ga predisponiraju da veruje da može da nadmudri svakoga. Da mu je život bio u opasnosti, verovatno bi mogao da dođe do rešenja o kome se niko ranije nije setio, na licu mesta. Kao neko ko je gotovo sigurno sam autorizovao nekoliko atentata, kako bi eliminisao svoje kritičare i političke protivnike, Putin uvek razmišlja unapred. Kako je jednom rekao: 'Ako želiš da pobediš, onda moraš da se boriš do kraja u svakoj borbi, kao da je to poslednja i odlučujuća bitka. Morate pretpostaviti da nema povlačenja'”, napisala je ona.

(MONDO)