Saradnici Vladimira Putina uveliko pripremaju nekoliko vrsta scenarija za događaj koji bi označio prekretncu u Rusiji.
Abas Galjamov, komentator sa dobrim vezama koji je ranije radio kao pisac govora za Putina, kaže da mu je njegov izvor u predsedničkoj administraciji rekao da tamošnji zvaničnici prave planove za evakuaciju lidera Kremlja u slučaju poraza u Ukrajini i revolucij u Rusiji.
Projekat, neformalno poznat kao „Nojeva barka“, označava nastojanje zvaničnika bliskih Putinu da pokušavaju da nađu zemlju koja bi mogla da primi njega i njegove saradnike. Prvo su mislili na Kinu, kaže Galjamov izvor, ali su potom odustakli od ta destinacija s obzirom na kineski stav posebno prema gubitnicima.
“Putinovo okruženje ne isključuje da će izgubiti i rat i vlast i da će morati hitno negde da se evakuiše. U početku je Kina, koju je predložio, kako kažu, Kovalčuk, smatrana glavnom destinacijom, ali su se potencijalni emigranti brzo razočarali u izglede za saradnju sa njim. Kinezi su previše samosvesni i previše prezrivi prema drugima – posebno gubitnicima. Sada razmatra Latinska Amerika – Argentina i Venecuela. Ne znam detalje o prvom, ali što se tiče Venecuele u to je uključen Sečin. Sa Madurom ima dobar lični odnos i na njega je sada prebačeno vođenje projekta eventualne evakuacije”, kaže Galjamov, a prenosi Publizist.
Sada razmatraju Argentinu i Venecuelu. Igor Sečin je uključen u analizu Venecuele.
“Ima američko državljanstvo i dobre veze. Diplomirao je na Univerzitetu Hejvord u Kaliforniji, radio u strukturama Britiš Petroleuma, uključujući i visoku poziciju direktora korporativnih poslova”, pojasnio je Galjamov.
Nažalost, kaže Galjamov, njegov izvor ne zna nikakve druge detalje.
"Ali ono što je rekao jasno pokazuje da kada oni u Kremlju kažu da ‘sve ide po planu’, važno je razjasniti koji plan imaju na umu s obzirom da izgleda imaju više od jednog", zaključio je on.
Gde Putin može da se sakrije?
Podsećanja radi Politco je jednom prilikom analizirao, pomalo i satirično, gde bi to Putin mogao da se skloni u slučaju gubitka rata. Evo šta ovaj ugledni list navodi kao moguće ZA i PROTIV argumente odlaska u pojedine države.
KINA
ZA: Putin je nazvao Si Đinpinga svojim “bliskim“ drugarom; kineski predsednik je navodno opisao svog ruskog kolegu kao svog “najboljeg i najvećeg prijatelja“. Dvojica autokrata su toliko bliski da su se čak okupili na zabavi gde je služen sladoled kako bi proslavili Sijev 66. rođendan. A s obzirom da je Si nedavno obezbedio svoj treći mandat na mestu kineskog lidera — i u suštini zacementirao svoje predsedništvo doživotno — malo je verovatno da će Putin morati da ima posla sa bilo kim osim sa njim.
PROTIV: Kinesko-ruski odnosi su opisani kao više strateški nego kao suštinski, a Peking možda neće želeti da rizikuje robnu razmenu sa Zapadom tako što će pružiti utočište bivšem lideru optuženom za ratne zločine.
SIRIJA
ZA: Sirijski predsednik Bašar el Asad je tražio Putinovu pomoć da brutalno uguši ustanak koji je počeo 2015. Tako da šta je jedno malo izgnanstvo za ova dva dugogodišnja prijatelja? U stvari, na internetu se šuška da se Putin sprema da preseli svoj najuži krug u Alep ako izgubi rat.
PROTIV: Putin bi verovatno morao da pređe turski — a samim tim i NATO — vazdušni prostor da bi stigao do Sirije, pa bi samim tim bio donekle “izložen”. Što je još važnije, bez ruske podrške i Vagnerovih plaćenika koji bi pomogli u podržavanju Asada, Sirija možda neće dugo biti bezbedna za Putina. Osim toga, to nije baš „mesto koje želi istrošenog diktatora“, po rečima nemačkog stručnjaka za međunarodno pravo Gerda Hankela, koji je nedavno objavio knjigu u kojoj se razmatra kako da se Putinu sudi. On je dodao da Sirija liči na „veće zatvore sa životnim standardom koji nije impresivan, čak ni za finansijsku elitu“.
SEVERNA KOREJA
ZA: Severna Koreja, još jedan ruski dobavljač oružja, ima mladog “vrhovnog vođu“ koji ne pokazuje znake da će uskoro izgubiti vlast. Dok veliki deo nacije živi u siromaštvu, Kim Džong Un i njegova porodica imaju raskošan životni stil (super-jahte i slično) koji bi Putin verovatno mogao da podeli sa njima. Iako Pjongjang i nije baš popularno skrovište, mogla bi se naći unosna filmska karijera. Putinu bi mogao da sledi put Džejmsa Džozefa Dresnoka — američkog vojnika koji je prebegao u Severnu Koreju 1962, pre nego što je počeo da glumi u brojnim propagandnim filmovima, uključujući i neke koje je navodno režirao lično tadašnji vrhovni vođa Kim Džong-il. Putin bi mogao da stavi brkove i igra Staljina u ratnom filmu.
PROTIV: Pjongjang je čudniji od samog Holivuda — stroga pravila koja regulišu svakodnevni život znače da država kontroliše sve, od odeće koju ljudi nose do njihove frizure i upotrebe slenga. Osim toga, uvek postoji rizik da Kim Džong-unovo zveckanje nuklearnom sabljom završi u suzama.
(МОNDO)
