Volodimir Zelenski nije dobio od SAD sve što je tražio. Vašington tvrdi da ima dobre razloge zbog čega je odbio ukrajinskog predsednika.
Trijumfalna poseta Voladimira Zelenskog Vašingtonu završena je obećanjima o novoj američkoj pomoći vrednoj milijarde dolara. S druge strane, ukrajinski predsednik nije dobio ono što je tražio, nije dobio američke tenkove, borbene avione i precizne projektile dugog dometa, piše Njujork tajms.
SAD, tvrdi američki list, uporno govore da je reč o oružju koje neće slati Ukrajini, koja se bori protiv ruske invazije, ali su tokom deset meseci rata granice američke podrške Kijevu proširene u korist Ukrajine, što je razlog zbog kojeg Zelenski veruje da od Vašingtona može dobiti više. Zelenski je u sredu završio desetočasovnu posetu Vašingtonu sa oružjem i opremom vrednim skoro dve milijarde dolara, kao i dobrom voljom Kongresa da obezbedi još skoro 50 milijardi dolara pomoći Ukrajini sledeće godine. Iako Zelenski nije dobio sve na svojoj listi želja, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da su SAD rešene da Ukrajini daju ono što joj je potrebno, ali je odbio da iznese detalje, prenosi Al Jazeera.
Strategija pritiska na saveznike
“Svaki predsednik ili komandant u istim okolnostima želeo bi da dobije što više i što je pre moguće. Odlučni smo da ispunimo svoj deo i da pomognemo“, rekao je Kirbi.
Poseta Zelenskog Vašingtonu, ocenjuje Njujork tajms, bila je nova demonstracija njegove strategije pritiska na saveznike. Kombinovao je duboku zahvalnost za pomoć koju su SAD poslale, sa rastućom potražnjom za još oružja, znajući da neće dobiti sve što želi, ali verujući da kombinacija kontinuiranih poziva i razvoja događaja na bojnom polju može naterati Vašington da promeni svoj stav i snabdevanje Ukrajina sa dodatnim sistemima bez rizikovanja opasnije eskalacije odnosa sa Rusijom.
Ukrajinski zvaničnici mesecima šalju vapaje za oružjem, a Mihajlo Podoljak, savetnik Zelenskog, nedavno je čak objavio “listu božićnih želja“. Američki predsednik Džo Bajden ipusnio je jednu - bateriju PVO sistema Patriot, ali ne i ostale četiri, koja uključuju tenkove i rakete dugog dometa. Prihvatanje rizika od strane Bajdenove administracije povećalo se kako je rat odmicao. Neki sistemi naoružanja, koji su bili pod stolom na početku rata, kao što su raketni sistemi HIMARS i Patriot, u međuvremenu su ili odobreni ili su već na bojnom polju.
Tri kategorije oružja koje se ne isporučuje
Ali neki američki zvaničnici tvrde da se priroda rata promenila, a ne nivo rizika koji Bela kuća toleriše. Ukrajina je imala veću potrebu za sistemom HIMARS nakon što se rat pretvorio u artiljerijski duel. Bajdenova administracija odlučila je da pošalje bateriju Patriot kada je Rusija počela kontinuirani napad na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu kako je nastupila zima. SAD su to učinile tek kada je postalo izvesno da sofisticiranije oružje zaista može da napravi razliku na bojnom polju.
Američka administracija tvrdi da se oružje koje, prema sadašnjim standardima, ne može poslati u Ukrajinu, deli u tri kategorije.
- Prvu kategoriju čini oružje kao što su ATACMS dalekometni projektili, sa dometom od 305 kilometara. SAD strahuju da bi Kijev, ako stvari krenu loše po Ukrajinu, mogao da upotrebi te rakete da napadne Rusiju, što bi verovatno primoralo Vladimira Putina da proširi rat.
- Druga kategorija uključuje naoružanje poput naoružanih dronova MK-1C Gray Eagle i MQ-9 Reaper, pomoću kojih bi Ukrajina mogla da napadne širi spektar ciljeva. Zvaničnici Pentagona izrazili su zabrinutost da bi Rusija mogla doći do njih i upotrebiti njihovu naprednu tehnologiju ako te bespilotne letelice budu oborene ili srušene.
- U trećoj kategoriji su borbeni tenkovi Abrams i avioni F-16. Ovo su neka najnaprednijih oružja u američkom arsenalu. Vašington smatra da Ukrajina već ima dovoljno tenkova i aviona drugih zemalja. Ali i pored toga, oni zahtevaju složenije održavanje, uglavnom od strane kompanija sa kojima postoji potpisan ugovor, a koje možda ne bi mogle da rade u bezbednom okruženju u Ukrajini.
(MONDO)