Kako se bliži kraj 2022. godine sumiraju se rezultati, što ne ide u prilog grandioznim planovima Vladimira Putina o osvajanju Ukrjajine koji nisu ispunjeni.
Planovi ruskog predsednika Vladimira Putina za 2022. naizgled nisu išli onako kako je očekivao, a godina je završena sa još više neuspeha za lidera. Jedan primer je samit Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti krajem novembra, koji je okupio šest bivših sovjetskih zemalja. Jermenija je bila domaćin sastanka, a premijer te zemlje, Nikol Pašinjan, otvoreno je kritikovao ODKB, kao i odbio da potpiše deklaraciju samita.
Različiti mediji su takođe primetili da se činilo da se Pašinjan udaljio od Putina tokom grupne fotografije lidera ODKB. Ovaj potencijalni razdor sa saveznikom dolazi pošto je sve više ljudi u Rusiji navodno dovodi u pitanje rat u Ukrajini.
Kada je Putin pokrenuo invaziju krajem februara, mnogi analitičari su očekivali da će njegove snage obezbediti brzu pobedu nad odbranom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Međutim, uz pomoć zapadnih zaliha, Ukrajina je iznenadila Rusiju svojom vojskom i Putinu nanela višestruke poraze na bojnom polju.
Kako se godina bližila kraju, Putin je dao još jedan potencijalni znak koliko loše ide rat za Rusiju kada je otkazao svoju godišnju konferenciju za štampu na kraju godine. Otkazivanje događaja — prvi put da ga je Putin otkazao u poslednjih 10 godina — dovelo je do spekulacija da lider ne želi da bude suočen sa pitanjima novinara o Ukrajini. U petak je Vašington post objavio poduži članak u razdor sa kojim se Putin suočava u Rusiji.
U priči se navodi da Putin "izgleda izolovaniji nego ikad“ jer su mnogi članovi ruske elite nezadovoljni pravcem rata. Kaže se da se elita podelila između onih koji podržavaju eskalaciju protiv Ukrajine i onih koji više vole da Putin okonča napad.
Britanski Post takođe navodi da u Rusiji raste osećanje da je rat u Ukrajini vratio zemlju unazad u smislu finansijskih partnerstava. List navodi da je Mihail Zadornov, predsednik jedne od najvećih ruskih banaka, razgovarao sa moskovskim RBK Dailim prošle nedelje i rekao da su "međusobne ekonomske veze“ na Zapadu koje su se gradile još od sovjetske ere sada uništene decenijama koje dolaze“.
Dok Putin i dalje uživa podršku Belorusije i Irana, drugi lideri koji su tradicionalno partneri sa Rusijom izražavaju svoje nezadovoljstvo ratom. Ranije ovog meseca, indijski premijer Narendra Modi napisao je članak za ruski list Komersant u kojem je pozvao na prekid ratova. Iako Modi nije imenovao Putina ili Rusiju u priči, on je posebno kritikovao borbu za "teritorije ili resurse“.
Kineski lider Si Đinping takođe je u septembru izjavio da ima "pitanja i zabrinutosti“ u vezi sa ratom. Tokom virtuelnog sastanka sa Putinom u petak, Si je rekao da bi Kina i Rusija trebalo da "ojačaju stratešku koordinaciju“, ali naglašeno nije pomenuo Ukrajinu.
"Kina se neće pokazati. Neće učiniti mnogo da pomognu Rusiji sankcijama ili vojnom robom“, rekao je Majkl Kimidž, profesor istorije na Katoličkom univerzitetu u Americi i bivši član sekretarovog sekretara za planiranje politike osoblje Stejt departmenta, rekao je za Nevsvik.
(MONDO)
