Možda da se sve to nije desilo tog 31. decembra mi danas ne bismo imali rat u Ukrajini.
Novogodišnja noć je iza nas. Na programu skoro svih televizijskih stanica bio je zabavno filmski program. Ništa dramatično. Ništa presudno i od državnog i životnog značaja. Ali jedan 31. decembar je u Rusiji bio baš to – preloman, za mnoge se činio i dramatičan.
Bio je to 31. decembar 1999. godine. Tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin saopštio je u novogodišnjoj noći da se povlači sa vlasti. Predsednička ovlašćenja preneo je na tadašnjeg premijera Vladimira Vladimiroviča Putina. Predsednički izbori će se održati tri meseca kasnije.
“Nestao je pritisak. Problemi pritiskaju, odluke se moraju donositi, hiljade papira stalno na potpisivanje. Paklen posao. Ali tereta više nema. Sada je taj teret na Putinu. Dao sam mu šest meseci fore da kad bude izabran može da koristi iskustvo koje je stekao kao vd predsednika države. Njegov rejting je skočio sa 2 na 50 posto. Sve zbog njegovog rada. Odluku koju sam doneo nije bilo lako doneti. Ali sam se posle toga osećao bolje. Kada sam mu predložio da prenesem vlast na njega nije odmah pristao. Izabrao sam ga među 20 kandidata u roku od četiri meseca”, rekao je Jeljcin tokom večeri kada su se očekivali rezultati predsedničkih izbora.
"Prvo sam odbio Jeljcina"
I sam Vladimir Putin je potvrdio u intervjuu koji je radio američki reditelj Oliver Stoun da nije odmah pristao na Jeljcinovu ponudu. “Ne znam zašto je Jeljcin itabrao mene. Kada mi je jeljcin prvi put izneo ponudu, ja sam je odbio. Pozvao me je u kabinet i rekao da želi da budem premijer i da se kasnije kandidujem za predsenika. Rekao sam mu da je to velika odgovornost i da bih u tom slučaju morao da promenim svoj život. A nisam bio uveren da to želim da uradim”, rekao je Putin.
Istakao je da nije isto biti državni činovnik i voditi zemlju. “Kada ste državni činovnik, čak i na visokoj poziciji, možete da živitie skoro sasvim običan život. Ne preuzimaš odgovornost za milione ljudi. Takođe, nisam znao kakvi su Jeljcinovi krajnji planovi u vezi sa mnom. Nisam znao koliko ću tamo biti. Scakog trenutka predsednik je mogao da mi kaže – otpušten si. A ja sam razmišljao samo o jednoj stvari – gde da sakrijem decu. Zamislite sebe, otpuste vas i nemate ništa. Kako da prehranite i osigurate svoju porodicu. Tada sam odlučio da ako je to moja sudbina onda idem do kraja. Nisam znao da ću sto posto biti izabran za predsednika Rusije”, rekao je Putin.
Formalno Putinov izborni štab je vodio Dmitrij Medvedev koji je tada bio malo poznat. Reditelj Vitalij Manski bio je svedok ključnih trenutaka pri dolasku Putina na vlast. Njegova uloga je počela onda kada je snimao film koji je trebalo da posluži u svrhe Putinove izborne kampanje. Putin je je već kao vd predsednika države jasno definisao ono zbog čega će ga neki obožavati a drugi proklinjati.
“Naš glavni cilj je ubediti ljude da veruju u sve što kažemo. Da je naša pozicija iskrena, vođena samo i isključivo u skladu sa nacionalnim interesima. Samo to. To je ključ uspeha. Ako ljudti u to poveruju... to je najvažnije", rekao je tada Putin.
Manski kaže kako je Putinova izborna kampanja je bila u punom jeku. "Osnovni elemenat kampanje bio je oslanjanje na vojsku i pretnje po sigurnost Rusije. Stoga Putin, provodi Dan branilaca domovine u Volgogradu u razgovoru sa veteranima Staljingradske bitke. A onda se pred kamerama svih TV stanica okreće herojima novog pobedonosnog rata u Čečeniji. U toku dva i po meseca nepostojeće kampanje Putin je uspeo da poseti gotovo sve regionalne države", rekao je Manski.
Pobeda i prvom krugu
Putin se nije bavio TV spotovima i TV debatama. Drugi su debatovali naglašavajući izbor Putina. Očigledno je to bio jedan od glavnih trikova izborne kampanje. "Početak Putinove izborne kampanje počeo je mnogo pre nego što je postavljen za vd predsednika države. Zna se i tačan datum, sat pa čak i minut. Bilo je to 8. septembra 1999. u 23:59 kada je u uspavanom predgrađu Moskve napunjena vrećama eksploziva stambena zgrada zajedno sa stanarima dignuta u vazduh. Pet dana kasnije još jedna kuća je eksplodirala. A onda su se eksplozije proširile na celu zemlju. Putin je postavljen za premijera 22 dana pre prve eksplozije. Postao je šesti premijer Jeljcinove vlade, tako da je njegov rejting bio ravan nuli. Eksplozije su izgleda doprinele njegovom rejtingu koji je tokom narednih 7 meseci skočio na 50 posto. Do kraja dana Putin je prihvatio našu ponudu da odemo do prvog bloka stanova dignutih u vazduh. Samo da bude jasno, ni onda ni sad nisam mogao verovati da je Putin lično bio umešan u eksplozije u tom bloku stanova. Ali je činjenica da je slučajno postao poznat jedan pokušaj tajne službe da podmetne slične vreće sa eksplozivom u podrumu bloka stanova u Rjazanu. Ovaj događaj omogućio je da se postave ozbiljna pitanja vlastima", rekao je Manski.
- Ne mogu da shvatim ovako nešto. To je neljudska surovost da vi dignete u vazduh zgradu u kojoj su ljudi. Tome se možemo odupreti samo silom inače nećemo sačuvati našu državu i zaštititi naše ljude, rekao je tada Putin.
Podsećanja radi, prvi put za šefa države Putin je izabran 7. maja 2000. godine pobedom u prvom krugu.
(MONDO)
