Od kako je počeo rat u Ukrajini obaveštajci su promenili način na koji rade svoj posao.
Ruska invazija na Ukrajinu prošlog februara bila je prekretnica za svet obaveštajnih službi. U nedeljama pre početka borbi, Vašington je objavio niz izuzetno detaljnih uvida u ono što je trebalo da dođe, od kretanja ruskih snaga do operacija "lažne zastave“ koje bi Kremlj mogao da izvede da opravda invaziju, prenosi Jutarnji list.
Ova strategija otkrivanja informacija bila je nešto novo – špijunske agencije obično čuvaju tajne obaveštajne podatke i znanje, a ne otkrivaju ih. Međutim, ova strategija se pokazala veoma efikasnom. Govoreći istinu pre nego što su ruske laži zavladale, Sjedinjene Države su uspele da okupe saveznike i brzo koordiniraju sankcije bez presedana. Otkrivena saznanja obaveštajnih službi stavila su ruskog predsednika Vladimira Putina na poslednje noge sa pitanjem ko ili šta su američke agencije toliko duboko prodrle u njegovu vladu, što je istovremeno otežavalo pojedinim zemljama da se "sakriju” iza Putinovih laži i stanu na stranu.
Ali strategija obelodanjivanja bila je samo početak. Rat u Ukrajini označio je početak nove ere razmene obaveštajnih podataka između Ukrajine, Sjedinjenih Država i drugih saveznika i partnera, što je u velikoj meri pomoglo u borbi protiv lažnih ruskih narativa, odbrani digitalnih sistema od sajber napada i olakšalo ukrajinskim snagama da preciznije angažovati ruske ciljeve na bojnom polju. Ovo je iznelo na videlo svu dubinu nove realnosti – obaveštajni podaci više nisu privilegija samo vladinih špijunskih agencija.
Tokom protekle godine, obični građani i grupe civila su pratili šta Rusija planira i radi na načine koji su bili nezamislivi u ranijim sukobima, navodi Forin afers u svojoj analizi. Novinari su izveštavali o razvoju događaja na bojnom polju koristeći komercijalne satelitske snimke, a bivši vladini i vojni zvaničnici pratili su svakodnevne događaje na terenu i tvitovali dubinske analize o tome kuda se sukob vodi.
Više podataka, više pretnji
Tim studenata volontera Univerziteta Stenford, predvođen bivšim pripadnikom američke vojske i analitičarem obaveštajnih podataka otvorenih za javnost, tzv. podataka otvorenog koda, Alison Pucioni, izveštava Ujedinjene nacije o ruskom kršenju ljudskih prava u Ukrajini, otkrivajući i verifikujući događaje koristeći komercijalne satelitske termalne i električno-optičke slike, TikTok video snimke, alate za geolokaciju i još mnogo toga. U Institutu za proučavanje rata (ISV), glavnom resursu za vojne stručnjake i analitičare, istraživači su čak napravili interaktivnu mapu sukoba zasnovanu u potpunosti na neklasifikovanim ili otvorenim obaveštajnim podacima.
Tehnološki napredak je bio ključ za ovu evoluciju. Internet, društveni mediji, sateliti, automatska analitika i druga otkrića omogućili su civilima da prikupljaju, analiziraju i šire obaveštajne podatke. Međutim, iako su nove tehnologije pomogle da se otkriju ruske vojne aktivnosti, efekti toga su daleko od nedvosmisleno pozitivnih. Za 18 agencija koje čine američku obaveštajnu zajednicu, nove tehnologije stvaraju više pretnji mnogo bržim tempom, dramatično povećavajući količinu podataka koje analitičari moraju da obrađuju.
Istovremeno, zahvaljujući ovim tehnologijama, kompanije i pojedinci iznenada imaju novootkrivenu potrebu za obaveštajnim podacima kako bi ova privatna lica mogla da pomognu u zaštiti interesa zemlje. Takođe, tehnologija omogućava nove obaveštajne sposobnosti organizacijama i pojedincima van američke vlade, kao i niza drugih zemalja.
Ove promene se odvijaju i razvijaju godinama, a vođe obaveštajnih službi moraju naporno da rade kako bi im se prilagodili. Ali predviđanje budućih događaja u novoj tehnološkoj eri zahteva više od toga. Vašington mora da 'prigrli' ove velike promene kako bi razumeo i iskoristio prednosti novih tehnologija. On mora da zauzme posebno ozbiljan i pažljiv pristup stvaranju nove agencije posvećene otvorenoj obaveštajnoj službi, u suprotnom će američka obaveštajna zajednica krenuti dalje, ostavljajući Amerikance podložnijim katastrofalnim iznenađenjima.
Stari dobri svet
Kada je 1947. osnovana američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), svet je bio veoma nesigurno mesto. Saveznici su pobedili u Drugom svetskom ratu, ali su sovjetske trupe već pretile Evropi. Represivni režimi su bili u usponu, demokratije su bile umorne i slabe, a međunarodni sistem se delio na slobodnu i neliberalnu sferu. Kao rezultat ove rastuće neizvesnosti i opšte anksioznosti, Sjedinjene Države su bile u poziciji da budu, kako navodi Forin afers, pozvane da vode novi globalni poredak. Kreatori američke politike shvatili su da su im potrebne nove sposobnosti za ovu ulogu, uključujući bolje i efikasnije obaveštajne službe. Smatralo se da će centralizacija obaveštajnih službi u novoj agenciji pružiti pravovremeni uvid u budući razvoj događaja kako bi se sprečio novi Perl Harbor i pobedio u 'hladnom ratu'.
Na mnogo načina, sadašnja sadašnjost izgleda uznemirujuće slično onim ranim posleratnim godinama. Vratio se svet u kome je "čovek čoveku vuk”, svet "jakih” država koje grubom silom dobiju ono što žele. Autoritarni lider u Moskvi napada svoje susede i ponovo preti celoj Evropi, a demokratije ponovo izgledaju krhko. SAD i njeni saveznici našli su se usred novog nadmetanja velikih sila - ovog puta u klinču sa Kinom, zemljom čiji uspon iz dana u dan izgleda sve manje mirno s obzirom na njeno gušenje sloboda u Hong Kongu, ratoborna retorika o ponovnom preuzimanju Tajvana i provokativne vojne vežbe u blizini ostrva.
Čak se i marksizam-lenjinizam vraća. Na 20. kineskom partijskom kongresu, predsednik Si Đinping je jasno stavio do znanja partijskim zvaničnicima da su ideologija i lična lojalnost važniji od nastavka ekonomske liberalizacije. U slučaju da neko nije shvatio poruku, Sijev prethodnik koji je bio okrenut ekonomskim reformama, Hu Đintao , podignut je sa stolice i ispraćen iz sale pred novinarima.
Međutim, cela ova perspektiva može zamagliti pogled na trenutno stanje stvari. Naime, zahvaljujući tehnološkim inovacijama, izazovi današnjice su veoma različiti od onih iz posleratnog doba. Nove tehnologije transformišu planetu na neviđene načine i brzinom bez presedana. Uzete zajedno, ove inovacije čine svet daleko povezanijim i menjaju determinante geopolitičke prednosti na fundamentalnom nivou. Nove tehnologije i podaci su sve više glavni izvori nacionalne moći, i oni su nematerijalni, teže se identifikuju, razumeju i tumače i često ih kreiraju i kontrolišu kompanije, a ne vlade. Za CIA i druge obaveštajne agencije, razumevanje geopolitičkih opasnosti i dinamike 21. veka verovatno će biti mnogo teže nego što je to bilo u prošlosti.
Internet i veštačka inteligencija transformišu okruženje
Uzmimo samo internet – sredinom 90-ih manje od jednog procenta svetske populacije bilo je "na mreži“, a sada je 66 procenata sveta povezano, od udaljenih arktičkih regiona do beduinskih šatora u pustinjama. Samo u poslednje tri godine više od milijardu ljudi se 'povezalo' na Internet. Ova globalna povezanost je već transformisala globalnu politiku, na bolje i na gore. Društveni mediji su podstakli proteste protiv autokratija, kao što su Arapsko proleće i protesti u Hong Kongu. Ali to je takođe ojačalo tehno-nadzor nekih vlada predvođenih Pekingom i omogućilo Kremlju da koristi moćne i opsežne operacije dezinformisanja da utiče na izbore i podriva demokratije iznutra.
Međutim, digitalna povezanost nije jedina tehnološka inovacija koja menja svetski poredak. Veštačka inteligencija utiče na skoro svaku industriju – od medicine do transporta – do te mere da neki stručnjaci procenjuju da bi veštačka inteligencija mogla da eliminiše do 40 odsto radnih mesta širom sveta u narednih 25 godina. Veštačka inteligencija takođe menja način na koji se ratovi vode, automatizujući sve, od logistike do sajber odbrane.
(MONDO)
