RUSKI VOJNIK UMIRE A PUBLIKA SVE POSMATRA! Dron snima poslednje izdisaje dok se drži za krvav stomak - "MI IH LOVIMO!"

Čini se da nije dovoljno ubiti neprijatelja, već i posmatrati njegovo dugo i bolno umiranje. U rusko-ukrajinskom ratu bespilotne letelice su postale prenosioci ratne stvarnosti, a kako se čini nema saosećanja za stradale. Neprijatelj je neprijatelj. Tako da kada ruski vojnik završi u rovu gde umire satima posle ukrajinskog artiljerijskog napada, on i dalje ima "publiku". Njegovi bolni grčevi i konvulzije i držanje za krvavi stomak posmatrani su u realnom vremenu i u krupnom planu sa ukrajinske osmatračnice udaljene više od petnaest kilometara. I ne samo da su gledali već su i snimili pa reprodukovali za novinare londonskog "The Times"-a koji su slučajno posetili bazu sledećeg jutra.

Pretpostavlja se da je vojnik bio jedan od kriminalaca iz ruske plaćeničke grupe Vagner, koja deluje na tom frontu, u blizini grada Soledara. Šef vagner grupe Jevgenij Prigožin regrutovao je hiljade zatvorenika. Ali, zločinac ili ne, bio je sin porodice, i njegov kraj, u sumrak, nije bio dostojanstven.

“Niko nije došao po njega“, rekao je ukrajinski vojnik ispred monitora.

Robert Brovdi, kodnog imena "Mađar", bio je biznismen u zapadnoj Ukrajini pre rata. Njegova jedinica za nadzor i ciljanje ima nesumnjivu propagandnu vrednost jer koristi video snimke svojih najvećih uspeha, koje ljuta i ratom umorna javnost pozdravlja sa radošću. Međutim, ovo postavlja brojna pitanja vezana za mentalno zdravlje operatera dronova, pilota koji prate, napadaju i ubijaju neprijateljske borce iz svojih fotelja u sigurnim hangarima ponekad hiljadama kilometara udaljenih.

"Mađar" je na čelu ove jedinice za izviđanje i ciljanje koja deluje u blizini linija fronta u Bahmutu i Soledaru, u istočnoj Ukrajini, ali on nije taj koji povlači okidač. Ponekad se pošalje dron kamikaza ili dron baci bombu, ali najveća šteta se napravi kada se pronađu koordinate i pošalju artiljerijski timovi opremljeni novoisporučenim NATO ultra preciznim haubicama. Na pitanje novinara Tajmsa da li smatra da je gledanje ruskog vojnika kako umire dehumanizovano, "Mađar" bez oklevanja odgovara: "Oni za nas nisu ljudi".

"Potpuno je drugačiji osećaj pucati na neprijatelja ispred sebe i kada radite na dronu. Prvo ubistvo je bilo teško, ali već drugi put kao da lovite", rekao je "Mađar" i dodao da mu su mu u tom trenutku pred očima bile slike pogibije njegove braće i drugova.

"Imate svu ovu mržnju u sebi. Gledam u monitor i to postaje pitanje lova na njih", kaže "Mađar".

Hiljade dronova u akciji

Pre dvadeset godina, ideja o dronovima koji upravljaju životom i smrću izgledala je kao distopija, ili barem kao simbol američke tehnološke i vojne dominacije. Sada je ratovanje dronom uobičajeno. Muškarci u "Mađarovom" bunkeru bili su Arsen, 26, student medicine, Maks, 47, advokat, i Andrij, 52, učitelj engleskog koji je postao instruktor borilačkih veština. Njihovi dronovi za nadzor Mavic obično se prodaju civilnim fotografima. Na hiljade je kupljeno za ukrajinsku vojsku kroz dobrovoljno zajedničko finansiranje.

Za njih su pričvršćene eksplozivne cevi, od kojih svaka sadrži detonatore, gelere, a u nekim slučajevima i zapaljivu tečnost. Jedinica dronova koju je "Mađar"stvorio od nule ima nesumnjivu propagandnu vrednost. Video snimci njegovih najvećih uspeha učinili su ga jednim od najpoznatijih vojnika rata. Njegov pogled na borbene linije iz vazduha takođe ga, na užasnost Ministarstva odbrane, ponekad čini preciznijim pokazateljem njihovog statusa od njegovih sopstvenih dnevnih očitavanja. Ljuta i ratom umorna javnost radosno dočekuje video snimke.

Ali ima i problema jer je pre dve nedelje “Mađar” izgubio četiri svojih drona, koji rade na nekoliko stotina metara od bojnog polja, ali ne otkriva svoje ukupne gubitke. Njegova tehnička braća, uz pomoć Jutjuba, smišljaju pametnije i smrtonosnije načine distribucije smrti.

"Izmišljamo u hodu", rekao je "Mađar" i dodao - rat nije ništa drugo do kolevka inovacija.

(MONDO)