Širom Ukrajine, od severa do istoka i juga, regruti preživljavaju zimu u rovovima kao i vojnici pre sto godina.
Ukrajinski borci stajali su do kolena u blatu, vireći preko ivice tri stope visokog rova koji su iskopali u šumi pet kilometara od ruske granice. Bilo je oko 11 sati, a temperatura je već dostigla pet stepeni, što je, složili su se svi, bilo prevruće. Nadali su se naletu hladnoće koje će čvrsto zamrznuti zemlju jer je blata bilo svuda: u njihovim čizmama, na rukama, na podovima zemunice. Lepljivo i debelo, okovalo im je čizme.
U stvari, širom Ukrajine, od severa do istoka i juga, regruti preživljavaju zimu u rovovima kao i vojnici pre sto godina. Neki od ovih rovova nalaze se duboko unutar ukrajinske teritorije, kao odbrana za zaustavljanje velike ruske ofanzive koja se očekuje u rano proleće. Drugi su na prvim linijama ratišta - od Hersona i Bahmuta do Soledara, gde su se Rusi probili pre nekoliko nedelja, stoji u uvodu velikog izveštaja o životu ukrajinskih vojnika u rovovima, koji je objavio The Times. Sa svog položaja u blizini Bahmuta, ukrajinski vojnik Meter može da vidi preko ničije zemlje do ruskih snaga, koje su ponekad udaljene samo 150 metara. Njegova dron kamera daje pogled na rat iz ptičje perspektive.
Topovsko meso
"Rusi uzmu granate i kalašnjikove i pokušavaju da priđu što bliže kako bi jednostavno bacili granate u naše rovove. Napred šalju manje obučene ljude, one koji jedva nose oružje. Onda dolaze bolje obučeni vojnici", rekao je on, sedeći u trošnoj kolibi koju je njegova brigada koristila kao rezervni položaj.
Ukrajinci ih sve uglavnom pokose. To je mašina za mlevenje mesa gde Rusi ginu u blatu na ničijoj zemlji - naizgled samo da bi naterali Ukrajince da otkriju svoje pozicije i potroše svoju municiju. "Ako je Rus ranjen, samo će ih pustitit dok se ne smrznu nasmrt", rekao je Meter dok je Maluk, štene mešanca koje je negde pokupio, spavalo u njegovom krilu. On i njegovi ljudi rade dva dana u rovovima na prvoj liniji fronta, a zatim imaju dva slobodna dana. U početku su promrzline bile uobičajene, ali su tokom zime naučili da to spreče. Najvažniji trik je da se krećete. Otkrili su da je najbolji način za hodanje kroz duboko blato gaženje kao patka. Daleko od linija fronta, ukrajinske trupe dobijaju dva topla obroka dnevno a sebi su izgradili teretane, kuhinje - čak i saune. S druge strane, Rusi su neverovatno loše opremljeni. Neki od onih koji su im se predali imaju rančeve iz Drugog svetskog rata i ukrajinski donji veš opljačkan sa napuštenih položaja.
U tom području ima mnogo ruskih vojnika sa Vagner grupom. Neki su regrutovani iz zatvora na osnovu karte za Ukrajinu u jednom pravcu.
"Malopre smo uhvatili ruskog vojnika", rekao je Enej, koji je advokat u civilu i odnedavno je pripadnik Meterove brigade. „Predao nam se jer su mu ostala četiri dana ugovora i znao je da će ga ili naterati da ostane ili će ga ubiti. Pa se iskrao noću bez cipela i došao kod nas. To je praksa, ako odbijete ugovor, oni vas ubiju. Najradije ih ne bismo zarobljavali zbog onoga što su uradili našim civilima. Ali moramo da poštujemo pravila."
Eneja je dodao da mu nije žao Rusa poslatih da umru. Grigorij Rubanovski, vojnik obaveštajne jedinice koji je upravo u rovovima proslavio 37. rođendan - proslavio je to ispaljivanjem "vatrometa" prema ruskim položajima. "Leti im je bilo lakše da se sakriju, ali sada je manje površina pod drvećem. Sada ima samo 20, 30 ljudi koji jure tamo-amo. Ne mogu da se sakriju, oni su samo topovsko meso. Nastavljaju da se kreću čak i ako neki od njihovih saboraca poginu".
"Nedostaje mi samo još mrtvih Rusa"
Njegova jedinica je jednom pronašla kamion pun votke na ruskom položaju koji su zauzeli, što je smatrao da objašnjava barem deo njihovog ponašanja. U regionu gde temperature mogu da padnu i do minus 17, vojnici pokušavaju da spreče promrzline samozagrevajućim grejačima za ruke i noge, koji rade bolje od bilo kojih rukavica, i pećima na drva koje postavljaju pod zemlju. Kupaju se kad mogu. Šta god da se desi, koliko god da je loše, pokušavaju da vode računa o svojim stopalima. "Navikli smo na blato", nasmejao se Vadim, bivši preduzetnik koji se pridružio prošle godine. "Ono što me najviše nervira nije granatiranje, već hrkanje", rekao je drugi regrut, bivši fotograf koji se pridružio jedinicama prošlog proleća.
Kada nisu na dužnosti, on i ostalih 20 muškaraca u svom delu rovova puše, čitaju knjige, igraju bekgemon i kuvaju beskrajne litre boršča na plinskim šporetima koji pršte i smrde. Oni grade teretane, kuhinje, čak i saune koje koriste otopljeni sneg za stvaranje pare. Za one vojnike koji su na ratištu od 2014. godine, kada je Rusija prvi put izvršila invaziju na istočnu Ukrajinu, to su relativno luksuzni uslovi. Na velikom delu pozadinskih položaja vojnici dobijaju dva topla obroka dnevno – često supu i heljdu. Upitan da li mu nešto nedostaje, jedan vojnik je odgovorio: "Još mrtvih Rusa".
(MONDO)
