Novinar MONDA Rade Jakšić prenosi vam utiske tokom susreta sa lokalnim stanovništvom u Južnoj Africi. Zašto je nepristojno gledati nekoga u oči?
Ne znam da li sam specifičan, ali ljude gledam pravo u oči. I volim da ih gledam - kad prolaze pored mene na ulici, sede u restoranu ili na poslu... Oduvek me je zanimalo da li su tužni ili veseli, da li su se namučili u životu ili ga provode u blagodeti...
A to samo oči, preciznije pogled može da mi kaže.
Tako sam posmatrao ljude i kada to nije bilo poželjno u Beogradu, u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada je pogled u oči bio opasan na "vrelom asfaltu" i označavao čikanje i bolesnu demonstraciju sile, koje ja nisam želeo da postignem.
Možda drugi prvo primete "atribute" na slučajnim prolaznicima, možda muškarci prvo gledaju u liniju ili obline žena, koje možda prvo "snime" mišiće jačeg pola. Ali, ja uvek prvo gledam u oči.
I zato se neprijatno osećam u Južnoj Africi.
Od "lokalaca" smo saznali da tamnoputo stanovništvo ne voli kada ih belci gledaju u oči.
Iako je aparthejd ukinut pre 16 godina, traume su ostale. Kažu da su beli policajci terali tamnopute ljude da ih gledaju u oči dok ih maltretiraju. Zato oni ni sada ne podnose kada im belci "hvataju" poglede.
Čak smo po dolasku u Johanesburg dobili uputstva u slučaju da nas neko pljačka, a glasilo je:
"Dajte sve što imate i pognite glave. Nikako, ali nikako ne uspravljajte glavu i ne gledajte pljačkaše u oči!"
Meni su svi isti - beli, crni, žuti... Svi su jednostavno - ljudi.
Kada hodam ulicama Johanesburga (što se retko dešava) ili idem kroz hotel, prodavnicu ili stadion, po običaju gledam ljude u oči. Sve, i bele i crne i žute.
Ne uvek, ali često u njihovom pogledu primetim da im to ne prija, ponekad čak osetim i netrpeljivost. I tada mi je izuzetno nelagodno. Zašto da ih ne gledam u oči kada gledam pripadnike moje rase? Kao što rekoh, za mene su svi jednaki.
I još nešto - zašto je nekoretno reći "crnac". Mnogi se snebivaju da izgovore tu reč. Valjda je aparthejd i dalje u svežem sećanju svima nama, pa reći za čovela tamne puti da je "crnac" zvuči pogrdno. A on je zaista crn, a mi koji smo beli nazivamo se ili nas nazivaju "belcima". Koren reči je različit, kao i boja kože, ali je "sufiks" isti, baš kao što smo svi mi isti.
(izveštač MONDA sa Mundijala - Rade Jakšić)
A to samo oči, preciznije pogled može da mi kaže.
Tako sam posmatrao ljude i kada to nije bilo poželjno u Beogradu, u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada je pogled u oči bio opasan na "vrelom asfaltu" i označavao čikanje i bolesnu demonstraciju sile, koje ja nisam želeo da postignem.
Možda drugi prvo primete "atribute" na slučajnim prolaznicima, možda muškarci prvo gledaju u liniju ili obline žena, koje možda prvo "snime" mišiće jačeg pola. Ali, ja uvek prvo gledam u oči.
I zato se neprijatno osećam u Južnoj Africi.
Od "lokalaca" smo saznali da tamnoputo stanovništvo ne voli kada ih belci gledaju u oči.
Iako je aparthejd ukinut pre 16 godina, traume su ostale. Kažu da su beli policajci terali tamnopute ljude da ih gledaju u oči dok ih maltretiraju. Zato oni ni sada ne podnose kada im belci "hvataju" poglede.
Čak smo po dolasku u Johanesburg dobili uputstva u slučaju da nas neko pljačka, a glasilo je:
"Dajte sve što imate i pognite glave. Nikako, ali nikako ne uspravljajte glavu i ne gledajte pljačkaše u oči!"
Meni su svi isti - beli, crni, žuti... Svi su jednostavno - ljudi.
Kada hodam ulicama Johanesburga (što se retko dešava) ili idem kroz hotel, prodavnicu ili stadion, po običaju gledam ljude u oči. Sve, i bele i crne i žute.
Ne uvek, ali često u njihovom pogledu primetim da im to ne prija, ponekad čak osetim i netrpeljivost. I tada mi je izuzetno nelagodno. Zašto da ih ne gledam u oči kada gledam pripadnike moje rase? Kao što rekoh, za mene su svi jednaki.
I još nešto - zašto je nekoretno reći "crnac". Mnogi se snebivaju da izgovore tu reč. Valjda je aparthejd i dalje u svežem sećanju svima nama, pa reći za čovela tamne puti da je "crnac" zvuči pogrdno. A on je zaista crn, a mi koji smo beli nazivamo se ili nas nazivaju "belcima". Koren reči je različit, kao i boja kože, ali je "sufiks" isti, baš kao što smo svi mi isti.
(izveštač MONDA sa Mundijala - Rade Jakšić)
