KREMLJ PRETI I DRUGIM ZEMLJAMA - OVDE JE SLEDEĆA UKRAJINA: Lavrov uperio na članicu SSSR-a: "Stvara se antiruski centar"

Dok u Ukrajini vode osvajački rat, Kremlj preti i drugim susednim zemljama. Naime, na pitanje jednog od vodećih ruskih novinara Dmitrija Kiseljova, koja bi zemlja bivšeg SSSR "mogla da postane novi antiruski centar“, Putinov prvi diplomata i jedan od vodećih ljudi u Kremlju, Sergej Lavrov, kratko je rekao - Moldavija.

U Kišinjevu su takve reči Putinovog ministra spoljnih poslova shvatili kao otvorenu pretnju i veruju da bi one mogle da postanu nova meta u Putinovim ratnim planovima za proširenje Rusije.

Portparol moldavskog Ministarstva spoljnih poslova Danijel Voda kaže da je reč o "ozbiljnim pretećim porukama ruske diplomatije“ i da moldavsko stanovništvo i politika imaju pravo na sopstvene strateške odluke i prioritete, a članstvo u EU je jedna od njih. .

"Odlučno odbacujemo izjave ruskog ministra spoljnih poslova koje ne odgovaraju stvarnom stanju stvari i deo su proverene preteće retorike ruske diplomatije. Želimo da podsetimo rusku stranu da je Moldavija izabrala put ka EU, a to podržavaju građani Moldavije i želimo da Rusija poštuje ovakav stav građana Moldavije", ističe Danijel Voda.

Međutim, prema poslednjim istraživanjima, većina građana je za članstvo u EU, ali nije za ulazak u NATO. Podsetimo, na teritoriji Moldavije od početka 90-ih godina 20. veka postoji proruska paradržavna formacija Pridnjestrovlja. U planovima tzv specijalne vojne operacije u Ukrajini, "spajanje sa Pridnjestrovljem“, gde se nalazi kontingent ruske vojske, jasno je naznačeno.

Ministar spoljnih poslova fantomskog Pridnjestrovlja Vitalij Ignjatijev rekao je da je "krajnji cilj pripajanje Rusiji“. U Moskvi su odlučili da ugroze Moldaviju, koju smatraju svojom zonom uticaja, pa njeno okretanje Zapadu vide kao bezbednosnu pretnju Rusiji, iako se sa njom ne graniče.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sa jakim proruskim uticajem, ali su sada na vlast došle prozapadne opcije na čelu sa predsednicom Majom Sandu, koja želi da okrene zemlju ka Briselu. Moldavija traži od Zapada da joj pomogne u naoružanju, pogotovo što je moldavska vojska jedna od najslabije naoružanih i opremljenih u Evropi.

Prema pisanju moldavskih medija, Sandu je zatražio protivvazdušne sisteme, a SAD su odobrile paket pomoći za odbranu od 40 miliona dolara. Pored toga, u septembru 2022. Sandu se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, a Moldavija je po prvi put učestvovala na samitu NATO-a.

Ministar spoljnih poslova Niku Popesku boravio je u Bukureštu u decembru 2022. na sastanku NATO-a, što je izazvalo gnev i pretnje Moldaviji u Moskvi. U posetu Kišinjevu dolazi i zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Geoan, ali neće biti razgovora o članstvu, već o pomoći Moldaviji, posebno zbog uočenih sve većih vojnih kretanja u Pridnjestrovlju (tamo mobilizacija snaga), ali takođe pretnje koje dolaze iz Moskve.da postanu „legitimna meta”.

Moskovska nezavisimaja gazeta, pak, navodi da bi Moldavija, zbog svoje prozapadne politike, mogla da završi na listi neprijateljskih država. Maja Sandu kaže da Moldavija mora da radi na sopstvenoj bezbednosti i da Moskva preko svojih moldavskih ventrilokvista podmeće "tezu“ da „najbolja odbrana nije ulaganje u odbranu“, kako ne bi provocirala Rusiju. Proruske opcije neprestano pokušavaju da izazovu političku krizu u zemlji kako bi izazvale nove izbore. Lavrov je krajem prošle godine rekao da Moldavija treba da brine za svoju budućnost ako uđe u NATO, što, prema njegovim rečima, "sigurno ne bi doprinelo bezbednosti Moldavije.

(Mondo)