Vojni stručnjaci objavili su analizu trenutne situacije na ratištu u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je prošle nedelje da je počela dugo očekivana ruska prolećna ofanziva. Ovim su svi koji stoje na ukrajinskoj strani borbene linije dobili zvanične informacije o dugo najavljivanoj ruskoj ofanzivi. Drugi ukrajinski zvaničnici se pripremaju za neku vrstu velike ruske eskalacije negde oko godišnjice ruske invazije 24. februara.
"To je zemlja opsednuta datumima“, rekao je prošle nedelje za Tajms Oleksej Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.
Ono što je, međutim, izvesno je da su, posle meseci zastoja, vojne snage ruskog predsednika Vladimira Putina ponovo na potezu, piše Telegraf. Proteklih nedelja izveli su napade duž južnog fronta u regionu Zaporožja, u gradu Vuhledar u jugoistočnoj Donjeckoj oblasti, kao i duž pošumljene linije fronta u oblasti Luganska.
Ono što još niko ne zna jeste šta je glavna pretnja, ali je najveća verovatnoća da se to odnosi na regione Donjecka i Luganska. Andrej Černjak iz ukrajinske vojne obaveštajne agencije (GUR) rekao je 1. februara da je ruski predsednik izdao naređenje da se ceo Donbas zauzme do marta, što se uklapa u ratne ciljeve koje je Kremlj naveo. U međuvremenu, u centralnom regionu Donjecka, besni naporna rovovska bitka za Bahmut, što se čini kao najveća opasnost. Pola godine se činilo da ova moderna 'Bitka kod Verdena' koja je najduža i jedna od najznačajnijih i najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata na Zapadnom frontu, ne vodi nikuda, dok su jedinice k. zloglasna privatna vojska Vagnera izgubila je stotine, ako ne i hiljade svojih boraca u napadima na grad, koji su bili osuđeni na neuspeh.
Nova linija odbrane?
Međutim, tokom proteklih mesec dana, sama činjenica dovođenja ogromnog broja ruskih boraca u to područje počela je da daje rezultate. Ukrajinci su bili primorani na nekoliko taktičkih povlačenja, uključujući i ono iz grada Soledara, koje je na kraju palo u ruske ruke. Od tri puta za snabdevanje, jedan je presečen, drugi je pod stalnom vatrom, a treći je otvoren, ali takođe skoro neupotrebljiv zbog ruske artiljerije.
Ukrajinski predsednik je ranije odbacio mogućnost povlačenja. "Niko neće predati Bahmuta. Borićemo se koliko možemo. Bahmut vidimo kao svoju tvrđavu... Ako ubrzamo snabdevanje oružjem, posebno dalekometnim, ne samo da se nećemo pomeriti iz Bahmuta, već počećemo da oslobađamo Donbas, koji je okupiran do 2014. godine“, rekao je Zelenski prošlog četvrtka.
Ali mnogi na terenu u Donbasu smatraju da će Ukrajina na kraju morati da se povuče na novu liniju odbrane, baš kao što je uradila kada se prošlog leta povukla iz Severodonjecka. Gradić Časiv Jar, poslednja 'stanica' pre samog Bahmuta, ubrzano se prazni - stanovnici beže pre nego što i njihov grad postane bojno polje.
To bi bio težak udarac za Kijev. Međutim, čak ni hvatanje Bahmuta ne bi nužno dovelo do prodora, ističu zvaničnici u Donbasu. "Ne verujem“, odgovorio je Oleksandar Hončarenko, gradonačelnik Kramatorska, najvećeg grada u Donjeckoj oblasti pod kontrolom Ukrajine, na pitanje da li bi gubitak Bahmuta mogao da ugrozi njegov grad. "Kada su Rusi zauzeli Liman prošle godine, bilo je zabrinjavajuće. Između njih i nas je bila samo reka Siverski Donec. U velikoj meri, reka nas je spasila. Ovo nije slična situacija", rekao je on.
Hončarenko kaže da je njegovo samopouzdanje zasnovano na veri u ukrajinske oružane snage, ali da ima i geografske razloge da se oseća bezbednim. Kramatorsk i susedni gradovi Družkivka i Konstantinivka odvojeni su od Bahmuta visoravnima 'utvrđenim' ogromnim grebenima i dolinama. Nema panike u okolini, ni među vojnicima ni među civilima, već samo iščekivanje da će bitka iscrpljivanja možda morati da se premesti na novu liniju, gde će se nastaviti uporna odbrana. "Drugog izlaza nema“, kaže Hončarenko. "Jedini način da Putin prestane je da bude poražen“, dodaje on.
Bahmut kao trik, prava nepoznanica je jug
Ipak, Bahmut, na čijoj teritoriji je bio raspoređen veliki broj ukrajinskih vojnika, tenkova i drugih borbenih sredstava, mogao bi da se pokaže kao prava diverzija, odnosno svojevrsna zamka. Američki vojni istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISV) izvestio je prošle nedelje da će glavni ruski ofanzivni napori biti nešto severnije, u oblasti Luganska, u blizini gradova Svatova i Kremin. Ta dva ključna čvorišta su trenutno u ruskim rukama, ali su od jeseni bila meta snažnog ukrajinskog napredovanja. Udar u tom području mogao bi da izbaci Ukrajince iz ravnoteže u manje branjenom području. Ukrajinski oficir sa sedištem u Harkovu rekao je za Telegraf da su obaveštajni podaci pokazali da se Rusi "spremaju“ za ponovnu ofanzivu.
U proceni koja se poklapa sa predviđanjima ISV-a, on je rekao da će ruske snage verovatno napasti sa istoka u pokušaju da povrate svu teritoriju koju su izgubili u ukrajinskoj kontraofanzivi u regionu u septembru. Prvi cilj ovog pritiska bio bi potiskivanje Ukrajinaca sa kritične linije snabdevanja između Valjukija, malog grada u ruskoj oblasti Belgorod, do Svatova u regionu Luganska. Oni bi zatim pokušali da preseku autoput između Harkova i Izjuma kako bi sprečili ukrajinske linije snabdevanja Donbasa, rekao je ukrajinski oficir. Međutim, kaže da Rusi nemaju dovoljno snaga da napadnu sam grad Harkov i sumnja da će tako nešto pokušati.
Međutim, van Donbasa postoji mnogo opcija. General Valerij Zalužni, šef ukrajinske vojske, upozorio je još pre Božića da bi Rusi mogli da pokušaju da napadnu Kijev iz Belorusije, kao što su pokušali da urade u februaru prošle godine. Ukrajinski oficir, s druge strane, kaže da ga ne bi iznenadilo da je došlo do napada severnije preko granice, možda u Sumskoj oblasti, koja je gotovo svakodnevno izložena prekograničnom granatiranju, ali nije bilo borbama od ruskog povlačenja u martu. "Postoji mnogo mesta na koja bi mogli da odu“, rekao je on.
Ali prava nepoznanica je na jugu, kako kaže Kiril Mihajlov, nezavisni vojni analitičar iz Kijeva. "Ne mislim da imaju resurse da ponove ofanzivu od 24. februara na svim frontovima. Ali sada imaju dovoljno mobilisanih snaga da ih iskoriste da drže liniju fronta i koncentrišu svoje najiskusnije vojne jedinice na opasnu ofanzivu na jednom području“, ističe Mihajlov. Napadom na južni front, gde je situacija bila statična tokom većeg dela rata, Rusi bi iskoristili teren i ugrozili glavne puteve snabdevanja ukrajinskih snaga u Donbasu. "Tamo dole je zemlja tenkova“, kaže Mihajlov, misleći na uglavnom široke otvorene prostore crnomorske ravnice. "Međutim, morali bismo da pokrijemo dosta terena. Od sadašnje linije fronta do autoputa od Dnjepra do Donjecka, ima 50 do 60 kilometara.
ISV: Rusima se malo žuri, nemaju resurse
Istovremeno, kako ocenjuje ISV u svom najnovijem izveštaju od utorka, ruska vojna komanda možda malo žuri da pokrene ofanzivnu operaciju velikih razmera za osvajanje regiona Donjecka, jer se to planira u nerealnim vremenskim okvirima i verovatno bez dovoljne borbene moći. Britansko ministarstvo odbrane ocenilo je u utorak da je Moskva najverovatnije pokušavala da pokrene veliku ofanzivnu operaciju da dođe do administrativnih granica Donjecke oblasti od početka januara, ali da je uspela da dobije samo nekoliko stotina metara teritorije nedeljno.
Britansko ministarstvo tako spor ruski tempo pripisuje nedostatku municije i manevarskih jedinica, koje su neophodne za uspešnu i brzu ofanzivu. Britanci napominju da je malo verovatno da će Rusija izgraditi borbenu moć neophodnu da bi značajno uticala na ishod rata, dok ruska vojna komanda i dalje zahteva nerealno i sveobuhvatno napredovanje.
28. januara, ISV je takođe ocenio da rusko rukovodstvo možda ponovo planira odlučnu ofanzivu na osnovu pogrešnih pretpostavki o sopstvenim vojnim sposobnostima i da mu verovatno nedostaje borbena moć potrebna za održavanje više od jedne velike ofanzivne operacije. ISV je takođe pomno pratio Kremlj, što je signaliziralo pripreme za ofanzivu početkom godine još u decembru, ali je think tank procenio da bi, s obzirom na vremenske okvire, ruske namere za brzo i veliko napredovanje mogle da budu osujećene pošto Ukrajina ući će u blatnjavu prolećnu sezonu, koja nije pogodna za manevarsko ratovanje.
Ruski vojni blogeri: Nemojte upasti u zamku velike ofanzive
U međuvremenu, ruski nacionalistički informativni prostor i dalje izražava zabrinutost zbog (ne)sposobnosti Rusije da izvede brzu, višestruku i odlučnu ofanzivnu operaciju u roku. Jedan istaknuti vojni bloger upozorava da ruske snage ne bi trebalo da upadnu u zamku pokušaja da pokrenu brojne ofanzivne operacije kao što su to uradile prošlog proleća, već da se umesto toga usredsrede na postepeno napredovanje koje bi izazvalo velike gubitke među ukrajinskim snagama, navodi ISV u poslednjem izveštaj.
Vojni bloger je dodao da bi ruska vojna komanda trebalo da se fokusira na zamor ukrajinskih snaga i narušavanje njihove logistike kao prioritet, umesto na izvođenje frontalnog napada. Drugi vojni bloger veruje da Kremlj tek treba da stvori probojne snage i da napusti svoju trenutnu taktiku pokretanja malih, lokalizovanih ofanziva kojima se "rasipaju“ ruske snage da bi "zauzele teritoriju“.
(MONDO)
