Prema godišnjem isveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice, zbog sukoba i progona u svetu je krajem prošle godine bilo 43,3 miliona raseljenih ljudi.
To je najveći broj raseljenih od sredine devedesetih godina, istakao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš prilikom predstavljanja Izveštaja o trendovima u svetu za 2009. godinu.
Ukupni broj izbeglica u svetu je ostao relativno nepromenjen i iznosi 15,2 miliona, a od toga se samo 251. 000 izbeglih lani vratilo kući.
To je najniži nivo dobrovoljnog povratka izbeglica u poslednjih 20 godina, naveo je Gutereš i, poređenja radi, podsetio da se protekle decenije svake godine kući vraćalo u proseku oko milion ljudi.
Broj interno raseljenih usled sukoba u vlastitoj zemlji, povećan je za četiri procenta i dostigao je 27,1 milion, a prema izveštaju tome su, uglavnom, doprineli "uporni sukobi u DR Kongu, Pakistanu i Somaliji".
Za razliku od izbeglih, kući se obrovoljno vratilo 2,2 miliona interno raseljenih osoba, što je najveći broj u protekloj deceniji.
Pored 4,8 miliona Palestinaca koji su pod mandatom posebne agencije UN, najvise izbeglih o kojima brine UNHCR je iz Avganistana - 2,9 miliona, Iraka - 1,8 miliona i Somalije - 680.000 ljudi.
Oko 5,5 miliona izbeglica u 21 zemlji živi u uslovima produžene izbegličke krize, a većina njih u tom statusu živi pet i više godina.
Tome su doprineli sve duži sukobi, rekao je Gutereš, istakavši da "sukobi velikih razmera poput onih u Avganistanu, Somaliji i Demokratskoj Republici Kongo ne pokazuju znake smirivanja."
"Sukobi za koje se činilo da su pri kraju, ili gde su se rešenja činila na pomolu, poput onog u južnom Sudanu ili Iraku, stagniraju. Zato prošla godina nije bila dobra za dobrovoljnu repatrijaciju. Naprotiv, bila je najgora u poslednjih dvadeset godina", rekao je Gutereš.
U izveštaju UNHCR-a o situaciji u Evropi, naglašeno je da je Srbija jedina zemlja sa dugotrajnim izbeglištvom.
Istovremeno, kako je navedeno, Srbija je proaktivna u pokušajima da zatvori poglavlje izbeglištva, a suočava se i sa naglim porastom broja lica koja traže azil, pre svega iz Avganistana.
Nasuprot utisku da izbeglice preplavljuju industrijalizovane zemlje, izveštaj UNHCR je pokazao da je četiri petine njih utočište našlo u zemljama u razvoju i da više od polovine izbeglica na svetu živi u urbanim područjima.
Žene i devojčice čine 47 odsto izbeglica i tražilaca azila i polovinu svih interno raseljenih lica, dok su 41 procenat izbeglica i tražilaca azila deca mlađa od 18 godina.
Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan milion u svetu, od toga je u Južnoj Africi bilo više od 222.000 novih zahteva, tako da je postala najveća azilantska destinacija na svetu.
Krajem prošle godine UNHCR je u 60 zemalja registrovao 6,6 miliona apatrida, međutim, prema procenama Agencije, u svetu ima oko 12 miliona osoba bez državljanstva.
U izveštaju je istaknuto da je zbog sve dužih sukoba, sve teži dobrovoljni povratak izbeglih i raseljenih i da se za trajno preseljenje u treće, obično razvijene zemlje, lani prijavilo rekordnih 128.000 osoba, što je naveći broj u proteklih 16 godina.
Krajem prošle godine u program preseljenja je ušlo 112.400 izbeglica, a među 19 zemalja preseljenja na prvom mestu su SAD koje su primile gotovo 79.900 izbeglih. Slede Kanada (12.500), Australija (11.100), Nemačka (2.100), Švedska (1.900) i Norveška (1.400).
Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom prošle godine potiču iz Mijanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).
Prema izveštaju UNHCR-a, u poslednjih 10 godina naturalizovano je najmanje 1,3 miliona izbeglica, od toga više od polovine u SAD.
(Tanjug)
Ukupni broj izbeglica u svetu je ostao relativno nepromenjen i iznosi 15,2 miliona, a od toga se samo 251. 000 izbeglih lani vratilo kući.
To je najniži nivo dobrovoljnog povratka izbeglica u poslednjih 20 godina, naveo je Gutereš i, poređenja radi, podsetio da se protekle decenije svake godine kući vraćalo u proseku oko milion ljudi.
Broj interno raseljenih usled sukoba u vlastitoj zemlji, povećan je za četiri procenta i dostigao je 27,1 milion, a prema izveštaju tome su, uglavnom, doprineli "uporni sukobi u DR Kongu, Pakistanu i Somaliji".
Za razliku od izbeglih, kući se obrovoljno vratilo 2,2 miliona interno raseljenih osoba, što je najveći broj u protekloj deceniji.
Pored 4,8 miliona Palestinaca koji su pod mandatom posebne agencije UN, najvise izbeglih o kojima brine UNHCR je iz Avganistana - 2,9 miliona, Iraka - 1,8 miliona i Somalije - 680.000 ljudi.
Oko 5,5 miliona izbeglica u 21 zemlji živi u uslovima produžene izbegličke krize, a većina njih u tom statusu živi pet i više godina.
Tome su doprineli sve duži sukobi, rekao je Gutereš, istakavši da "sukobi velikih razmera poput onih u Avganistanu, Somaliji i Demokratskoj Republici Kongo ne pokazuju znake smirivanja."
"Sukobi za koje se činilo da su pri kraju, ili gde su se rešenja činila na pomolu, poput onog u južnom Sudanu ili Iraku, stagniraju. Zato prošla godina nije bila dobra za dobrovoljnu repatrijaciju. Naprotiv, bila je najgora u poslednjih dvadeset godina", rekao je Gutereš.
U izveštaju UNHCR-a o situaciji u Evropi, naglašeno je da je Srbija jedina zemlja sa dugotrajnim izbeglištvom.
Istovremeno, kako je navedeno, Srbija je proaktivna u pokušajima da zatvori poglavlje izbeglištva, a suočava se i sa naglim porastom broja lica koja traže azil, pre svega iz Avganistana.
Nasuprot utisku da izbeglice preplavljuju industrijalizovane zemlje, izveštaj UNHCR je pokazao da je četiri petine njih utočište našlo u zemljama u razvoju i da više od polovine izbeglica na svetu živi u urbanim područjima.
Žene i devojčice čine 47 odsto izbeglica i tražilaca azila i polovinu svih interno raseljenih lica, dok su 41 procenat izbeglica i tražilaca azila deca mlađa od 18 godina.
Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan milion u svetu, od toga je u Južnoj Africi bilo više od 222.000 novih zahteva, tako da je postala najveća azilantska destinacija na svetu.
Krajem prošle godine UNHCR je u 60 zemalja registrovao 6,6 miliona apatrida, međutim, prema procenama Agencije, u svetu ima oko 12 miliona osoba bez državljanstva.
U izveštaju je istaknuto da je zbog sve dužih sukoba, sve teži dobrovoljni povratak izbeglih i raseljenih i da se za trajno preseljenje u treće, obično razvijene zemlje, lani prijavilo rekordnih 128.000 osoba, što je naveći broj u proteklih 16 godina.
Krajem prošle godine u program preseljenja je ušlo 112.400 izbeglica, a među 19 zemalja preseljenja na prvom mestu su SAD koje su primile gotovo 79.900 izbeglih. Slede Kanada (12.500), Australija (11.100), Nemačka (2.100), Švedska (1.900) i Norveška (1.400).
Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom prošle godine potiču iz Mijanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).
Prema izveštaju UNHCR-a, u poslednjih 10 godina naturalizovano je najmanje 1,3 miliona izbeglica, od toga više od polovine u SAD.
(Tanjug)
