BIO 12 GODINA U KOMI I SVESTAN SVEGA ŠTA SU MU RADILI! Kao biljka, a onda desilo ČUDO, ali najviše ga bole majčine reči!

Martin Pistorijus iz Južne Afrike bio je tipičan dečak koji je voleo da se igra, a onda je pao u komu iz koje se nije budio 12 godina. Iz dubokog sna se probudio 2001. godine, ada je napunio 25 godina, a danas, iako ne može da govori, drži motivacione govore o tome kako je živeti u svetu u kome se ne može reći "volim te“.

"Zamislite da ne možete da kažete 'gladan sam', 'boli me', 'hvala' ili 'volim te', da ste zarobljeni u sopstvenom telu, telu koje ne reaguje na komande, okruženi ljudima, a ipak potpuno sami, da želite da doprete napolje, da se povežete, utešite, učestvujete. Tokom dugih 13 godina, to je bila moja realnost", rekao je jednom prilikom Pistorijus i dodao:

"Većina nas i ne razmišlja o pričanju, o komunikaciji. Ja sam razmišljao puno o tome. Imao sam puno vremena za razmišljanje. U toku prvih 12 godina svog života, bio sam normalan, srećan, zdrav dečak. Onda se sve promenilo. Dobio sam moždanu infekciju. Doktori nisu bili sigurni šta je u pitanju, ali su me lečili najbolje što su znali. Ipak, postepeno mi je bilo sve gore. Na kraju sam izgubio sposobnost da kontrolišem pokrete, gledam ljude u oči i, konačno, svoju sposobnost govora. Dok sam bio u bolnici, očajnički sam želeo da odem kući. Rekao sam majci: 'Kada ću kući?' To su bile poslednje reči koje sam izgovorio sopstvenim glasom", naglasio je Pistorijus.

Mrzeo je centar za negu, jer mu je bilo strašno, Martin se žalio čak i na seksualno zlostavljanje u kojem bi ga službenica doma zgazila i simulirala seks po telu, dodirujući mu genitalije...

"Čupali su me za kosu, udarali me metalnom kašikom u zube da jedem. Često su mi davali vruć čaj, šamarali me, ponašali se kao da nisu ljudi. Stavili bi me ispred televizora, koji bi radio celo popodne. Svaki dan program je bio isti, Barni dinosaurus. Bože, koliko sam mrzeo tu emisiju", rekao je Martin i dodao:

"Bio sam potpuno nemoćan da promenim išta u svom životu ili to kako me ljudi gledaju. Bio sam nem, nevidljivi posmatrač ljudskog ponašanja kada su mislili da ih niko ne gleda. Nažalost, nisam bio samo posmatrač. Bez načina da ostvarim komunikaciju, postao sam savršena žrtva - bespomoćan predmet, naizgled lišen osećanja koji su ljudi koristili da ispunjavaju svoje najmračnije želje", rekao je on.

Od svega što je doživeo u komatoznom telu, kao najbolniji trenutak navodi ono što je rekla njegova majka. Ona je u jednom trenutku stajala pored njega, brisala ga krpom i gledajući u njegovo beživotno telo rekla naglas - 'Nadam se da ćeš umreti'. Martin je to čuo i ostalo mu je u pamćenju. Iako ga je to tada strašno rastužilo, danas potpuno razume.

"Najgore je bilo što nisam mogao da je zagrlim, da joj kažem kako se dobro brine o meni, koliko sam joj zahvalan. Bilo je puno trenutaka kada sam odustajao i tonuo u tamni ambis. Posebno mi je ostao u sećanju jedan momenat. Otac me je ostavio samog u kolima dok je na brzinu otišao da kupi nešto iz prodavnice. Slučajni prolaznik je šetao pored, pogledao me i nasmešio se. Nikada neću saznati zašto, ali taj jednostavni čin, prolazni trenutak ljudske povezanosti, promenio je to kako sam se osećao, dajući mi snagu da nastavim", objasnio je Martin u suzama.

Nakon toga, kako su misli krenule da mu budu pozitivnije, desilo se nešto neverovatno - i njegovo telo je počelo da se oporavlja. Krenuo je potpuno neočekivan neurološki oporavak i njegova mukotrpna borba da dokaže da je prisutan. 

Kada se probudio i potpuno rehabilitovao, preko interneta je upoznao Džoan sa kojom se venčao 2009. godine. Martin sada ima 39 godina i živi u Engleskoj sa svojom partnerkom, a nedavno su postali roditelji dečaka.

Postoji toliko fascinantnih i dramatičnih događaja u njegovom životu da se sada pregovara da se snimi film o njegovom životu. On i njegova supruga se nadaju da će uloge dobiti Met Dejmon i Kameron Diaz.

(MONDO)