‚"Ekonomist", pozivajući se na mišljenje investitora, navodi da ulagači, ako su nekad i sumnjali u sposobnost članica zone evra da urede svoje javne finansije, sada kao da sve više strahuju što je aktuelna kriza podstakla preveliku štednju.
"Neke zemlje zone evra, pre svih Grčka, ali i Španija, Portugalija i Irska, bile su, naime, prisiljene, zbog 'živčanih' uslova na tržištu obveznica, da preduzmu drastične mere za smanjenje izdataka i deficita budžeta, a za slične korake opredeliće se i druge čanice monetarne grupacije.
Italija je, da bi izbegla sudbinu Grčke, najavila oštro kresanje budžetskog deficita, a sada se ovoj grupi pridružuju čak i kreditno najsposobniji član zone evra - Nemačka - koja je početkom ovog meseca objavila paket mera štednje do 2014. Istovremeno je i Francuska najavila svoje planove štednje.
Italija je u maju obećala da će do 2012. smanjiti budžetski deficit za 24 milijarde evra, a nemačka vlada je obelodanila paket mera koji treba da uštedi oko 80 milijardi evra do 2014.
Kancelarka Angela Merkel je rekla da Nemačka treba drugim zemljama zone evra da bude primer budžetske discipline. Francuska je najavila da će delovati u pravcu smanjenja deficita ukidanjem poreskih izuzeća i zamrzavanjem većine programa stimulisanja potrošnje od iduće godine.
Sudeći po tvrdnjama onih koji pozdravljaju novu fiskalnu štednju, kao i onih koji od nje strahuju, gigantski fiskalni udarac samo što se nije obrušio. Prava slika nije, ipak, toliko dramatična, ocenjuje 'Ekonomist', uzimajući za primer nemačke mere.
Smanjenje državnih izdataka za 80 milijardi evra biće ostvareno tokom četiri godine. Većina ušteda dolazi u 2013. i 2014. Efekat na budžet za iduću godinu biće svega 11,2 milijarde evra, ili manje od pola procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Nemačke.
Uz sve priče o kresanju deficita, lako se zaboravlja da će se budžetski deficit Nemačke ove godine povećati za jedan i po do dva odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda zbog odloženog dejstva ranijih stimulativnih mera.
Manje zemlje na ivici evro bloka pritežu uzde još jače. Budžetska smanjenja u Grčkoj dostižu sedam odsto BDP ove i četiri odsto iduće godine, izračunali su analitičari.
Španija, Portugalija i Irska treba da smanje budžetske izdatke za dva-tri odsto BDP u 2010. i 2011. Ipak, one čine prilično mali deo ekonomije monetarne unije. Grčka, naime, u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti zone evra učestvuje sa svega 2,6 odsto, a udeo Portugalije i Irske je još manji. Zajedno sa Španijom, ove zemlje obuhvataju manje od petine ukupnog BDP zone evra.
(Tanjug)
"Neke zemlje zone evra, pre svih Grčka, ali i Španija, Portugalija i Irska, bile su, naime, prisiljene, zbog 'živčanih' uslova na tržištu obveznica, da preduzmu drastične mere za smanjenje izdataka i deficita budžeta, a za slične korake opredeliće se i druge čanice monetarne grupacije.
Italija je, da bi izbegla sudbinu Grčke, najavila oštro kresanje budžetskog deficita, a sada se ovoj grupi pridružuju čak i kreditno najsposobniji član zone evra - Nemačka - koja je početkom ovog meseca objavila paket mera štednje do 2014. Istovremeno je i Francuska najavila svoje planove štednje.
Italija je u maju obećala da će do 2012. smanjiti budžetski deficit za 24 milijarde evra, a nemačka vlada je obelodanila paket mera koji treba da uštedi oko 80 milijardi evra do 2014.
Kancelarka Angela Merkel je rekla da Nemačka treba drugim zemljama zone evra da bude primer budžetske discipline. Francuska je najavila da će delovati u pravcu smanjenja deficita ukidanjem poreskih izuzeća i zamrzavanjem većine programa stimulisanja potrošnje od iduće godine.
Sudeći po tvrdnjama onih koji pozdravljaju novu fiskalnu štednju, kao i onih koji od nje strahuju, gigantski fiskalni udarac samo što se nije obrušio. Prava slika nije, ipak, toliko dramatična, ocenjuje 'Ekonomist', uzimajući za primer nemačke mere.
Smanjenje državnih izdataka za 80 milijardi evra biće ostvareno tokom četiri godine. Većina ušteda dolazi u 2013. i 2014. Efekat na budžet za iduću godinu biće svega 11,2 milijarde evra, ili manje od pola procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Nemačke.
Uz sve priče o kresanju deficita, lako se zaboravlja da će se budžetski deficit Nemačke ove godine povećati za jedan i po do dva odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda zbog odloženog dejstva ranijih stimulativnih mera.
Manje zemlje na ivici evro bloka pritežu uzde još jače. Budžetska smanjenja u Grčkoj dostižu sedam odsto BDP ove i četiri odsto iduće godine, izračunali su analitičari.
Španija, Portugalija i Irska treba da smanje budžetske izdatke za dva-tri odsto BDP u 2010. i 2011. Ipak, one čine prilično mali deo ekonomije monetarne unije. Grčka, naime, u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti zone evra učestvuje sa svega 2,6 odsto, a udeo Portugalije i Irske je još manji. Zajedno sa Španijom, ove zemlje obuhvataju manje od petine ukupnog BDP zone evra.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.