Privremena vlada Kirgizije produžila je do 25. juna vanredno stanje na jugu zemlje, gde je u etničkim sukobima stradalo 2.000 ljudi.
Vanredno stanje produženo je u gradovima Oš i Uzgen i u Aravanskoj i Kara-Sujskoj oblasti, javila je ruska agencija Interfaks.
Vlasti u Ošu, gde su 10. juna izbili sukobi većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka, koji su se narednog dana proširili na susednu oblast Džalalabad, počele su da uklanjaju barikade u centru grada, ukazujući da je to neophodno kako bi se ponovo uspostavio normalan život.
Međutim, u delovima grada u kojima se nalaze Uzbeci, koji strahuju od novog talasa nasilja, još uvek su raspoređeni automobili, gume i gomile starog gvožđa, javio je Rojters.
U etničkim sukobima na jugu Kirgizije raseljeno je 400.000 ljudi, koji su sada smešteni u kampovima uz granicu sa Uzbekistanom.
Ujedinjene nacije su saopštile da je pomoć potrebna za milion osoba u Kirgizije i Uzbekistanu, uključujući izbeglice i interno raseljene, dok humanitarne organizacije navode da su stanovništvu najpotrebniji hrana, voda, lekovi i krov nad glavom.
SAD i Rusija koje imaju vojne baze u Kirgiziji, zabrinute su da bi nemiri u toj zemlji mogli da se prošire na druge delove centralne Azije.
Američki izaslanik za centralnu Aziju Robert Blejk, koji je juče boravio u Kirgiziji, dan pošto je Stejt department nagovestio da je za međuetničko nasilje u toj zemlji odgovoran svrgnuti kirgistanski predsednik Kurmanbek Bakijev, izjavio je nakon razgovora sa kirgiskim zvaničnicima da je neophodno sprovesti međunarodnu istragu kako bi se utvrdili uzroci nasilja.
Privremena vlada Kirgizije za nasilje optužuje sledbenike bivšeg predsednika Bakijeva.
(Tanjug)
Vlasti u Ošu, gde su 10. juna izbili sukobi većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka, koji su se narednog dana proširili na susednu oblast Džalalabad, počele su da uklanjaju barikade u centru grada, ukazujući da je to neophodno kako bi se ponovo uspostavio normalan život.
Međutim, u delovima grada u kojima se nalaze Uzbeci, koji strahuju od novog talasa nasilja, još uvek su raspoređeni automobili, gume i gomile starog gvožđa, javio je Rojters.
U etničkim sukobima na jugu Kirgizije raseljeno je 400.000 ljudi, koji su sada smešteni u kampovima uz granicu sa Uzbekistanom.
Ujedinjene nacije su saopštile da je pomoć potrebna za milion osoba u Kirgizije i Uzbekistanu, uključujući izbeglice i interno raseljene, dok humanitarne organizacije navode da su stanovništvu najpotrebniji hrana, voda, lekovi i krov nad glavom.
SAD i Rusija koje imaju vojne baze u Kirgiziji, zabrinute su da bi nemiri u toj zemlji mogli da se prošire na druge delove centralne Azije.
Američki izaslanik za centralnu Aziju Robert Blejk, koji je juče boravio u Kirgiziji, dan pošto je Stejt department nagovestio da je za međuetničko nasilje u toj zemlji odgovoran svrgnuti kirgistanski predsednik Kurmanbek Bakijev, izjavio je nakon razgovora sa kirgiskim zvaničnicima da je neophodno sprovesti međunarodnu istragu kako bi se utvrdili uzroci nasilja.
Privremena vlada Kirgizije za nasilje optužuje sledbenike bivšeg predsednika Bakijeva.
(Tanjug)
